Period od 2010. do 2019. godine je bio dobar za razvoj metala: šta god mislili o djentu kao žanru ili preciznije prog podžanru, ovih desetak godina iznedrilo je mnoštvo talentovanih mladih muzičara, primarno gitarista, kreativnih bendova i novih ideja i pravaca u kojima metal muzika može da ide.
Ono što mi dodatno izmami osmeh kada razmišljam o počecima djent talasa je vrlo specifičan entuzijazam koji je vladao – muzičari su se podržavali, reklamirali i družili, a fanovi gradili porodičnu atmosferu.
Društvene mreže su izgledale znatno drugačije i svi kojima se dopadao chugchug, but popish ton žanra u razvoju su se trudili da otkrivaju novu muziku i budu fanovi nekog novog i sjajnog, za koga su verovali da će postati veliki.
Generalno, atmosfera podrške i poleta je vladala na celoj sceni, kada pričamo o fanovima, ali i kada pričamo o nekim većim bendovima koji su načelno svirali sličan tip muzike.
Baš u tom periodu, jedan mladi bend iz Kalifornije uspeo je da privuče pažnju svojim EP-em Nostalgia (2011) koji je bio pravo dobar – moderan, inspirativan, kreativan, uz podršku nekih sada mnogo poznatijih faca, kao što je Spencer Sotelo. EP je hvaljen, Corelia je bila svuda, endorsementi su pljuštali, sve je delovalo kao jedan dobar početak srećne i perspektivne priče mladog benda.
Tokom januara 2015. godine, Corelia kreće u pompeznu Indiegogo kampanju, kako bi uz pomoć fanova finansirali svoj prvi album – obećanje ako skupe sredstva za planiranih mesec dana je bio dupli album od 90 minuta, a novac koji su tražili je bio $15,000 dolara.
Da biste bolje razumeli kontekst, vratite se na sam početak teksta: u potpunom procvatu žanra, jedan mladi kvalitetni bend je krenuo u crowdfunding i fanovi su ih dočekali raširenih ruku. Svoju traženu cifru su vrlo brzo prikupili, a ukupna količina donacija je bila čak 223 odsto, u prevodu, na račun benda leglo je nešto manje od $35,000.
Zvuči puno, ali i obećanja su bila na nivou: onima koji doniraju, u zavisnosti od cifre sledovali su diskovi, merch, uramljeni i rukom ispisani tekstovi pesama, pa čak i gostovanja na horskim deonicama na albumu i life-long backstage pass za sve buduće nastupe benda. Kompletnu kampanju možete pogledati na ovom linku.
Po završetku kampanje delovalo je kao da je bend stvarno ozbiljno počeo da radi na materijalu, najave su krenule za početak snimanja sredinom maja 2015, a fotografije i snimci radnog procesa i Corelia brendirane opreme samo su podizali hype fanova u iščekivanju.
Neki fanovi su, ako je verovati fotografijama, zaista dobili priliku da otpevaju ponešto za horske deonice. Njihovo postovanje na društvenim mrežama je bilo redovno i cela scena je uzbuđeno iščekivala dvostruki album za koji je donirala svoj novac.
U inače prilično redovnom posting rasporedu na stranici benda se nešto očigledno promenilo, budući da u periodu od jula do oktobra 2015. nisu bili baš najaktivniji, no u oktobru su se javili da je sve ok, da i dalje naporno rade što je bilo sasvim razumljivo, budući da svi znamo koliko bendovima treba da kvalitetno urade album.
U narednih par meseci, negde do februara 2016, oglašavali su se vrlo šturo na Twitteru, ali zvaničnih informacija o bendu nije bilo. U februaru su postavili još jedan update, koji ni na koji način nije adresirao odsustvo iz online zajednice, ali još uvek nije bilo mesta panici, jer album, evo, samo što nije.
U tom trenutku je prošlo jedva godinu dana od crowdfundinga, te je proces išao lagano svojim tokom, bend je radio, fanovi su bili strpljivi. U oktobru iste godine usledio je još jedan update, gde su se posvetili i sopstvenom odsustvu sa društvenih mreža, uveravajući fanove da je sve to samo deo njihovog prirodnog procesa isključivanja i posvećivanja isključivo muzici.
…and then, there was silence.
Oktobar 2016. je bio poslednji put da se bend ikada oglasio, sve do događaja koji će uslediti pre nekoliko dana. Ništa, nigde, nikome, nema albuma, nema članova, nema informacija.
Pare su donirane, obećanja su propala, a fanovi ostali praznih ruku, konkretnije, opljačkani su na vrlo perfidan način od strane nekoga u čiji su talenat polagali nade. Tokom četiri godine, istini za volju, bilo je (koliko reddit i FB grupe tvrde) dva do tri odgovora na Twitteru od članova benda, ali zvaničnog saopštenja nije bilo.
