Zimmer’s Hole, kanadski heavy metal sastav, posle sedam godina ponovo je tu. Iako umeju da budu pravi komedijaši, bolje vam je da se ne smejete i shvatite ih vrlo ozbiljno…Basista Byron Stroud ljubazno će vam u ovom intervjuu objasniti zašto.
– „When You Were Shouting At The Devil…We Were In League With Satan“ je vaš treći album. Da li ste zadovoljni rezultatom?
Da! Ekstremno smo ponosni tim album. Osetili smo da smo sazreli kao bend i zaista smo hteli da uradimo dobar posao sa ovom pločom. Naši prethodni albumi više su bili tokovi svesti, metal u suštini, ali previše šaren. Za novi album je važno to što je usmereniji, intenzivniji, jednostavno – više je metal. Gotovo onoliko koliko smo i sami takvi, u svakodnevnom životu.
– Klozetski humor spojen sa heavy/old school metalom je prilično retka kombinacija ovih dana. Koja je vaša ciljna grupa? Tradicionalni metal fanovi ili fanovi koji preziru tradicionalne metal fanove?
Pa, u stvari, na novom albumu i u stihovima nema više klozetskog humora. Ponekad na pomalo smešan način, ali mi smo jebeno ozbiljni kada je metal u pitanju. Na primer, kada kažemo “Potreban nam je novi heroj, a ne Vince Neil” u pesmi “Hair Doesn’t grow on Steel”, neki ljudi će misliti da je to smešno. Međutim, to samo zvuči smešno, dok smo mi zapravo prilično ozbiljni. Ranije smo nazivani metal parody bendom. Zapravo, ništa ne može biti dalje od istine od toga. MI VOLIMO METAL, MI SMO METAL, MI KRVARIMO METAL! Ono za šta ljudi ljudi misle da je parodija je zapravo odavanje poštovanja. Muzički gledano, novi album je odavanje počasti metalu više od bilo čega drugog. Mnogo bendova glumataju čvrstinu i pokušavaju da budu metal bendovi jer je to cool. Slatke cvetne tetovaže, frizurice sa šiškama – to nije ono sa čime se mi identifikujemo. “Tužan sam jer mi je džeparac skresan, a moja devojka je još to razglasila ortacima” – taj stav je sve osim – metal. Eh, kako je to bilo nekada… Kako možeš ozbiljno da uzmeš lika koji se oblači kao devojčica? Ja ne mogu. I neću.
– Očito ciljaš na EMO populaciju. Da li tu “pojavu” smatraš opasnom?
Ne mislim da je to opasno…Ti ljudi će tu pozerisati nekoliko trenutaka i nestaće. Sećam se kada je Exodus objavio “Bonded by Blood” album, to je bilo prilično ozbiljno sranje, čoveče. Da je u tom momentu u moju sobu, u sobu dugokosog metalca, ušetao neko iz Exodus-a ili ceo bend, verovatno bih se oduzeo od straha. Međutim, susret nekog pozera sa Exodus ekipom u nekom mračnom prolazu završio bi se jako loše po pozera… Eto to je recimo inspiracija za pesmu.
– Koliko dugo ste snimali novi album? Da li je bilo nekih zabavnih situacija u studiju?
Album smo snimali šest meseci. Verovatno smo mogli da ga završimo i brže, ali članovi benda žive u različitim delovima države sa svojim porodicama, pa smo morali svoje vreme vrlo mudro da raspoređujemo. Proveli smo dosta vrlo zabavnog vremena u studiju, neizmerno smo uživali u tome što radimo, i zaista smo srećni što smo u poziciji da se bavimo ovim čime se bavimo. Nijednog momenta nismo bili razočarani ili tužni. Počeli smo da se bavimo muzikom zato što je zabavno i želimo da tako bude i ubuduće, bez obzira koliko sve to bilo ozbiljno.
– Mislite li da tako trivijalna lirika može da relativizuje sjajnu muziku koju ste odsvirali na novom albumu?
