PLEJER majice meseca: CODE ORANGE, METALLICA, GOJIRA, ROLO TOMASSI

Od ovog meseca pa nadalje, svakog meseca objavljivaćemo naš izbor metal, hardcore, rock…majica koje su proteklog meseca zavredele našu pažnju.

Cilj je da odamo počast verovatno najomiljenijem komadu garderobe mnogih fanova muzike, koji volimo da vidimo i na sebi, ali i na drugima. Osim odevne funkcije koju imaju, majice predstavljaju i svojevrstan znak raspoznavanja i znak deljenja određenog seta vrednosti, ali i odraz kolekcionarske strasti.

Urednik Plejera Nenad Milosavljević počeo je početkom juna da objavljuje na Instagramu fotografije različitih majica iz svoje kolekcije, uz priče o bendovima, lične anegdote, ali i priče o samim majicama kao veoma jakom i trajnom fenomenu unutar metal, rock, punk i hardcore komune.

Te priče ćemo ubuduće prenositi na sajtu, a ukoliko želite, možete se vi uključiti tako što ćete nam na mejl plejernet@gmail.com poslati fotografije svojih dragih majica i bendova, uz propratne priče koje vas vezuju za njih. U međvremenu, uživajte u našem junskom izboru!

CODE ORANGE – The Hurt Will Go On

Mnogi koji vole muziku vole to i da pokažu, a fanovi gitarske muzike, čini mi se, prednjače u tome. Metalci verovatno imaju i neku dijagnozu po tom pitanju, samo to još niko nije detaljno istražio i pribeležio.

Ja volim, kada je god to moguće, da podržim bendove na ovaj način naročito ako sam u prilici da kupim direktno od njih, pošto već od striminga dobijaju crkavicu, mada živimo ovde gde živimo, pa poštarine često budu potpuno nerazumne, a ako vas zajaše još i carina, ispadne skuplja dara nego mera. Ali dobro.

Prva majica u ovom serijalu je CODE ORANGE – The Hurt Will Go On. Mnogo opasan bend, Amerikanci, novija generacija, miksuju hardcore, grunge, industrial, metalcore, mada ih mediji u poslednje vreme nazivaju jednom od perjanica nu-metal rivajvala. Šic!

Inače imaju veoma energične nastupe i trenutno važe za jedan od boljih live actova na sceni. Majica je naručena sa britanskog Earache vebstora.

Preporuke za slušanje:

– I Am King, Dreams In Inertia

METALLICA – Ride The Lightning

U Srbiji okovanoj sankcijama, prvo izdanje Metallice do kojeg sam početkom devedesetih došao bila je kompilacija Heavy Best, na kojoj je bilo 11 pesama. Kompilacija je, treba li reći, bila “nezvanična” i potekla je iz Rusije, a zanimljivo je da se i danas može naći na internetu po ceni od 12-13 dolara.

Na njoj su se, između ostalih, nalazile i pesme For Whom The Bell Tools i Creeping Death sa albuma Ride The Lightning, dve sigurice takoreći, ali dovoljne da me zanitrigiraju za ceo album, koji sam uskoro i uspeo da nabavim. Ispostavilo se da je u pitanju pravo malo blago thrash metala. 

U godinama kada je album nastao (1984) trebalo je dosta hrabrosti da se napravi thrash metal album koji zalazi u epske vode jer su thrash metal bendovi u tom periodu uglavnom težili svedenosti i jednostavnosti.

U tom trenutku Metallica objavljuje pesme kao što su Ride The Lightning, The Call of Ktulu i Fade to Black, uz sve one ostale, dobro poznate komade. Jedina stvar koji bih na RTL-u i dan-danas menjao je produkcija. Ona jeste bila adekvatna aktuelnom trenutku, ali mislim da bi ponovo snimljen Ride sa današnjom produkcijom zvučao monstruozno dobro.

Majica je inače kupljena u pokojnom C&A, licencirana je i odličnog je kvaliteta. Nisu sve muzičke majice u tom lancu bile kvalitetne, neke su propale jako brzo, ali ova je dobra. I niko me nije pitao, ali verovatno hoće, pa da napišem – generalno mi je merch bendova u velikim trgovinskim lancima sasvim okej kao koncept.

Prvo zato što bendovi od toga dobijaju direktno pare, drugo, neretko su to majice koje su boljeg kvaliteta od sveprisutnog Gildana na kojem se muzičke majice uglavnom štampaju i treće, velike kompanije mogu sebi da dozvole eksperimentisanje prilikom štampe (da recimo print ide preko cele majice, da imaju neki detalj i na rukavu i slično). Sve su to stvari koje nadjačavaju onaj argument da to nije “trve”. Majice to ni ne može da bude, može da bude (ili ne bude) samo onai ko je nosi. Ako je to uopšte nekome bitno.

Preporuke za slušanje: 

– Sve, to je Ride The Lightning

ROLO TOMASSI

Mnogo je bendova koji kombinuju različite žanrove, ali je jako malo bendova koji to rade onako kako to rade ovi Britanci (i Britanka). Oni kada izblenduju mathcore, post-rock, progresivu i još štošta, to vam legne k’o guzica prosečnog srpskog političara na fotelju, toliko je lepo sraslo da deluje prirodno.

