Novi album statičnih ne poseduje „VAU” efekat i do sada nove i neotkrivene momente. Više je kao nostalgično putovanje u prošlost, na prag drugog milenijuma, što je baš dobro.
Regenerisani Static-X je isporučio fanovima prepoznatljiv zli disko zvuk uz koji možete istovremeno da đuskate i headbengujete, ali i čujete glas Wayna na novom materijalu. Priznaćete, to je dosta tripozno jer čovek više nije među živima.
Sedmi studijski album kultne kalifornijske industrijal četvorke doprineo je da priča o sastavu Static-X ipak ima srećan kraj. Pričanje je krenulo sredinom 90-ih u Los Anđelesu kada je osnovan Static-X.
Bilo je dosta trzavica i promena u sastavu benda sve do zvaničnog razilaženja 2013. godine. Bez obzira, industrijal muzički vajb statičnih značajno je doprineo definisanju nu-metal scene koja je žarila i palila na pragu drugog milenijuma.
Priča se završila tužno. Okosnica benda, lik sa još uvek najboljom bradom i fruzurom na metal sceni, Wayne Static, preminuo je u novembru 2014. godine od prekomerne upotrebe lekova protiv bolova, antidepresiva i alkohola.
Bio je to žalostan dan za metal scenu. David Ellefson, basista sastava Megadeth, rekao je za Wayna da je istinski inovator, čiji se doprinos razvoju metal scene može smatrati prekretnicom.
Četiri godine posle smrti Wayna i čak 11 godina od poslednjeg albuma Cult of Static, preostali originalni članovi benda (Tony Campos, Koichi Fukuda i Ken Jay) ponovo su se okupili i počeli da rade. Krenuli su sa živim nastupima na kojima im se pridružuje mistični Xero. Mediji spekulišu da je iza maske Brian Charles Ebejer, frontmen sastava Dope.
Zbog novih aktivnosti statičnih, digla se poprilična prašina, hajp, ali i hejt. Pojedini su smatrali kako ostatak benda želi da zaradi na imenu i nasleđu Wayna. Ipak, istina je nešto drugačija, ili se barem nama čini da je tako.
Regenerisani Static-X od ponovnog okupljanja ima fantastičan i iskren pristup fanovima i zaostavštini bradatog Wayna. Zato je novo ostvarenje istinski omaž svemu što je Wayne radio i ostavio kao muzički pečat metal sceni. Najvažnije, Tony Campos i ekipa nisu radi reda i neozbiljno pristupili pravljenju novog albuma iako su krenuli od zakrpa i demo snimaka iz prethodnih deset i više godina.
Novo ostvarenje počinje kratkim elektronskim performansom koji se slatko završava kompjuterskom naracijom da je regeneracija kompletna. Sledi numera Hollow i prvi singl sa albuma, koja gromko vraća na korene i izvorni zvuk statičnih sa prva dva albuma. U pitanju je jednostavan, krut i mračan industrijal zvuk.
Worth Dyin For je slične arhitekture kao hit Bled for Days iz 1999, mada je refren pevljiv, dirljiv i poseduje malo više pop elemenata.
Otsego Placebo je intenzivna, nestašna i vratolomna pesma. Deluje kao vrišteći komplet istovremeno ratobornih i psihodeličnih melodija, zbog čega je muzika statičnih zapravo dobila nadimak „zli disko”. Fenomenalna i najbolja stvar na albumu! Terminator Oscillator je sličnog manira – energična i prodorna. All These Years je drugi singl i stvar je prilično potkovana mračnim i jezivim tonovima.
Accelerate je najkraća pesma i više služi kao električna žica koja povezuje dva kraja industrijskog postrojenja, u ovom slučaju dve polovine albuma. Prati je žestok rif koji se pretvara u minimalističku gitarsku solažu, klasičnu za industrijski žanr. Odmah nakon toga se pokreće Bring You Down, stvar koja kao zupčanik u motoru sa unutrašnjim sagorevanjem gitarske snage i elektronskim kretanjem gruva energiju.
Za kraj je ostavljena divno melanholična Dead Souls, na kojoj gostuje Alain David Jourgensen iz sastava Ministry. Album za čistu peticu!
[…] u kome su se članovi originalne postave ponovo okupili. Kao i prvom delu, koji smo detaljno slušali, ozbiljno su pristupili pravljenju muzike od demo snimaka koje je ostavio Wayne Wells, […]