fbpx

Neuraxis – The Thin Line Between (2008)

2 minuta čitanja

neuraxisJedan od najnepravednije zapostavljenih bendova na današnjoj metal sceni dolazi iz Kanade i već 11 godina plasira prilično interesantnu kombinaciju technical deatha i melodeath zvuka, koja među metal publikom još nije naišla na odgovarajući feedback.

Prva asocijacija prilikom slušanja Neuraxisa su njihovi zemljaci Martyr, koji su se, iako su kraće „u poslu“, ipak mnogo bolje probili. Na izdanju The Thin Line Between možete očekivati bespoštedno technical lomatanje, neuhvatljive rifove i ritmove, melodije a la Death, žestinu, žestinu i ponovo žestinu.

Lepršavost i lakoća kojom Kanađani sviraju jednostavno je sama po sebi dovoljna da ovom albumu da jedan specifičan kvalitet i preporuči ga za novo slušanje. Fanovi tehničke muzike nikako ne bi trebalo da omaše Neuraxis, jer The Thin Line Between predstavlja izuzetan spoj fantastične svirke, potpuno blesavih aranžmana i odlične produkcije.

Sve to zajedno jako dobro funkcioniše, a kada odjednom pred vas izleti i pokoji barokni ili neo-classical aranžman, ugođaj postaje još čudniji i bolji. Vokali nisu posebno raznoliki, ali to ovde nije ni potrebno. Ravan i prilično brutalan vokal sasvim je funkcionalan i odlično se uklapa u celokupnu zvučnu sliku.

Na kraju, Neuraxis je još jedan doprinos tezi da iz Kanade ne treba očekivati konvencionalan metal, ma kog podžanra on bio. Reklo bi se da je zemlja koju toliko mrze svi u South Parku, već odavno nova Meka metala i to onog uvrnutog i neprijatnog, kakav i treba da bude, samo ta činjenica još uvek nije poznata onoliko koliko bi trebalo. N. M.

Novinar. Muzika kao prva strast i jedini porok. O muzici sam pisao za Butcherian Vibe, Popboks, M@n! magazin, BalkanRock i druge medije. Ne mislim da više nema dobre muzike, naprotiv, ima je i previše.

Napiši komentar

Your email address will not be published.

Prethodna priča

Krisiun – Southern Storm (2008)

Sledeća priča

Heaven Shall Burn – Iconoclast: The Final Resistance (2008)

Najnovije iz rubrike Albumi

Deftones – Ohms (2020)

Neočekivani prelazi. Genijalni masivni gitarski rifovi. Fantastično psihodelični sintovi. Deftones je spakovao najbolji album do sada.