ROIR za PLEJER: Ono što sviramo je u suštini PUNK

Kažu da su petorica sredovečnih entuzijasta koji ne posustaju od svog neafirmisanog poduhvata. Pokazalo se da su pravi jahači hardcore punk apokalipse sa Dunava.

Reflections of Internal Rain ili od milošte ROIR je novosadski hardcore sastav sa upadljivim screamo primesama. Iz nepoznatog razloga se nije našao na radaru Plejera sve do septembra 2023. godine, kada su izbacili singl Overcoming the Silence.

Najpre smo odlepili koliko je pesma top, posebno taj uvodni srceparajući rif. Zatim smo pomislili da su novi bend i mlade snage. Radoznalost nas je navela da istražimo poreklo te muzike. Na naše iznenađenje, ukapirali smo da ROIR postoji skoro dve decenije sa pauzama u radu.

Logično smo se zapitali kako smo mogli da propustimo ovako kvalitetnu muziku tokom svih tih godina. Sreća u nesreći, ispostavilo se da smo ih uhvatili u pravom trenutku, u naletu muzičke kreativnosti i želje da ih čuje što više ljudi – nova muzika i novi koncerti.

U oktobru 2023. godine, bend je izbacio EP Eight i ploču za Geenger Records. Na trećem izdanju, petorka cepa emotivni i gotovo apokaliptični hardcore umotan u sirovu produkciju. Vrišteći segment je baš upečatljiv. U subotu, 4. novembra, sviraju na festivali Decaying With the Boy u Beogradu.

Naši sagovornici su Petar Žutić (gitara), Ivan Sabo (gitara i drugi vokal) i Nikola Crvenković (bas).

PLEJER: Je l’ imate utisak da je prošlo skoro 20 godina od kako postojite i negujete tu specifičnu kombinaciju hardcore, punk, crust, pa i emotivnog post-hardcore zvuka?

NIKOLA: To je zaista dug period u kom smo prošli kroz velike uspone i padove. Utisak je da nakon svog tog vremena i dalje gajimo strast prema sviranju i da nam najviše leži baš taj zvuk. Upravo ta želja nam je dala vetar u leđa da snimimo i objavimo naš treći EP pod nazivom Eight. Nadamo se da će ih biti još!

PLEJER: Koja su tri najznačajnija momenta u dosadašnjoj muzičkoj avanturi?

PETAR: Teško je odabrati jer tokom ovog vremena bilo je mnogo važnih momenata. Za mene lično, možda bih istakao nekoliko ključnih trenutaka. Prvi od njih je formiranje prvobitne postave benda, kada su se svi elementi nekako savršeno uklopili.

Drugi trenutak bio je kada smo krenuli na našu prvu turneju. Tada smo shvatili šta to znači biti deo ovog muzičkog sveta, posebno u vreme kada su putovanja zahtevala vize i organizacija je bila izuzetno komplikovana. Nastupali smo više puta u Berlinu, Parizu, Beču, Gracu, Budimpešti i Beogradu, što je bilo zaista posebno iskustvo.

Treći trenutak je ponovno okupljanje benda nakon duže pauze i formiranje nove postave koja je ispunila sva naša očekivanja, pa čak i prevazišla.

PLEJER: Prošlo je 12 godina od kada ste poslednji put izbacili novu muziku. Šta vas je motivisalo i kako ste našli snage da se ponovo okupite i svirate? Ipak, prošlo je dosta vremena.

PETAR: Ljubav prema muzici i zajedničko druženje kroz nju je uvek bila naša najveća motivacija. To je nešto od čega se teško može pobeći. Osim toga, imali smo i neke starije pesme koje smo osećali da je vredno završiti i podeliti sa svetom. Bilo bi šteta da ne ugledaju svetlost dana.

PLEJER: Kako obično dolazite do ideja za svoje pesme i kako ih razvijate u gotove numere? Je l’ se proces razlikuje sada u odnosu na rane radove?

PETAR: Obično počinje sa smišljanjem gitarskih rifova i tema. Zatim se ritam sekcija nadovezuje. Konačno, tekst pesme se piše i inspiriše, između ostalog, celom tom bukom koju stvaramo. Na kraju, naš pevač prenosi tu emocionalnu dubinu svojim vokalom i voila pesma je gotova. Naravno, proces stvaranja pesama kod nas obično traje nešto duže, jer nikada nismo želeli da žurimo i forsiramo nešto na brzinu.

PLEJER: Barmy Army III, pretpostavljamo da je treći ROIR omaž kultnoj numeri punk legendi The Exploited. Otkud opsesija pa na svakom studijskom izdanju ima po Barmy Army numera?

NIKOLA: Odgovor na ovo pitanje može biti složeniji nego što se čini na prvi pogled. Ukratko, reč je o “šaljivim” pesmama koje služe kao osveženje i kontrast našem uobičajenom repertoaru. One predstavljaju potpuni minimalizam i mali podsetnik da je, na kraju dana, ono što sviramo u suštini punk.

Prva verzija pesme se može pronaći na našem prvom albumu Last Flood. To je zapravo obrada (ili bolje reći “pokrada”) pesme satiričnog benda Ümlaut. Oni su tvrdili da su “bajkeri iz Finske”, ali zapravo su bili projekat članova benda Catharsis.

S obzirom na to da smo primetili da publika pozitivno reaguje na Barmy Army, odlučili smo da napravimo drugi deo koji se našao na drugom EP-ju Answers. U toj verziji smo se podsmevali deathcore žanru koji je u to vreme bio veoma popularan, posebno u Zapadnoj Evropi, gde smo često svirali.