Bend je svesno pobegao od onih koji su im dali svoj novac, ostavivši ih bez ikakvog objašnjenja gotovo četiri godine.
Ukoliko proguglate ovaj slučaj, naići ćete na veliki broj besnih i razočaranih komentara (kao i nekih savršeno duhovitih) i zbunjenih potraga za odgovorima, da bi se sada već sve svelo na gorko prihvatanje činjenice da albuma nema, para nema i da smo svi bili svedoci jedne od ružnijih prevara na muzičkoj sceni.
Sa ove distance, ne mislim da je to bila namera od samog početka, već da se usput nešto desilo što je situaciju napravilo ovakvom, ali sama činjenica da je neko odabrao da ghostuje ljude koji su im poklonili poverenje, vreme, energiju i najdoslovnije novac govori jako mnogo o ljudima iz tog benda.
Ono što se nameće kao logično pitanje (na koje nemam odgovor) – kako, zaboga, niko nije tužio ove ljude? Još upitnije – kako ih, zaboga, niko nije pronašao i ugazio od batina za ovaj bezobrazluk? Napominjem da ima ljudi koji su donirali $600+, pa čisto da stavite u perspektivu.
Odgovor verovatno leži u neuspelim pokušajima da se kontaktira Indiegogo koji bi intervenisao, gorkom prihvatanju i ponekoj tinjajućoj nadi (uglavnom onih koji su dali ništa ili zanemarljivu donaciju Coreliji) da će taj prokleti album možda nekada izaći i da će ljudi dobiti barem nešto od onoga što im je obećano.
Leakovanje albuma?
Fast forward na pre neki dan – u realnosti to je bio 11. april – kada je djent zajednicu okupljenu oko najpre Djent Shitposting grupe (interesantno da čak i ozbiljni muzičari ovu grupu percipiraju kao relevantnu platformu na kojoj treba komunicirati sa fanovima i neretko diskutovati o tračevima, no to je tema za neki drugi tekst) uzdrmao post sa stranice nazvane Corelias na kojoj se oglasio momak koji se predstavljao kao član benda-pokajnik, najavljujući da na svom hard disku ima fantomski album koji će leakovati 20. 4. i pozivao ljude da ga prate.
Nekoliko dana kasnije, možda bi sve to i bilo zaboravljeno (Djent Shitposting zajednica je trenutno okupirana kolektivnim tovarenjem benda TRAPT, ali i to je tema za neki drugi tekst), da se 19. aprila nije pojavila serija postova na Corelias stranici sa vrlo jasnom porukom – članovi benda, kontaktirajte me ili ću leakovati album.
Tada se desilo nešto krajnje neočekivano – posle četiri godine, Corelia se javila iz mrtvih! Post, sam po sebi, nije rekao puno, par opštih mesta, neko traljavo izvinjenje, ali je jasno prikazao da im je ipak frka od ove situacije.
Narednih nekoliko postova na Corelias stranici su više bili u funkciji podizanja tenzije, a pratioci scene su već krenuli u teoretisanje na temu – da li je zaista član benda, šta se dešava, šta su mogući ishodi.
Generalne reakcije su bile duhovite, poneka besna i iznenađujuće, nekoliko optimističnih od ljudi koji su samo želeli da konačno čuju taj album. Nekoliko članova bendova sa scene je čak i dalo svoju podršku bendu kroz lajkove i reakcije, a Lauren Babić je čak zvučala vrlo entuzijastično povodom albuma.
Besni postovi sa Corelias stranice su se gomilali i govorili su ono što je većina fanova osećala, neuvijeno: jebite se, maznuli ste nam pare i niste uradili ništa.
Leakovanje albuma.
Negde ispred 5 ujutru po našem vremenu, konačno se desilo!
Na stranici u koju su bile uprte sve oči objavljen je YouTube video naslovljen Corelias 2020 LP. Neću puno trošiti vreme na recenziranje ovog dela, pustiću vas da sami preslušate:
Ljudi su krenuli masovno da se kikoću.
U pitanju je bio troll. Dobar troll, kome je neko posvetio desetak dana pažnje i konačno isterao bend Corelia iz mišje rupe u kojoj se kriju poslednje četiri godine i naterao ih da se oglase i izađu pred fanove.
Ubrzo se oglasio i autor celog stunta, postavivši objašnjenje i predstavivši se ljudima. U pitanju je izvesni Tim Ossenfort, trenutno verovatno najveći djenterski heroj. Malo se i reklamirao posle toga, što je nekako i ok potez.
Stigao je do MetalSucksa, a i do Plejera.
A šta je sa bendom Corelia i da li će se ova serija nastaviti? Videćemo. Mi jedva čekamo.
