fbpx

MANTRIC za PLEJER: Vreme je da budemo odgovorni građani

13 minuta čitanja
Početak

Norveški bend Mantric jedan od je od onih za koje se može reći da su pravi mali dragulji, svojevrsni džepovi originalnosti, u koje nažalost posegnu tek retki. Oni koji to ipak učine, biće prezadovoljni svojim otkrićem.

Nastali su 2007. godine, kada je sa radom prestao kultni norveški sastav Extol. Deo ekipe nastavio je da eksperimentiše kroz bendove Azusa i Fleshkiller, a deo je pokrenuo grupu Mantric. Zapravo, gro pesama je bio već napisan i ekipa je htela da ga objavi pod imenom Ganglion, ali je u novim okolnostima plan promenjen i dobili smo Mantric

Objavili su dva albuma, The Descent (2010) i Sin (2015), a onda su nestali sa radara.

Nedavno su se oglasili novim singlom nakon dugih pet godina pauze. Ove godine planiraju da objave i novi album. O tome, ali i o nizu drugih tema, ekskluzivno za Plejer govori Ole Halvard Sveen, gitarista i pevač ovog nesvakidašnjeg benda.

PLEJER: Najpre moramo da pitamo da li ste svi dobro, s obzirom na pandemiju korona virusa koja je pogodila planetu? Kakva je situacija u Norveškoj, kako se ljudi nose sa ovom situacijom?

OLE: Škole i vrtići su ovde zatvoreni već nekoliko nedelja. To konkretno pogađa sve nas iz benda, s obzirom na to da svi imamo klince koje moramo da školujemo kod kuće, a mlađa braća i sestre situaciju čine još izazovnijom. Ljudi trenutno širom zemlje ostaju bez posla, svi moramo da ostajemo kod kuće i sve je to vrlo čudno za sve nas.

Pritom, moram da kaže da smo mi privilegovani jer živimo u zemlji sa sistemom socijalne zaštite koji vrlo dobro funkcioniše. Ukoliko se poredimo sa većinom zemalja koje su pogođene pandemijom, Norveška zaista ne treba mnogo da se žali. Naravno, i dalje je strašno jer ljudi gube živote, ostajemo bez dragih osoba, a ekonomska situacija postaje sve ozbiljnija, tako da će biti interesantno videti kako će se sve to odraziti na sve zemlje nakon što se pandemija završi.

PLEJER: Nakon pet godina tišine, objavili ste novu pesmu “Polyanna”, a ove godine objavićete i album False Negative. “Polyanna” zvuči dosta drugačije i eksperimentalnije u odnosu na vaše ranije radove. Šta možemo očekivati na novom albumu, u kom pravcu idete?

OLE: Kao i obično, želeli smo da uradimo nešto što nismo ranije. I dalje će muzika biti raznolika, kao što možete čuti na singlu, ali generalno mislim da će album biti više “strejtforvard”. Neće biti toliko različitih promena i eksperimenata u okviru pojedinačnih pesama, bar ako uporedimo sa prethodnim albumima.

I naš poslednji album Sin već se kretao u pravcu klasičnijeg rock pristupa prilikom pisanja pesama, a mislim da ćemo sada još više raditi na taj način. Zvuk i produkcija će biti znatno čistiji i “veći” na albumu False Negative, uz dosta sintova, delova sa programiranim bubnjevima i melodičnih vokala preko svega toga.

PLEJER: Kako je tekao kreativni proces? Odakle ste ovog puta crpili inspiraciju iz koje je iznikao False Negative?

OLE: Proces je, očigledno, ovog puta oduzeo dosta vremena. Bubnjevi su čak snimaljeni pre dve godine, nakon što smo Tor Magne i ja neko vreme slali jedan drugome demo snimke i odsvirali nekoliko proba. Nakon toga, Tor je dosta radio na idejama kod kuće u svom studiju, osmišljavao aranžmane, producirao i prepakivao sve to. Kada je to bilo gotovo, John Robert i ja smo uskočili i snimili svoje delove, a zatim prodiskutovali zajedno sve ideje.

S obzirom na to da je proces trajao dosta dugo, inspirisao nas je i veliki broj drugih autora, tako da ćete verovatno čuti uticaje bendova kao što su Massive Attack, Swervedriver, Type O Negative, Bring Me The Horizon, Refused i Foo Fighters. I to su samo neka imena. Sa druge strane, uvek je teško pogoditi šta će sve slušaoci čuti u toj muzici, to ćemo tek videti.

PLEJER: Teško vas je definisati. Kako bi opisao vašu muziku nekome ko je nikada nije čuo?

OLE: Moderni hard rock. Ili možda alternativni rock. Ništa od svih tih žanrova i podžanrova realno ne znači ništa nikome osim nama samima, inače bih ja evo sada mogao da smislim novi žanr, recimo alternativemetaldoomrockcore. Pretpostavljam da je drugim ljudima samo lakše da se snađu i odaberu muziku zahvaljujući tim etiketama, ali iz mog iskustva recenzenti i slušaoci se ne slažu baš uvek kada treba definisati ono što mi radimo.

Mantric/ FOTO: Official

PLEJER: Šta misliš o aktuelnoj metal sceni? Da li pratiš dešavanja i koje bi bendove eventualno izdvojio kao zanimljive?