Šest albuma su snimili do sada i tu jako lepo može da se prati kako su sazrevali od besnih hardcore klinaca do rafiniranih modernih metalaca koje vrlo često preporučim ljudima kad hoću da im ilustrujem koliko je metal danas širok, eklektičan, nepredvidljiv i uzbudljiv.

Iako je svaki član benda apsolutno vrhunski u svom delu posla, ipak moram da istaknem pevačicu Evu Korman, koja je izrasla u fantastičnu liderku i koja kad peva clean vokale anđeli se postide, a kada “zapeva” one grube, Sotona pobegne u svoju bednu rupicu i ne izlazi mesec dana.

Rušenje granica, isporučivanje neočekivanog, nežnost i brutalnost ruku pod ruku, to vam je Rolo Tomassi. Čak i u vizuelnom smislu iskaču iz uobičajenih okvira i uvek traže novi i drugačiji izraz koji će reflektovati kako se osećaju i kako doživljavaju sebe kao bend u tom trenutku.

To se vidi i na ovoj majici, koja je licencirana i kupljena direktno od benda na ovogodišnjem koncertu u Budimpešti. Iako inače često nastupaju na ogromnim festivalima i u velikim koncertnim prostorima, ni dan-danas ne beže od malih klubova i DIY etike, odakle su i počeli. U Budimpešti su nastupili u maloj sali Durer Kert, koja prima svega 100-200 posetilaca i ono, ljudi moji, nije bio koncert, ono je bila čista mađija.

Preporuka za slušanje:

– Closer, Drip

MAJICA NEDELJE: Gojira – From Mars to Sirius

Nisam od onih za koje “nema više dobre muzike” i kojima je “sve već odsvirano”. Kad sam prvi put čuo sada već znamenite Francuze iz Ondrea Gojira (izgovara se Gožira; u romanizovanom pisanom japanskom jeziku, odakle ova reč inače potiče, izgovara se Gođira, ali tu označava čudovište Godzilu), pao sam na dupe od žestine i lepote istovremeno. Prvo sam čuo album The Link (2003. godina), tada su bili mnogo “tehničkiji” i kompleksniji bend nego danas i da, vrlo vrlo inspirisani Morbid Angel zvukom, dakle death metal prvenstveno, ali bilo je kod Gojire mnooooogo više od toga (pesma Indians, recimo).

Od starta se videlo da su mnogo zajebani muzičari, ali i da imaju atipične ideje. To je bukvalno eksplodiralo na sledećem konceptualnom albumu From Mars to Sirius, na kojem su u priču ubacili još težine i žestine, ali groove i prog zvuk i ono što su napravili je remek-delo od kojeg vilica lagano otpada na patos i dan-danas i album koji je inspiracija gomili novih bendova.

Oni kad napišu pesmu The Heaviest Matter of the Universe, onda moraš da znaš da je to to, nešto najmasnije što si čuo i što ćeš čuti za dugo vremena, a meme sa grupom grbavih kitova uz ispis “Gojira mosh pit” apsolutno ima smisla.

Kakvi sad kitovi, pitate se? Pa Francuzi su od prvog albuma (Terra Incognita, 2001) skroz bili u environmental priči, dakle, ekologija, dakle zaštita okeana (imaju i stih “Plastic bag in the sea”, malo banalno, ali pesma je perverzija, zove se Toxic Garbage Island), dakle ugrožena plemena, dakle klimatske promene, dakle Amazon, dakle zaštita ugroženih životinja, a i životinja generalno, pa samim tim i kitova.

Na albumu From Mart to Sirius imaju i pesmu Flying Whales, lepa progresiva, pola emo, pola žestina, jedna od najboljih u karijeri, ali dobra stvar u svemu ovome je što oni ne samo da pišu o svim ovim temama, već su i veoma angažovani na raznim projektima koji za cilj imaju da koliko-toliko poprave stvari. Dakle, ne sede i seruckaju kao većina nas, već nešto stvarno i preduzimaju.

Osim što su zajebani muzičari sa atipičnim idejama, pokazalo se i da su neverovatno profesionalni i ambiciozni u svemu što rade, pa tako danas imamo situaciju da su od potpuno underground benda izrasli u jednu od trenutno pet najpopularnijih i najtraženijih metal grupa. U međuvremenu su izbacili još dva dosta tvrda albuma, ali i dva nešto komercijalnija pomoću kojih su i napravili proboj.

Ako volite Gojiru, ova majica je O-BA-VE-ZNA, jer pod jedan, to je FROM MARS TO SIRIUS, istorija, album na kojem ne da ne postoji loša pesma, nego ne postoji loš ton i pod dva, prelepa je, mislim planete i riba, ne znam šta tu ima da ne valja? I da, gledanje ovog benda uživo je must have skoro koliko i ova majica, savršeno je iskustvo gledati ove ljude kako sviraju live jer su bukvalno mašine.

Preporuke za slušanje:

– Flying Whales, The Heaviest Matter of The Universe, Backbone