Poslednje poglavlje statičnih je kao dvostrana mozgalica: nudi pogled na ono što bi moglo biti i ističe nezamenljiv nedostatak idejnog tvorca.
Bez sumnje, Static-X je jedan od najznačajnijih bendova industrijskog metala. Najnovije izdanje je svojevrsno oproštajno pismo, poslednje poglavlje ambicioznog projekta u kome su se članovi originalne postave ponovo okupili. Kao i prvom delu, koji smo detaljno slušali, ozbiljno su pristupili pravljenju muzike od demo snimaka koje je ostavio Wayne Wells, lider statičnih koji je umro 2014. godine.
Reoživljanje industrijskog duha počinje sa Stay Alive, numerom koja oslobađa nemilosrdnu paljbu udaraca bubnjeva i oštrih rifova, postavljajući scenu za visoko-oktansko putovanje kroz distopijski univerzum statičnih. Slede pesme Z0mbie, Jic Boi i Kamikaze, koje ispuštajući prepoznatljiv duh, brzinsko cepanje i sirovu snagu benda, potpuno osvajaju na kraju.
Između ove tri pesme je Black Star, laganija stvar koja tako verodostojno opisuje autentičnost lika sa još uvek najboljom bradom i fruzurom na metal sceni. Čak i kada nije sa nama, njegov specifičan vokal lebdi iznad haosa i veličanstveno dominira govoreći ‘prati crnu zvezdu, drži se i ona te može daleko odvesti’, vodeći bend kroz senke sa nepokolebljivim osećajem svrhe. Dark Place je sličnog manira.
Svaka pesma na izdanju pulsira energijom, kao da je pokretana samom suštinom industrijskog haosa. No Hope ulazi u mračnije teritorije, dok vrisak i lirika na Tone istražuje teme unutrašnjeg nemira i samouništenja sa surovom intenzivnošću koja seče do srži. Dovoljno je čuti atmosferu dok ide ‘sve što znam je strah i radost, sve što znam je da uništim’.
Zaključno, originalna postava iz Viskonsina ponovo dokazuje da nisu izgubili ritam i stil na novom izdanju. Koichi Fukuda dominira sa svojih odsečnim gitarskim rifovima. Tony Campos puca frenetične bas linije, dok je Ken Jay neumoran na bubnjevima. Ako se upoređuju dva posthumna izdanja statičnih, jedina razlika je doza više mistike u drugom delu, kao i da su pojedine numere generičke.
Numera From Heaven zatvara album. Osim što je do bola industrijska, završava pucketajući kao na gramofonskoj ploči. Sada, ostaje otvoreno kako tumačiti ovo pucketanje: da li kao definitivni kraj jer nema Wayna da podigne ručicu i da ploča krene iz početka ili kao novi početak jer će mistični Xero da uskoči i potencijalno otvori novo poglavlje statičnih. Nama je okej da nastave.
