Jednostavan je odgovor ako vas neko slučajno pita ko je srpski Stuck Mojo, Clawfinger ili Body Count. To je D ZOO iz Subotice i prošle godine su obeležili 10 godina od prve svirke.
Sportskim Fejsbuk statusom i koncertom je subotički sastav D ZOO obeležio 10 godina od prvog uživo nastupa prošlog decembra. „Užarena masa na domaćem terenu prošle subote! Hvala ljudi!” Zaista, veliki jubilej petorke koja već deceniju energično, kritično, glasno i jasno peva šta misli o društvenoj stvarnosti mešajući muzičkom drobilicom hip-hop, metal i rok. Do sada imaju dva albuma i veliki broj nagrada, uključujući i pobedničku na 48. Gitarijadi u Zaječaru.
Ovaj značajan jubilej i planovi u budućnosti su bili glavni razlozi da zovemo pevača sastava D ZOO Filipa Budanovića. Krenuli smo neobavezno, a i završili.
PLEJER: Znamo da si veliki ljubitelj Zvezdanih ratova. Kakav je „Uspon Skajvokera”, je l’ vredi nešto? (smeh)
FILIP: „Uspon Skajvokera” je zabavan film koji pokušava, manje ili više uspešno, da okonča mnogo toga. Ima dobru glumačku ekipu, a pre svega bih istakao odličnog Adama Drajvera. Film nije loš, ali lično nisam najveći fan nove trilogije i mogla je da bude izvedena mnogo spretnije.
PLEJER: Dobro, dovoljan razlog za gledanje. Ipak, glavni razlog zbog koga smo te pozvali je jubilej u radu benda D ZOO. Prošlo je deset godina.
FILIP: Da, prošlo je 10 godina od prvog live nastupa pod imenom D ZOO, iako Andrej i ja, tada još nismo imali naš bend. Prava desetogodišnjica benda će tek biti obeležena za godinu-dve. Inače, nadamo se što većem broju svirki. I dalje je mnogo gradova u kojima nismo svirali i plan nam je da taj broj ove godine smanjimo.
PLEJER: Šta je glavni utisak posle deset godina? Nije malo vremena prošlo.
FILIP: Da smo za tih deset godina uradili mnogo toga, a da i dalje tek počinjemo. Situacija na sceni je takva da iziskuje snažnu volju i energiju da bi bend uopšte preživeo i ostao aktivan. Bez obzira na sve, mi smo u ovu godinu ušli puni energije i želje da napredujemo i prezentujemo svoj rad novoj publici.
PLEJER: Jubilej ste obeležili svirkom u rodnoj Subotici. Kako je prošlo? Da li je energija danas i pre deceniju ista kao i sada?
FILIP: Prošlo je odlično. Za prethodnih deset godina promenilo se nekoliko generacija, ali je energija od 2009. do danas ostala ista. Može se reći da je taj događaj bio i više od svirke, mi ga doživljavamo kao mini-koncert s obzirom da smo svirali sami celo veče kompletan repertoar. Bio je to osvrt na naš dosadašnji rad. Zaista imamo veliko poštovanje prema publici, trudimo se da to iskažemo i da ih nagradimo što boljom mogućom svirkom.
PLEJER: Prošlo je i četiri godine između prvog i drugog albuma. Je l’ to znači da možemo 2020. godine da očekujemo novo ostvarenje. Ipak, prošlo je četiri godine od „Treće armije trećeg sveta”.
FILIP: Rad na novim pesmama je definitivno prioritet u ovoj godini. Međutim, trenutno smo ipak odustali od snimanja albuma kao celine i nastavljamo sa formulom koja nam je pokazala najbolje rezultate u proteklom periodu, a to su singlovi.
PLEJER: Kakvi su vam planovi u vezi singlova?
FILIP: Trenutno pripremamo singl koji je zapravo remake pesme sa prvog albuma iz 2012. godine. U pitanju je pesma „Slepac Prati Slepog”, koja će na ovaj način dobiti svoju „bendovsku” verziju i to će biti nešto prvo što ćemo objaviti.
PLEJER: Zašto ste izabrali baš tu pesmu?
FILIP: Testirali smo ovu verziju uživo pre dva meseca na svirci u Subotici i reakcije ljudi su nas ohrabrile da se upustimo u snimanje ove pesme, čiji je tekst jednako, ako ne i više, aktuelan danas u poređenju sa vremenom kada je nastao. Pesma je već snimljena i u procesu je postprodukcije, a planiramo da snimimo i spot.
PLEJER: Poslednji singl koji ste objavili „Da si bila tu” je malo popi i komercijalniji. Da li je to zaokret ili ostajete verni svojim korenima hip-hopa i roka?
FILIP: Ne bih to okarakterisao kao zaokret, više kao evoluciju. Prošlo je desetak godina. Menjamo se kao ljudi, sazrevamo kao muzičari i kao bend. Od samog starta bavimo se istraživanjem i kombinovanjem različitih muzičkih formi. Ovo je samo prirodni nastavak tog procesa.
PLEJER: Gde je publika u svemu tome?