OLE: Iskreno, sve mi je teže da pratim. Količina muzike koja je dostupna kroz striming servise je enormna i više nemam mogućnost da potrošim sate kako bih pronašao nešto što će mi se možda dopasti. Obično se oslanjam na preporuke ljudi koje poznajem i koji znaju šta bi moglo da mi se dopadne, ali ne dobijam ih mnogo ovih dana.

Obično proverim nova izdanja bendova koje volim od ranije, ali vrlo retko pronalazim nove bendove koji mi se dopadnu, zato ne znam ni šta bih zaista rekao o današnjom metal sceni. Ponekad proverim neke bendove koji su rasli unutar scene, a koje sam prestao da pratim pre recimo 15 godina, i koje danas isključim posle nekoliko minuta slušanja. Ali obožavam recimo novi Kvelertak album.

PLEJER: Šta inače slušate, koju žanrove, koje bendove…i da li to i kako utiče na vaš rad?

OLE: Neke sam već naveo, pa možete da naslutite i uticaje, a što se tiče momaka, iskren da budem, više nisam baš siguran šta slušaju, pošto više ne živimo u istom gradu. Znam da Tor Magne u poslednjih nekoliko godina sluša baš mnogo starog doom metala i rocka, a John Robert voli atmosferični indie rock i takve stvari, mada nisam siguran.

Što se mene tiče, poslednjih godina ponovo dajem šansu starim bendovima za koje imam utisak da im nisam dao priliku ranije. Jane’s Adiction, recimo. Posvetio sam vreme u Surfjan Stevensovom projektu Carrie & Lowell, koji mi je bio prilično dosadan kada sam ga prvi put slušao. Uvek volim da čujem i Radiohead, Mastodon, Motorpsycho, Jeffa Buckleya i Foo Fighterse, da navedem bar nekoliko.

Takođe tu su i Beyonce, Prince i Emmylou Harris. Bitno mi je da osetim neku energiju koja me privlači, a žanr tada ne predstavlja veliki problem. A kako svi oni utiču na moj rad? Mislim da je bolje da ostavimo slušaocima da to procene.

PLEJER: Da li je moguće u Norveškoj živeti od muzike ili se mora imati i neki regularan posao?

OLE: Moguće je, ali samo ako ste zaista veliki, ako ulazite na top liste ili ako ste konstantno na turnejama. Za ovo što mi radimo, tržište prosto nije dovoljno veliko i morali bismo da stalno da budemo na međunarodnim turnejama. Bendovi kao što su Kvelertak ili Dimmu Borgir mogu da žive od muzike, ali mi ne. Svi imamo decu i porodice, računi moraju da se plate i usta moraju da se nahrane.

Tor Magne radi kao medicinski tehničar u zatvoru, a John Robert je zaposlen u školi koju pohađaju gluvonema deca. Ja radim u crkvi i kao kao noćni čuvar u domu za osobe sa specijalnim potrebama. I ovo bi možda objasnilo zašto nam je trebalo pet godina da objavimo album, haha!

PLEJER: Šta se dešava sa vašim drugim projektom, grupom Lengsel? Možemo li očekivati novi izdanje?

OLE: Jednog dana svakako. Mada mislim da ćemo prvo objaviti sledeći Mantric i to će biti mnogo pre 2025. godine. Što se Lengsela tiče, u stvari smo baš pre nekoliko dana pričali o tome. Imamo mnogo ideja za novi album i definitivno ćemo ga snimiti, ali će to verovatno malo potrajati.

PLEJER: Na kraju, svi vidimo razarajuće posledice pandemije koronavirusa na muzičare i koncertnu scenu. Šta muzičari i industrija mogu da urade da to ublaže? Deluje da će biti potrebno dosta vremena za oporavak.

OLE: Za početak, svi mogu da odrade svoj deo posla u sprečavanju daljeg širenja zaraze. Ostanite kod kuće, perite ruke i držite distancu. I nemojte se previše žaliti na svoju situaciju, bolje je umesto toga naći neki način da pomognete. Idite u nabavku za svoje starije komšije, nađite neki volonterski posao u zdravstvenom sistemu, ako je moguće. Budite kao i bilo koji drugi odgovoran građanin.

Sa druge strane, muzičari mogu da nastave da zabavljaju ljude preko interneta. Tu je mogućnost live streaminga za koncerte. Širite nadu i toplinu kroz svoju muziku. Industrija je već zaradila dosta na svojim izvođačima, pa bi sada mogla malo i da potroši tako što će, na ovaj ili onaj način, to uložiti na one koji su ovih dana izgubili mogućnost da zarade.

Što se oporavka tiče, nisam stručnjak i ne mogu da dajem neke ozbiljne prognoze, ali se nadam da će stvari početi da idu u dobrom smeru početkom leta, naročito za one koji su najviše pogođeni pandemijom.

Novinar. Muzika kao prva strast i jedini porok. O muzici sam pisao za Butcherian Vibe, Popboks, M@n! magazin, BalkanRock i druge medije. Ne mislim da više nema dobre muzike, naprotiv, ima je i previše.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Prethodna priča

Istorijski pad prodaje vinila i diskova u Americi

Sledeća priča

KREATOR: Album po album (treća faza)

Najnovije iz rubrike Intervjui