One Way Mirror je formiran 2006. godine kada je Guillaume Bideau, aktuelni pevač Mnemica, snage udružio sa David i Franck Potvinom iz grupe Phaze I, Dirk Verbeurenom iz Soilworka i Loic Colinom (Scarve, Watcha).
Dve godine rada na debi albumu, Tue Madsen za mix pultom i Metal Blade koji je stao iza benda, sastojci su koji u startu prilično obećavaju. One Way Mirror predstavlja mešavinu industrial metala, alternative rocka (opet sa jakim industrial predznakom) i modern metala, a reference se kreću u rasponu od Rammsteina do Disarmonie Mundi.
Ovaj album ima jak hit/single potencijal, tako da je vrlo verovatno da će postići solidan komercijalni uspeh, prvenstveno zahvaljujući melodičnim i pamtljivim refrenima. Žestoki momenti ne izostaju, te ćete tako naići i na numere koje su na tragu onoga što rade Threat Signal ili Meshuggah, što ovom albumu daje preko potrebnu širinu i raznolikost.
Zanimljiv momenat je obrada numere Relax, koju je u originalu izvodio band Frankie Goes to Hollywood osamdesetih godina prošlog veka. Produkcijski rad je, treba li pomenuti, odličan i apsolutno kompatibilan idejnoj/ideološkoj prirodi One Way Mirrora, tako da je prostor za eventualne zamerke maksimalno sužen.
Činjenica je da One Way Mirror neće izazvati revoluciju u muzičkom svetu, jer ne nudi ništa radikalno novo, ali je takođe činjenica da je ovo odličan album, koji ima hitove i koje će sasvim sigurno naići na dobar odjek u metal komuni. N. M.