FILIP: Trudimo se da publici bude zanimljivo da nas slušaju, a da i za nas to bude izazov i nešto što nam prija da radimo. Nove pesme su rezultat iskustva koje smo stekli u prethodnom periodu, ali i rezultat naših novih pogleda na muziku.
PLEJER: Da li postoji šansa da lirski deo D ZOO muzike bude pozitivniji i srećniji na novim pesmama, a ne kao do sada, kritički osvrt na stanje u društvu?
FILIP: Način pisanja tekstova se, kao i muzika koju komponujemo, vremenom menja. Pristupamo kompletnom procesu iz novih uglova i istražujemo nove forme pisanja. Lirski deo D ZOO muzike je najčešće refleksija dešavanja koja svakodnevno svedočimo ili je to pak, neka vrsta introspekcije.
PLEJER: Konkretno, šta je vaša namera?
FILIP: Mi smo borci i optimisti. Ne doživljavamo svoje pesme i tekstove kao negativne, da bismo ih ubuduće pisali u pozitivnijem maniru. Kritički se osvrćemo na društvene probleme i trudimo se da ukazujemo na neke stvari, ali nam je osnovna premisa i namera, pre svega, pozitivna.
PLEJER: Učestvovao si u organizaciji prvog „Rock in Park” muzičkog festivala u Subotici prošle godine. Kakvi su planovi za ovu godinu?
FILIP: Da, ponosni smo na taj događaj. Na jedno veče, scena u gradu se probudila, publika je pokazala veliku želju za ovakvim događajima. Osećala se energija mladih ljudi. Želja mi je da ovaj događaj organizujemo svake godine, ali to na žalost za sada nije moguće, zbog nedostatka sredstava. Ukoliko ne uspem da ga realizujem ove, daću sve od sebe da organizujem drugi „Rock in Park” 2021. godine.
PLEJER: Nego, zar niste mogli da izaberete drugi naziv za festival ili ste namerno aludirali na istoimeni festival u Nemačkoj? (smeh)
FILIP: Ideja imena „Rock in Park” potekla je od mog prijatelja i saradnika na ovom projektu, Darija Kostića, inače vokala u bendu The Valley. Aluzija na istoimeni festival je apsolutno namerna, a s obzirom da se naš događaj odigrava u poznatom subotičkom Parku Ferenca Rajhla, ime svakako ima smisla. (smeh)
PLEJER: Hajde malo da se osvrnemo na domaću scenu. Da li se promenila u poslednjoj deceniji?
FILIP: Muzička scena se konstantno menja. Uslovi i okolnosti za bendove se takođe menjaju. Prethodna decenija je donela velike promene ekspanzijom muzičkih striming servisa i ostalih onlajn platformi za slušanje muzike. Sve to utiče na scenu. Bendovima i publici je trebalo vremena da se adaptiraju na neke od tih novina. Mnogi se i dalje pronalaze u svemu tome.
PLEJER: Je l’ možeš da napraviš neku paralelu sa devedesetim?
FILIP: Upravo bih ovde i napravio paralelu. Bendova je bilo i tada, a ima ih i sada. Sada ih ima i više, jer je i tehnički i finansijski mnogo lakše snimiti pesmu nego pre 25 godina. Bendovi su danas uglavnom prepušteni sami sebi. Uloga menadžera, izdavačkih kuća i producenata se drastično menja, a bendovi koji se najbolje snalaze u svemu ovome, za sada, jedino uspevaju da isplivaju na površinu i ostave traga.
PLEJER: Čija muzika te je najviše oduševila i razočarala prošle godine?
FILIP: Novi album Slipknota je ostavio dobar utisak na mene i dobio je značajno mesto na mojoj plejlisti, a imao sam priliku da ih čujem uživo 4. februara na koncertu u Budimpešti. Pored prepoznatljivih elemenata koji Slipknot čine onim što jeste, bend je na ovom albumu isprobavao neke nove forme i često me je vodio u pravce koje nisam očekivao.
PLEJER: Još nešto?
FILIP: Prijalo mi je da čujem novi album benda Bad Religion. Generalno nikada nisam slušao punk, ni punk-rock, ali ima nekoliko izuzetaka i ovaj bend je svakako jedan od njih, kako zbog samog zvuka, ali tako i zbog društveno angažovanih tekstova. Album „Age of Unreason” me je vratio u dane kada sam otkrio ovaj bend i došao mi je kao odlično nostalgično osveženje.
PLEJER: Ništa te nije razočaralo? (smeh)
FILIP: Kako nemam razočarenja koja bih naveo, izdvojiću još jedno pozitivno audiovizuelno iskustvo koje je priredila Metallica sa njihovim drugim izdanjem koncerta sa simfonijskim orkestrom San Franciska. Dvadeset godina nakon originalnog S&M, matorci su nam upriličili impresivan koncert izvodeći numere sa svih svojih albuma.
PLEJER: Na kraju da završimo neobavezno kao što smo počeli. (smeh) Je l’ postoje šanse da se u Srbiji snimi neki naučno-fantastični film? (smeh)
FILIP: Šanse da se u Srbiji snimi ozbiljniji naučno-fantastični film su vrlo male, ali određeni pomaci postoje i verujem da ćemo pre ili kasnije dobiti neko domaće kapitalno sci-fi delo. (smeh)
