Današnji world music nisu frulice iz Perua ili afrički tribalni bubnjevi. To su glasne gitare, growl vokali i ultrabrzi bubnjarski blastbeatovi. Metal muzika neočekivano je postala soundtrack globalizacije.
Indonezija je postala leglo metala. Predsednik te zemlje Joko Widodo nosi majice Metallice i Napalm Deatha. Metal scena buja u Latinskoj Americi, Istočnoj Evropi, Rusiji, a o Skandinaviji, koja ima jednu od najjačih scena na svetu, izlišno je i govoriti. Zametak metala u Kini je posejan još pre 25 godina, kada su tamo završavali neprodati diskovi američkih diskografskih kuća. U pretežno muškom žanru, sve je veći broj female-fronted sastava poput Arch Enemyja, Butcher Babiesa ili Arkone. