Kvelertak – Endling (2023)

Norveški Kvelertak na novom albumu Endling i dalje se fantastično zabavljaju. I naravno, svi ste pozvani na žurku!

Činilo se da za popularne Norvežane ne slede baš lepi dani kada je objavljeno da ih napušta harizmatični vokal i frontmen Erlend Hjelvik. Nakon 11 godina i tri albuma u bendu Hjelvik je sebe brendirao kao ekscentričnog vođu koji ume da kanališe čini se nepresušnu energiju grupe, usmeri je na pravi način ka publici i dobije adekvatnu povratnu reakciju. Uz to je sa bendom bio srastao taman koliko i maska sove za njegovu glavu, koju je neretko nosio na nastupima, pa je vest o odlasku prilično zatekla fanove.

Bend nije u tim trenucima ništa prepuštao slučaju, pa je nakon svega nedelju dana obnarodovano da će novi pevač biti norveški rock pevač Ivar Nikolaisen, koji je ranije radio sa punk i glam-rock bendovima kao što su The Good The Bad and The Zugly, Silver i Happy Dagger. Možemo reći da je Nikolaisen ovo poverenje opravdao već na sledećem albumu Splid, koji je objavljen 2020. godine, a na novom izdanju Endling zvuči kao da je sada baš sve u potpunosti leglo na svoje mesto.

Kvelertak nam ove 2023. godine isporučuju punokrvnu i veoma potentnu rock n roll ploču prošaranu raznovrsnim uticajima, od black metala do hardcorea i punka. Ukoliko niste slušali ovaj bend verovatno se pitate kako to uopšte funkcioniše zajedno, a ako jeste, onda znate da je u pitanju nešto što je, kada su oni u pitanju, nešto najprirodnije na svetu. Rade to, istina je, od prvog albuma, ali je fora u tome što nekako uspevaju i dalje da nađu novi iznenađujući i neočekivani ugao da tretiraju stilove koje koriste.

Album otvara epska numera Krøterveg Te Helvete i već tu vidimo koliko je nekonvencionalno razmišljanje ove ekipe. U pesmi od osam minuta gotovo polovinu vremena čini ložački uvod, da bi nas u ostatku minutaže izvozali kroz bezbroj rifova i emocija. A to je tek početak.

Pesma Fedrekult recimo spaja grandiozne AOR deonice su ljutim black metal izletima, a u pesmi Dogeniktens Kvad ćete dobiti porciju kantrija kad im se najmanje nadate. Likvoke nudi oštar i konkretan heavy metal rif uz poletne vokalne deonice, punk-rock u punoj snazi gruva u numerama Motsols i Paranoia 297, a naslovna Endling se debelo oslanja na obrasce gitarskog pop zvuka. Tu su i Skoggnagar, verovatno najhitičnija na albumu i očigledan koncertni favorit u godinama koje dolaze.

Ima tu još nekoliko numera, ali da ostavimo nešto i da se sami iznenadite. Ono što je svim tim pesmama zajedničko jeste taj razigrani žurka-vajb. Kada rock n roll funkcioniše, to treba da izgleda i zvuči ovako. Na kraju slušanja osećate se kao da ste upravo bili u baš dobrom provodu, a adrenalin vas još drži.

Kvelertak po principu “Everything Everywhere All At Once” funkcionišu evo već pet albuma i rade to bezobrazno dobro. Zato su i privukli veliku pažnju i stekli popularnost kakvu zaslužuju – hm, možda ipak nešto manje od toga – a njihovi nastupi se ubrajaju među najuzbudljivije na gitarskoj sceni. Na kraju, dokazali su i da ti hladni i rezervisani severnjaci i te kako umeju da budu topli, razigrani i veseli.

OCENA: ★★★★☆