Daft Punk su snimili album sa pravim pesmama. Konačno.
Posle nekoliko desetina slušanja albuma Random Access Memories čovek ne može, a da se ne zapita – Gde vam je, bre, bio mozak da ovako nešto snimite pre 10 godina?!
Ok, sticali su status najprodavanijeg elektronskog benda svih vremena, snimali Discovery i Human After All i sve je to u redu, to su bili oni u datom trenutku, ali pet godina posle pomenutog albuma Human After All, francuski dvojac objavljuje albumčinu kojoj sve što su prethodno uradili nije ni do kolena.
Daft Punk su se na novom albumu poprilično odlepili od svog prepoznatljivog robotizovanog fazona. Jeste on i dalje osnova, ali je se više ne drže tako slepo kao nekada i na tu potku nakalemljuju štošta zanimljivo.
Već sa prvim taktovima numere Give it Life Back to Music jasno je da se može očekivati nešto što kod Daft Punka nismo imali često prilike da čujemo – pop struktura pesama.
I dalje je tu, naravno, mnogo autotune vokala, ali su se momci potrudili da dosta vokalnih deonica povere magovima posla. Tako su tu Julian Casablancas, Panda Bear, Nile Rodgers, Pharrell Williams i mnogi drugi gosti.
Ceo album je jedna fantastična oda disko i funk zvuku, predivno putovanje kroz slojeve vokala provučene kroz vintidž vokodere, funky gitara, neverovatnih bas i melodijskih linija.
Sve je u znaku ljubavi (poslušati predivnu mid tempo stvar The Game of Love) i ljubavi prema muzici, glorifikaciji iste i podsećanju na vreme kada je muzika bila samo to – skup zvukova namenjen uživanju, igranju i obezbeđivanju čistog hedonizma za čulo sluha.
Koncept albuma je fantastično osmišljen, a po prvi put Daft Punk se upuštaju u živi zvuk. Veliki broj deonica snimljen je sa session muzičarima, a ta živost se verovatno najbolje čuje u omažu legendarnom producentu i pevaču Girgiou Moroderu, u numeri “Giorgio by Moroder”. U ovoj epskoj pesmi Daft Punk su uspeli da spoje ličnu ispovest Morodera, tipične Daft harmonije, živu razuzdanu svirku i izuzetan rad na bas gitari sa orkestracijama i sve to funkcioniše izvrsno.
Posebno dobar posao uradili su Pharrell Williams i Julian Casablancas (The Strokes), svako na svoj način.
Dok Pharrell u prepoznatljivom rnb maniru peva numere Get Lucky i Lose Yourself to Dance, Julian u potpuno novom izdanju nastupa u numeri Instant Crush, otkrivajući nam potpuno nove dimenzije svog glasa.
Sve u svemu, album Random Access Memories je jedna spektakularna vožnja od balada do divljih sviračkih numera, od Kraftwerka preko Royksoppa do Barry Whitea i nazad, od Daft Punka od pre deset godina do ovog novog koji u 74 minuta čisti sa podijuma sve modern elektronske vrtiguze i plagijatore i nanovo čini besmislenim pitanje – otkud baš oni najprodavaniji elektronski sastav?
Za neke albume kažu da su zvučni orgazam. Za neke druge kažu da su dobar seks bez orgazma. Random Access Memories je celonoćno seksanje sa višestrukim orgazmima koje na kraju prestanete i da brojite. Jedino u šta ste sigurni je da posle prvog kruga sigurno želite još.
OCENA: 0.0 out of 5.0 stars
