Četvrti deo serijala o rock i metal majicama je pred vama. Od stoner rocka do grindcorea, ima tu svega!
Prethodne tekstove možete pronaći na ovom linku.
BLOOD INCANTATION – Interdimensional Extinction
Traganje za dobrom muzikom ponekad jeste malo nalik kopanju i preoravanju mulja u potrazi za biserima, ali na kraju se isplati.
Jedan od bendova koji je poslednjih godina zablistao na underground sceni i privukao mi pažnju je američki Blood Incantation. Okupila se ekipa fascinirana svemirom, naučnom fantastikom, mitologijom i dvema naizgled suprotnim i nepomirljivim stvarima, death metalom i ambijentalnom muzikom, i za desetak godina rada isporučila niz demoa, EP-jeva (jedan u potpunosti ambijentalan) i dva maestralna studijska albuma.
Uspeli su da urade nešto zbog čega se inače divim bendovima, da u isto vreme budu i old school i moderni, da istovremeno zvuče i primitivno, sirovo i krajnje sofisticirano. Kada čujem ovakve grupe, iznova se uverim da za metal nema zime. Nove generacije su odrasle i preuzimaju stvar, inspiracija često jeste u tradicionalnim uzorima, ali novajlije ih interpretiraju na svoj način, ugrađuju nove i drugačije ideje i rezultati su vrlo često originalni i inovativni. Ima, nažalost, i dosta generičkog smeća, ali Blood Incantation nisu iz te priče. Samo treba kopati.
Preporuka za slušanje:
– Ceo EP, nepunih 20 minuta
QUEENS OF THE STONE AGE
Možda Queens Of The Stone Age trenutno nisu baš u najboljoj fazi svoje karijere, ali kao bend koji je snimio Rated R i Songs For The Deaf svakako imaju dosta kredita da rade ono što žele i što misle da treba, pa makar se to nama i ne dopadalo baš toliko.
Spadam u one kojima poslednji QOTSA album nije dobro legao (što ne znači da nakon nekog vremena neće), ali postoje dve stvari zbog kojih će ova grupa uvek biti u mom srcu, a i ormaru. Prvo, podlo i vešto su podvalili masnu stonerčinu najširem mejnstrimu i drugo, alfa i omega benda Josh Homme je pre Queensa bio suosnivač grupe Kyuss, koja važi za pionire kada je u pitanju kompletan stoner rock žanr. Malo li je?
Koliki su bili značaj i kreativni naboj Kyussa možda najbolje pokazuje spisak bendova koji su se iz njega izrodili ili u kojima su njegovi članovi svirali: Queens of the Stone Age, Screaming Trees, Fu Manchu, Dwarves, Eagles of Death Metal, Mondo Generator, Hermano, Unida, Slo Burn, Them Crooked Vultures…
QOTSA su svih ovih godina jedan od onih bendova na mejnstrim sceni koji su potencirali distorzije i dosledno ih se držali. Nije kao da je to stvar od ključnog značaja, ali malo i jeste bitno ako imamo u vidu da je mejnstrim rock godinama, pa možda i decenijama, lišen distorzija i poštenog riljanja po gitarama. Post-punk revival jeste preuzeo priču u prethodnom periodu i ima tu vraški dobrih bendova, ali dobra rokačina je dobra rokačina. I QOTSA su tu da budu jedni od bakljonoša. Koliko će još izdržati, videćemo.
Preporuka za slušanje:
– Prva tri albuma pod obavezno!
AT THE GATES – Slaughter Of The Soul
Malo je albuma koji su tako duboko i značajno uticali na metal scenu kao što je to slučaj sa Slaughter Of The Soul. Te 1995. godine kada je izašao bio je u senci nekih drugih, znatno komercijalnih dešavanja na sceni, ali je, po principu “tiha voda breg roni”, od momenta kada je ugledao svetlost dana bujao i rastao do proporcija jednog od najvećih i najrevolucijarnijih metal albuma svih vremena.
