HELLFEST 2022 u FRANCUSKOJ: Teški zvuk u nežnom zagrljaju pakla  

Hellfest je karneval rokenrola na kome je 7 dana binu delilo više od 300 bendova na šest stejdževa. Prenosimo utiske u ekskluzivnom izveštaju iz grotla pakla. 

Prošlo je više od mesec dana kako se završio Hellfest, jedan od najvećih festivala teškog zvuka na svetu. Znamo da možda sada ovaj izveštaj deluje bajato, ali konačno smo uspeli da pogledamo slike i na pravi način saberemo utiske sa putovanja u Francusku, gde se održava festival. 

Hellfest je ove godine bio u proširenom izdanju zbog pandemije Covid-19. Posle dve godine pauze, organizatori su odlučili da spoje slavljenički 15. rođendan sa uobičajenim godišnjim izdanjem festivala i omoguće posetiocima dva proširena vikenda đavolsko dobre zabave. Samo zavirite na trenutak u program. ⇓

Festival je zapravo karneval rokenrola na kome je 7 dana binu delilo više od 300 bendova na šest stejdževa (Temple, Altar, Valley, Warzone, Mainstage 1 i 2). Svaki od njih je pokrivao određenu sortu teškog zvuka. Tako je recimo Temple bio zadužen za black metal, a Valley za malo alternativniji zvuk.

Manifestacija se održava na zapadu Francuske u srednjevekovnom mestu Klison, koji je za vreme festivala pravi mali metal gradić. Lokalna tvrđava samo upotpunje doživljal. Svuda po gradu su Hellfest simboli – od apoteke preko marketa do barova. Meštani su posebno ponosni na događaj. Međutim, nije bilo tako uvek.

“Na početku je bilo dosta neslaganja i nerazumevanja, čak i protesta, posebno od katoličkih sveštenika. Ljudi nisu razumeli muziku, zašto je toliko glasna, zašto se fanovi oblače sve u crno i čemu služi simbolika rogova na prstima koju metalci stalno forsiraju. Kasnije se situacija promenila na bolje, objašnjava jedan lokalac uz osmeh.

Kulminacija lokalnog ponosa festivalom desila se 2012. godine posle obilne kiše kada su meštani otvorili svoje kuće i tuševe kako bi posetioci skinuli blato sa sebe. Sada je festival postao srce gradića. Na ulici možete da vidite starije kao važno nose majicu festivala sa natpisom „Crew”, dok lokalac u pubu ima tetovažu Helffest-a na listovima.

Organizatori su se ove godine potrudili da svaki detalj bude baš u rock fazonu. Ispred ulaza je ogromna i moćna gitara od barem 20 metara, a nije baš svakodnevno da ljudi biciklom dolaze na festivalsku svirku – stotine i stotine bajseva svuda naokolo. Pri tome, đavolski dobar parking motora. Sve ovo zajedno, a još uvek nije Hellfest teritorija.

Na ulazu se pokazuje narukvica koja služi i za plaćanje hrane i pića. Keš se ne koristi, a kredit se uplaćuje preko mobilne aplikacije. Nema čekanja za dopunu kredita, perfektno! Onda sledi malo gradsko jezgro koje podseća na one iz kaubojskih filmova sa radnjama i barovima. Pogledajte galeriju. ⇓

Levo od centra festivalskog jezgra je ogromni kamp u koji organizatori stalno ulažu, barem tako pričaju i na snimcima izgleda i više nego pristojno. Desno od centra se ide ka stejdževima kroz aleju velikana rokenrola i gomilu Hellfest zastava. A da bi se stiglo do neke od bina, potrebno je proći kroz kapiju pakla koja liči na katedralu. Simbolično.

Impresivno je prostranstvo na kome se održavaju svirke, a posebno bina Warzone, koja je posvećena hardcore i punk izvođačima. Izgrađena je kao zatvorsko dvorište ograđeno žicom i vodenim topovima iz kojih se baš pucalo kada je bilo vruće. Blizu je šumica u kojoj se vrsno odmaralo.

Pored Warzone bine izgrađena je masivna čelična statua visoka preko 10 metra u obliku jednog jedinog Lemija iz benda Motörheada. Organizatori su tokom noći palili vatru iz koje je pušio dim. Sve je crveno, baš kao u paklu. Tu su bili i zmajevi, kosturske glave, ma sve ono što prati heavy metal muziku. Slike govore više od hiljadu reči. ⇓

Atmosfera je uvek bila fantastična! Vreme nije uticalo na raspoloženje iako su se skoro sva godišnja doba promenila. Bilo je 40 stepeni. Padala je kiša. Nosila se kabanica. Bilo je blatnjavo, ali bez gumenih čizmi. Bilo je hladno. Jedino nije bilo snega. A na kraju svakog vikenda, impresivan vatromet.

Posetioci su u najvećoj meri Francuzi, ali se čuo španski, engleski i neki od skandinavskih jezika. Potrebno je istaći da su ljudi vrlo kulturni i civilizovani. Bukvalno nije bilo đubreta iako je bilo više desetina hiljada ljudi svakog dana. Naravno, tokom šutke, ako neko padne, taj se odmah diže i nastavlja dalje.

Za kraj, impresije oko muzike i izvođača. Nije se slušalo sve što se htelo jer je ponuda bila tako velika, što je bio i jedan od glavnih razloga za ovo pakleno putovanje. Izdvojiću 15 nastupa na osnovu tri kriterijuma: najbolje svirke, najviše užitka i najjače šutke.

Rang list je sledeća. Ostao sam bez daha: 1) Metallica, 2) Nine Inch Nails, 3) Ghost, 4) Megadeth, 5) Mastodon. Uživao sam do jaja: 1) Deftones, 2) Life of Agony, 3) Blind Guardian, 4) Leprous, 5) Guns N’ Roses. Ostale su modrice: 1) Slope, 2) Deez Nuts, 3) Millencolin, 4) Ignite, 5) Dog Eat Dog. 

Ako ikada planirate da odete na Hellfest, krenite na vreme da se organizujete i bez oklevanja! Čeka vas Lemi!