Ne bih se složio da su stihovi trivijalni, jer oni odražavaju kako se mi osećamo, i individualno i kao grupa. Verujemo u to o čemu pevamo i, da, ima tu i nekih smešnih momenata, ali su oni naš zaštitni znak. Svaka pesma ima neku ozbiljnu temu i, za razliku od prethodnih albuma, hteli smo da zaista napravimo iskorak i stvorimo zaista ozbiljno metal izdanje. Hteli smo da napravimo tradicionalni metal album.
– Pojasni nam onda tematiku pesama.
Evo nekoliko primera. Hteli smo da budemo zli, što su mnogi bendovi već pokušali, s tim što su omanuli u tom pokušaju. Shavatli smo da možemo da im pokažemo kako se to zaista radi i tako je nastala pesma “What’s my name…Evil!” Dalje, mi smo, inače, svi moto-frikovi i nedavno smo izgubili prijatelja u jednoj nesreći. Sada smo napisali pesmu o njemu i vozačkom duhu. “Alright” je naše viđenje toga šta se dešava kada si pohlepan trkač i istovremeno odavanje pošte našem nastradalom prijatelju. U ovoj pesmi smo vrlo ozbiljni i emotivni. Sledeća pesma nastala je it potrebe da svaki bend ima bar jednu pesmu za žurke. “We Rule The Fucking Land” je naša party himna. Naziv pesme sam sebe objašnjava…previše pozera, i nedovoljno pravih metal fanova. “Flight of the Knight Bat” predstavlja naš pogled na Boga i Đavola…i izgleda kao da Đavo pobeđuje…ako uopšte verujete u to sranje.
Dakle, kao što se može videti, iako naše pesme ponekad zvuče smešno, ili je smešan način na koji ih mi reprezentujemo, one i dalje nose poruku. Dobro, u većini slučajeva…ha ha!
– Šta je onda poenta albuma kao celine?
Ako poslušaš poruke na našem poslednjem albumu možeš pomisliti da on govori o obožavanju Satane i sličnim stvarima. Mi, međutim, govorimo ljudima da ostanu u školi, da slušaju šta im govore majke, da ne uzimaje droge i slično… Kao što vidiš, mi nismo loši. Mi samo hoćemo da se zabavljamo radeći ovo što radimo. I to NIJE trivijalno.
– Sedam godina između albuma „Legion of Flames“ i „League with Satan“ je vrlo dug period. Zašto ste toliko pauzirali?
StrappingYoung Lad nam je oduzeo mnogo vremena. Zimmer’s Hole je naš “bend za zabavu”, naš “bend za pijanke petkom”. To znači da sada možemo da se potpuno koncentrišemo na ZH i pijemo svakog dana. Ha ha!
– Koliko saradnja sa Devinom Townsendom (Strapping Young Lad) utiče na vaš rad? Koliko je moguće naučiti novih stvari od lika kao što je Devy?
Devin je bio zadužen za produkciju vokala i mix. On i Kris Valagao (ZH pevač, poznat i kao “The Heathen”) su radili već mnogo puta zajedno na drugim projektima van SYL/ZH priče, tako da je bilo nekako prirodno da Devin producira njegove vokale. Chris je fantastičan pevač i Devin tačno zna kako da iz njega izvuče njegove najbolje performanse. Dakle, poslednja dva ZH albuma producirao je neko ko poznaje bend i razume šta želimo. Devin je, dakle, producirao i naš novi album…takođe, dodao je neke deonice klavijatura na ono što smo mi već bili odsvirali. Zaista je majstor u svom poslu. On je velika prednost kada ga imate u studiju, između ostalog i zato što je sjajan drugar, tako da je bilo zaista super što nam je pomogao. Nikada ne možete da prestanete da učite od Devina, on je jedan trezor znanja.
– Da li ste planirali turneju ili neke koncerte za ovu godinu?
Da, planiramo turneju. Spremni smo za to više nego ikada. Imamo svežu krv, novi album i novi, intenzivan fokus. Najpre ćemo odraditi turneju u Kanadi, sledi Evropa, a zatim i Amerika. Uskoro će biti potvrđeno još novih termina.
– Ko je izvodio prdeže, podrige i ostale slične zvukove na novom albumu? Da li ste za tu svrhu imali nekog posebnog gosta ili je to vaše “remek-delo”?