Kada sam ga prvi put čuo, nisam znao šta je to tačno, kako opisati i kako doživeti taj neverovatno furiozni, a opet tako melodični i emotivni zvuk spakovan u 34 minuta bez ijedne loše sekunde. Jeste, bio je to taj famozni švedski melodic death metal, ali već tada je bilo jasno da je Slaughter Of The Soul nešto sasvim drugo. Danas tačno znamo i šta – sasvim novi nivo i vanvremenski album koji je oblikovao i oblikovaće generacije i generacije.
Šteta je što su At The Gates i pre i posle njega snimili još mnogo dobre i muzike, ali Slaughter of The Soul je jednostavno bio nadahnuće trenutka i dodir univerzuma kakav se dešava jednom u karijeri. Superiornost ovog albuma vidi se i danas. Nakon gotovo 30 godina, on ne samo da zvuči potpuno aktuelno i sveže kao da je snimljen juče, već inspiriše horde novih bendova da nastavljaju priču dalje i produbljuju je. Slaughter Of The Soul spada u onu muziku za koju osetim da reči nisu dovoljne, prosto ju je ponekad nemoguće dočarati na taj način, pa ako ste iole zainteresovani za metal muziku, a niste slušali ovaj album, preporučujem da to uradite odmah. A ako jeste, zavrtite ga još jednom. Nije kao da može da dosadi.
Preporuka za slušanje:
– Kompletan Slaughter Of The Soul
CARCASS
Šta reći o ovom bendu, a da se ne propusti esencija? Učestvovali u stvaranju prvenstveno grindcorea, ali i death metala i smatraju se jednim od pionirskih bendova. Prevalili put od jedva slušljivog grindcorea na debiju Reek Of Putrefaction (reći ćete pa zar postoji slušljiv, e jeste vickasti) preko antologijskog i istorijskog albuma Heartwork (1993) pa do veoma melodičnog melodeath metala/death n rolla na albumu Swansong (1996). Nakon toga su se razišli, ali su se posle 11 godina vratili na scenu sjajnim povratničkim albumima Surgical Steel i Torn Arteries, na kojima su uspeli da spoje melodičnost Swansonga i svoj old school zvuk.
Legendarni radijski voditelj Jonh Peel bio je svojevremeno fasciniran njihovim prvim albumom (iako je produkcija bila užasna i to smatra čak i sam bend), pa ih je pozvao da sviraju na BBC radiju i to je zabeleženo kao izdanje The Peel Sessions. Iako nisu bili zadovoljni samim albumom, ovo je bilo dovoljno da se vinu do šire publike, a slušaoce nisu osvojili samo muzikom, već i tekstovima koji su bili mešavina raznih tema, od medicinske patologije i horora preko socio-političkih pitanja, pa sve do humora i crnog humora.
Iako su albumi Swansong (1996) i kompilacija Wake Up And Smell The…Carcass, na kojoj su objavili neobjavljene pesme iz te faze benda, među fanovima doživljeni kao umekšavanje, prodaja i tome slično, ja ta dva izdanja obožavam. Zvuk kakav do tada nije mogao da se čuje, neobičan, originalan i što je najvažnije, zvuk koji me i posle gotovo 30 godina iznova privlači da zavrtim ta izdanja. O ostatku diskografije nema potrebe da tupim, tu manje-više postoji konsenzus.
Dobra stvar kod ovog benda je što sebe nikad nisu shvatali preozbiljno, ma koliko realno bili bitni, cenjeni i uticajni, kako kroz Carcass, tako i kroz druge bendove sa kojima su radili (Napalm Death, Arch Enemy, Brujeria…). Vole da se sprdaju i da malo dekonstruišu to loženje jednog klasičnog metal benda, što se često najbolje vidi kada rade promo fotografije i artwork za albume. Sve u svemu, gotivci koji prave jako dobru muziku i koji su se, na svu sreću, vratili na scenu i tu, rekao bih, nameravaju da ostanu.
Preporuka za slušanje:
– Swansong, Heartwork, Necroticism – Descanting the Insalubrious
