Sect of Vile Divinities se na svetlosti dana pojavljuje nakon tri godine pauze, u godini koja je kao dušu dala za ispredanje apokaliptičnih scenarija. A u čemu su Incantation dobri, ako ne u tome?
Vratimo se na trenutak na početak. Sastav Incantation pripada onoj plejadi bendova koji su pokrenuli ogroman death metal talas početkom devedesetih i koji su u pravom smislu definisali kako će ovaj žanr zvučati u narednim dekadama.
Dok se na jugu, u oblasti sparne Floride, u isto vreme formiralo nešto što će imati mnogo veći komercijalni doseg i istorijski značaj za žanr, a to je Tampa Bay death metal scena, Incantation su zajedno sa bendovima Immolation, Suffocation i Mortician polako gradili ono što će kasnije biti prepoznato kao njujorška scena.
Nijedan od ovih bendova ni dan-danas nije dobacio dalje od kultnog statusa, ali su izuzetno uticali kako na to u kojem će se smeru scena kretati, tako i na muzičare različitih generacija koji su bili okrenuti death metalu.
A gde je Incantation danas?
Najpre, album Sect of Vile Divinities, inače jedanaesto studijsko izdanje ovog benda, produkcijski je upeglaniji je od nekih svojih prethodnika. Možda biste, ukoliko pratite rad Incantationa, mogli pomisliti da će to uticati na njegov kvalitet, ali ne. Naprotiv.
Incantation nam donosi 12 old school death metal numera, u kojima osim tog osnovnog obrasca možemo čuti elemente doom metala (Propitiation, Ignis Fatuus), psihodelije (Ritual Impurity), pomalo groovea (Guardians from the Primeval) i još koječega.
No, okvir je dobro znani old school DM i to je, u trenutku kada je old school revival još uvek u snažnom zamahu, za Incantation izuzetno dobra okolnost, s obzirom na to da na ovom terenu malo ko može da im parira.
Oni isporučuju death metal s mozgom. Umeju da grade priču. Umeju da uspore, umeju da iznenade, a umeju i da delju nemilosrdno, kako i priliči ovakvim legendama.
Nećete danas čuti mnogo death metal bendova koji će vam isporučiti ep kakav čine pesma Scribes of the Stygian i ultra masivna Unborn Ambrosia, kojima ćete se gotovo sasvim sigurno opsesivno vraćati.
Oko ovog izdanja se na sceni podigao popriličan hajp. To se nije desilo nimalo slučajno i mogao bih da konstatujem da je to ono što ovaj bend zaslužuje odavno.
Lepo je videti da nove generacije, koje su se sa old school DM stilom upoznale preko generacijskih bendova kao što su Gruesome, Horrendous, Gatecreeper ili Tomb Mold, sada naveliko otkrivaju i prihvataju Incantation koji su, između ostalih, i učestvovali u pokretanju cele priče pre 30-ak godina.
Lepo je videti i da Incantation nastavljaju da u koordinatama svog univerzuma kreiraju nova sazvežđa. Zato se nadamo da će hajp potrajati što duže, kao i sudar generacija. Ko zna šta sve može da se izrodi iz toga. Bićemo tu da ispratimo.
