Treći deo serijala o muzičkim majicama je pred vama, a u njemu su Fear Factory, Metallica, Deafheaven i Death.
Prvi deo serijala možete pročitati ovde, a drugi na ovom linku.
FEAR FACTORY – Demanufacture
Fear Factory su devedesetih godina privukli pažnju kao bend koji je na do tada neviđen način ukrstio elektroniku i metal. I iako to često pišem (nikad bez dobre podloge, doduše), ovo je bend koji je zaista u velikoj meri redefinisao metal muziku tako što je u jednačinu ubacio neke potpuno neočekivane činioce. Demanufacture je manifest toga.
Album je izašao 1995. godine. Grunge odbrojava svoje poslednje dane, nu-metal postaje globalni fenomen, tradicionalniji metal bendovi se, uz manja ili veća odstupanja, drže svojih priča, ali jednostavno nisu više u fokusu i u celom tom galimatijasu imaš taj neki Fear Factory, bend koji smo u tadašnjoj blokiranoj Jugoslaviji tek naslućivali kroz napise u muzičkim časopisima, ali je do same muzike bilo jako teško doći. A po tim napisima i po spotu za pesmu Replica (verovatno njihova najpopularnija u karijeri), koji smo povremeno hvatali na MTV-ju, mogli smo da skontamo da je u pitanju bend koji ima taj neki “cool” faktor, nešto što ga jednostavno razlikuje od svega ostalog.
U međuvremenu smo došli do albuma, zavrteli ga i – pali na guzice. Demanufacture je bio metal, ali ne Kreator metal. Demanufacture je bio industrial ali ne Skinny Puppy industrial. Uneli su potpuno drugačiju dinamiku u priču. Doneli su odsečne, hirurški precizne rifove, elektroniku koja nije sama sebi svrha već sredstvo da se pojača ceo koncept, kristalno čist (ali istovremeno i autentično prljav) glas Burtona C. Bella, futurističku-post-apokaliptičnu-svi-će-poginemo-od-robota tematiku i, možda i najvažnije, štekćuću duplu bas-pedalu koji gotovo niko do tada nije koristio na taj način. Ili bar ne tako efikasno.
Kad staviš sve to ma gomilu, dobiješ monstruma od benda koji je u stanju da napravi potpuno radio friendly metal pesme (Dog Day Sunrise, Replica), ali i sada već straight-forward metal stvari (koje tada to nisu bile, da se razumemo, tada su bile daleko ispred svog vremena, ali su u međuvremenu postale standard) kao što su Demanufacture, Self Bias Resistor ili Body Hammer. Pritom, bila pesma žešća ili laganija, svaka ima barem jednu ultra-zaraznu vokalnu deonicu koju nećete moći da izbacite iz glave danima, a možda i doživotno, zavisi koliko ste se zatrovali.
Ovaj album je, uz naredni Obsolete (meni lično najbolje FF ostvarenje), otvorio put celoj novoj sceni bendova koji su u narednim decenijama nosili ne baš najsrećnije formulisane etikete modern/groove/cyber metal bendova, ali među kojima je bilo zaista izuzetnih grupa i albuma. FF su suštinski pokazali, u godinama kada je to bila čista jeres, da metal i elektronika mogu zajedno i to na jedan izuzetno dobar način. Koliki su vizionari bili, govori to što je njihov muzički pristup živ i zdrav i nakon 28 godina od izlaska ovog albuma, a teme poput sukoba čoveka i mašine, ali i njihove simbioze, te post-apokaliptičnih policijskih država i masovnog nadzora kao ljudske svakodnevice, aktuelnije su nego ikad.
Preporuka za slušanje:
– Self Bias Resistor, Replica, Dog Day Sunrise
METALLICA – The Unforgiven
S obzirom na broj Metallica komada u kolekciji, jasno je da će ovaj bend biti malo zastupljeniji od ostalih, a ovog puta sam se odlučio za jednu frišku, nedavno nabavljenu u Pull & Bearu. Imali su ove sezone sjajan izbor rock/metal motiva, pa ako volite, obratite pažnju, ima ih još. I ne, nije reklama (kamo sreće), samo preporuka.
Sama majica je zaista odlična, kvalitetna, oversize model, dvostrano štampana, s tim što su napravili dobar fazon gde se napred nalazi samo diskretan logo, a pozadi ogromna sliketina. Posvećena je numeri The Unforgiven sa Black albuma i generalno je dosta ložačkija od same pesme, al’ ‘ajde da kažemo da je posvećena celom albumu, tako više ima smisla 😃
A Black album (zvanični naziv Metallica) zna se šta je, hard rock/heavy metal remek-delo koje je Metallicu (a i metal generalno) uvelo u najširi mejnstrim i porušilo granice između dva sveta koja se inače ne ljube previše. Ma koliko ja voleo prvi deo karijere Bay Area thrashera, Black album je album koji je od Metallice napravio ono što su danas. To je album koji je Metallica smela da snimi, a ostali thrash metal bendovi nisu. Rizikovali su jako i uspeli su. Zato je baš Metallica postala METALLICA, mnogima sinonim za ceo žanr, dok to nije pošlo za rukom Megadethu, Exodusu ili Anthraxu. Black album je napravio razliku. Možemo ga voleti ili ne, ali njegov značaj i uticaj su neosporni. Dok su Kill ‘Em All, Ride The Lightning, Master of Puppets i …And Justice For All oblikovali metal kao žanr, Black album je oblikovao Metallicu kao jedan od najvećih fenomena gitarske muzike današnjice.