– Pevač Chris Valagao odgovoran je za najveći deo podrigivanja…prdenja nema, čini mi se. Deo na koji ciljate nalazi se u numeri “Devil’s Mouth” u kojoj se The Heathen “budi” posle teškog pijančenja i depresije. Vidiš, on je imao dosta problema sa ženama, koje su se često zajebavale s nejgovim umom, pa je on onda jednostavno odlučio da napiše pesmu o tome. Čik pogodite onda o čemu je ta pesma!
– Da li ste uopšte imali neke goste na League…?
Da, Nathan Explosion iz benda Dethklok je specijalni gost na albumu. Napisali smo pesmu o nepismenosti u Severnoj Americi, jer je to zaista veliki problem. Pesma se zove The Vowel Song i treba da pomogne ljudima koji nisu sposobni da čitaju tako što će im pomoći da nauče samoglasnike, dakle A, E, I, O, U, i ponekad Y. Nathan je bio ljubazan i uradio jedan intro za tu pesmu, u kojoj on objašnjava o čemu ona govori.
– Šta misliš o aktuelnoj metal sceni? Da li je vaš najnoviji ljubimac u stvari neka vrsta odgovora na moderni metal?
Na sceni je pravi pokolj. Ima tu dosta dobrih bendova, ali j deset puta više onih koji su sranje. Neophodno je da takvi sastavi potonu, i nadam se da će se to desiti što pre. Dakle, odgovor je da, ovaj album jeste odgovor na trenutno stanje u metalu, kako nekada, tako i sada.
– Šta slušaš ovih dana?
Isto što sam oduvek i slušao. AC/DC, Exodus, Slayer, KISS i Alice Cooper iz 70-ih, Nazareth, Morbid Angel, Tom Petty, Sabbath, Hate Eternal, Pestilence, Kreator, Sadus, Nasty Savage, Witchery, Possessed, Accept, SOD, 70’s Aerosmith, Death, Krisiun, Angel City, Dark Angel, Queen, Cheap Trick, The Haunted…Mogao bih još dugo ovako…ali kapiraš poentu…hard rock 70-ih, speed/thrash metal 80-ih, death metal 90-ih.
– Šta možemo da očekujemo od Zimmer’s Holea u budućnosti? Još prljavog, satanističkog, tehničkog heavy metala obogaćenog podrigivanjem ili, pak, nešto sasvim novo?
Mislim da je već ovaj album potpuno nov. Vrlo se razlikuje od svega što smo do sada uradili. Nadam se da će sledeći album biti korak još dalje, na neke potpuno nove teritorije….hoćemo da pravimo metal, i to jako dobar metal, sjajan metal koji će ponovo da uzbuđuje ljude. Ono što očekujemo od ovog albuma je da se još čvršće povežemo sa fanovima…pravi metal fanovi su gladni nečega što će upumpati novu energiju u njihova srca, što će ih naterati da ponovo slamuju i nešto što, na kraju krajeva, neće biti trivijalno. Ljubav prema metalu, ali bez bilo kakvih “stavova”. Mi smo vrlo ozbiljni u vezi sa metalom, ali smo vrlo ozbiljni i kada je o zezanju reč. Hoćemo da fanovi u gomilama headbanguju kao ludi! Jesi li ikada video kako ljudi headbanguju kao jedan? To je ono što žeimo, braća i sestre umetalu, slemuju nemilosrdno. Okupani znojem i pivom, uživaju u svakom momentu. To je pravi metal.
– Da imaš sopstvenu izdavačku kuću, koji biste bend najviše voleli na svojoj etiketi, a sa kojim nikada ne biste potpisali ugovor?
Bend koji bi uvek želeo na svojoj etiketi je Exodus, oni su moji heroji i uvek će to biti. Za mene, oni reprezentuju, ono što metal jeste…nikada balade, nikada kompromisi, nikada talasanja. Postoji još nekoliko sastava koji su oduvek bili dosledni svojoj priči, ali Exodus su moji večni favoriti. Band koji nikada ne bih potpisao? To je bar lako…svi ostali! N. M.
*Intervju je ranije objavljen u magazinu Butcherian Vibe