Aktuelna verzija, Barmy Army III (Emo Army), nastala je bukvalno nekoliko dana pre snimanja i predstavlja omaž jednom od naših omiljenih žanrova. Takođe, ova pesma je i svojevrsna reakcija na činjenicu da je ROIR na početku svoje karijere u Novom Sadu i šire svrstavan u emo žanr od strane dela hardcore scene koja je došla samo do njujorške škole, a onda tu i ostala.

Naravno, posredno je i omaž bendu The Exploited. Jer, stvarno, ko ne voli Exploited?

PLEJER: Spot za prvi singl Overcoming the Silence sa novog izdanja puca od nostalgije u prvoj polovini i onda kao da ste odlučili da okrećete novi list i predviđate apokaliptičnu budućnost, sudeći po kadrovima (smešak).

NIKOLA: Spot zapravo predstavlja retrospektivu našeg odrastanja, razvoja benda, funkcionisanja i zajedničkog razmišljanja kao jednog entiteta. Sarađivali smo s talentovanim Darkom Radovcem i vrlo smo zadovoljni konačnim rezultatom. Nismo želeli da bude tipičan spot s bendom kako pozira s instrumentima i glumi sviranje pred kamerama. Zato smo se odlučili za tamnije tonove i efekte dima, što je dodalo poseban šarm (osmeh).

Imali smo veliku želju da u spot uključimo video materijal sa naših putešestvija po Evropi i Srbiji. To su divne uspomene koje su dosad čekale u prašini na trakama i hard diskovima. Taj materijal za nas predstavlja podsetnik na koliko vremena, truda i odricanja je bilo potrebno da se sve to ostvari i motiviše nas da nastavimo dalje.

Naša osnovna ideja bila je da u spotu predstavimo što više nama dragih ljudi, mesta i koncerata, uključujući naša dva bivša člana, ali naravno i nove članove. Na taj način želeli smo predstavili trenutnu postavu kao novo poglavlje u našem zajedničkom putovanju. Jedna od poruka koju “ukleti televizor” na spotu možda prenosi jeste da se ne treba prepuštati samo sećanjima, već uzeti lopatu u ruke i krenuti prema novim pobedama (osmeh).

PLEJER: Koja je glavna poruka lirike ove pesme?

IVAN: Tekst pesme poručuje da je promena sastavni deo života. Ljudi se razvijaju, razdvajaju se putevi, menjaju se želje i prioriteti. Nema smisla moliti nekoga da ostane u tvom životu ili da i dalje bude deo nečega što ste nekada zajedno radili. Umesto toga, važno je sačuvati te uspomene kao lepe trenutke i nastaviti dalje. Život teče kao reka. Možeš jedino da plivaš kako ona diriguje.

PLEJER: Čini se da vašu muziku koristite kako bi preneli više lične nego društvene poruke, barem u lirskom domenu. Možete li podeliti specifične teme ili poruke koje želite preneti kroz svoju muziku i zašto se album zapravo zove Eight (osam)?

IVAN: Album, sa stajališta lirike, predstavlja iskazivanje bola, tuge i straha od neminovnog rastanka. Naslov albuma odnosi se na osmomesečnu borbu s kancerom jednog od roditelja člana benda. Pesme zaranjaju duboko u neka od najmučnijih aspekata ljudskog iskustva, ali izranjaju s elementom nade. Eight je svojevrsna hvala humanosti i prikaz ljudske ranjivosti, sposobnosti da volimo, tugujemo i idemo dalje, noseći sećanje na ono što, iako to ne želimo, ostavljamo iza sebe.

PLEJER: Utisak je da omot na najnovijem izdanju vrlo realno prenosi mračnu i zagasitu atmosferu vaše muzike. Ko je radio omot i da li fotografija ironično opisuje neočekivanu lakoću življenja na Dunavu (smešak)?

IVAN: Sliku sa omota sam slučajno uslikao dok sam šetao psa jednog jutra. Neverovatno je kako se ta fotografija savršeno uklopila s tekstovima i apokaliptičnom muzikom koju smo pripremili za ovaj EP.

PLEJER: Hardcore scena ima posvećenu i strastvenu publiku. Kako se povezujete sa svojim fanovima i koliko je njihova podrška važna za uspeh benda?

PETAR: Najbolje se povezujemo s našom publikom, koju većinom čine naši prijatelji i poznanici, na našim svirkama uživo. Tamo zaista dolazi do iskrene razmene energije i emocija. Naravno, društvene mreže imaju svoju ulogu u našem savremenom svetu i pomažu nam da ostanemo povezani s fanovima i pratiocima. Podrška publike je ogroman pokretač za nas i ima izuzetno značajnu ulogu, jer nas inspiriše da radimo više i bolje i da tu strast prenesemo na binu.

PLEJER: Hardcore scena u Srbiji se budi polako iz zimskog sna – novi bendovi, neki stariji su ponovo aktivni ili su članovi krenuli u nove projekte, više je svirki. Nekako ceo ovaj period podseća na početak 2000-ih. Kako se vama čini?

PETAR: Za nas je ovo iznenađujuće i fantastično što se pojavljuju novi mladi bendovi koji zaslužuju samo reči hvale, kako zbog njihovih pesama, tako i zbog energije koju prenose na sceni. Mislim da je to zaista osveženje za muzičku scenu. Naravno, ne smemo zaboraviti ni veterane kao što smo mi i prisustvo bendova različitih generacija na sceni čini je zaista posebnom.

PLEJER: Na kraju, svirate u subotu u Beogradu zajedno sa Quasarborn, Mud Factory, Majak, Violent Chapter. Šta očekujete?

PETAR: Očekujemo sjajno druženje, odlične bendove i nezaboravan provod. Verujemo da su svi bendovi, svako na svoj način, izuzetno kvalitetni i da će svako prisutan na toj večeri pronaći nešto što mu se dopada, naravno, pod uslovom da voli tu vrstu muzike (osmeh).