Preporuka za slušanje:
– Sve!
DEAFHEAVEN
Sećate se nedavno priče o Astronoidu i o njihovoj neobičnoj fuziji metala i shoegazea? E pa, Deafheaven su još jedan metal bend koji se loži na shoegaze i post-rock, s tim što njima druga strana srca nije u thrash metalu (kao Astronoidu) već u crnom metalu propasti naše, poznatijem kao black metalu. A pošto je Deafheaven drugi bend čiju sam majicu pazario čim sam stigao u ‘muriku, izgleda da se i ja potajno dosta ložim na shoegaze.
Odmah da napomenem da Deafheaven nisu prvi uradili ovu fuziju (to je uradio francuski umetnik Neige kroz projekte Alcest i Amesoeurs), ali su taj sad već takozvani blackgaze podigli na komercijalno znatno viši nivo jer, jbg, bili su dovoljan hipsteraj i zvučno i vizuelno da na njih obrate pažnju čak i Pitchfork, Rolling Stone i Guardian.
Muzika im je ozbiljno dobra vožnja, kad rokaju metal, rokaju pošteno, kad sviraju post-rock/shoegaze, to je da ti otpadne vilica od lepote. Poslednji album im je gotovo u potpunosti sa clean vokalima i baš me zanima u kom će smeru dalje da evoluiraju. Definitivno pripadaju novijoj generaciji muzičara koji menjaju sliku celog žanra i generaciji koja me podseća koliko sam zapravo mator kada kažu da im je najveći uzor Slipknot, te da su zbog njih ušli u muziku (mada ono što rade nema gotovo nikakve veze sa Slipknotom).
Moja supruga inače najviše gotivi ovu majicu jer uopšte ne liči na metal majicu 😂 Realno je najmetalskiji detalj logo izdavačke kuće Deathwish na rukavu, obratite pažnju i na njih, btw, izuzetno lepa lista modernih metal bendova izdaje za njih i neviđeno se cimaju oko mercha i svega, vrlo ozbiljna i dobra priča.
Preporuka za slušanje:
– celi albumi Sunbather, Ordinary Corrupt Human Love, New Bermuda, pesme Honeycomb, Canary Yellow
DEATH – The Sound of Perseverance
Scream Bloody Gore, debi-album Deatha, smatra se prvim pravim death metal albumom ikad. Chuck Schuldiner, mastermajnd i kreativna sila grupe, tada je u potpunosti izmenio žanr koji je još bio u povoju, tačnije trasirao mu je u velikoj meri put za budućnost, put kojim se putuje i danas.
Naravno, genij tog čoveka brzo je prerastao svoju početnu revolucionarnu kreaciju, pa se Death u budućim godinama razvijao u pravcu kombinovanja death metala sa progressiveom, postavljajući temelje za ono što danas znamo kao technical death metal. Vrhunac ovog izraza predstavlja album The Sound of Perseverance iz 1998. godine, ali i projekat Control Denied, pod čijim imenom je Chuck, u saradnji sa plejadom fantastičnih muzičara, 1999. objavio album The Fragile Art of Existence, koji je po prvi put imao clean vokale i naginjao power i prog metalu.
Ta dva albuma nagoveštavala su u kojem će se pravcu kretati Chuckovo stvaralaštvo. Nažalost, nastavak uzbudljive karijere naglo je prekinut 2001. godine kada je Chuck preminuo od kancera.
Više od dve decenije nakon njegove smrti Death je uticajniji i voljeniji nego ikad. Tome doprinose ne samo vanserijska muzika koja i dalje zvuči sveže i superiorno, već i sećanje na Chucka Schuldinera kao dobrog dečka metala i čoveka koji je bio neverovatno posvećen muzici i neverovatno profesionalan i sistematičan kada je posao u pitanju. O kreativnosti da ne govorimo. On je jedan od onih umova kakvi se rađaju možda par puta u jednom veku, ako i toliko, i mene samo zanima dokle bi dogurao da je danas živ. Koliko bi još puta promenio muziku na načine na koje nismo mislili da su mogući uopšte.
Preporuke za slušanje:
– Scavenger of Human Sorrow, Spirit Crusher, Story To Tell…
