Bez starca nema udarca, kaže stara narodna poslovica, ali nigde se ne precizira koliko je taj udarac precizan i jak. Jer ako je kilav, džaba sve.
Legendardni floridski death metal bend Obituary oglasio se početkom ove godine novim studijskim albumom pod romantičnim nazivom Dying of Everything. Da Obituary i dalje udaraju, to nije sporno. Ali koliko jako i precizno, upravo o tome ćemo u tekstu koji je pred vama.
Mi, publika, smo čudne živuljke. Kod nekih bendova nam je super da ne menjaju stil, mogli bismo da ih slušamo iznova i iznova na još 50 identičnih albuma. Kod drugih opet želimo promene, želimo eksperiment, istraživanje, želimo nešto novo, drugačije, divlje!
Obituary, baš što se mene tiče, spadaju pomalo i u jednu i u drugu grupu. Obituary je Obituary. Njihov zvuk i stil su toliko autentični da i nema potrebe da se preterano udaljavaju od njega, ali sa druge strane ipak nije loše da uneti dašak inovacije jer su upravo takvi detalji ono što veliki bend čini velikim i upravo to razlikuje iskusan bend od nezrelog.
Bubnjar Donald Tardy nedavno je u jednom intervjuu izjavio da je novi album pod nazivom Dying of Everything album kakav su Obituary želeli da snime tokom cele karijere. Hteo je da naglasi da su najzad došli do kreativnog vrhunca i da dalje od ovoga nema. Ne bih se baš složio sa tim.
Kreativni vrhunac je, verujem, odavno iza njih i nema ni potrebe, a možda ni kapaciteta, da u ovoj fazi karijere jure novi, ali ali na kraju krajeva, ostavimo vremenu da donese presudu o tome. Ukoliko zanemarimo ovu tvrdnju, o albumu Dying of Everything možemo da ukratko kažemo – ovo je i više nego solidno i svaku sumnju raspršuju već prvi taktovi uvodne numere Barely Alive.
Ta pesma je klasičan death metal uvod. Ovo je onaj spektakularni ulazak u zatvor kada odmah nabodeš u glavu najjačeg da se ostali ne bi zajebavali sa tobom. No, za slučaj da glavonja uspe da ustane, odmah će ga stići malj pod imenom Without A Consience, jedno onako totalno kidanje od pesme koje ima sve što očekujete od floridske ekipe. Jedna od dve najbolje na albumu.
The Wrong Time nije bez razloga izabrana za singl, poslušajte samo taj upečatljivi rif, a ako ste za nešto malo više seksi, svideće vam se numera War, koja donosi prepoznatljiv Obituary groove. Možda će ovo zvučati malo jeretički, ali da John Tardy ne peva tako brutalno kako peva, ovo bi verovatno bila opaka rap-metal stvar. I naređali su Amerikanci celih 10 numera na ovom albumu, ali obavezno obratite pažnju na mid-tempo ubicu My Will To Live i Weaponize The Hate (druga najbolja na albumu), sa jakom porukom i preteškim, masivnim ritmom i rifom. Ako ste kojim slučajem mislili da Obituary ne umeju da uspore.
Sve u svemu, Dying of Everything je jedno pošteno prangijanje od 45 minuta u prepoznatljivom Obitary stilu. Nema nekih prevelikih iznenađenja, ali u okvirima njihovog univerzuma, ovo je i više nego dobro izdanje. Starac je, dakle, udario i to prilično jako i precizno. Ne fatalno, ali sasvim dovoljno da budete pomalo ošamućeni. Ali onako lepo.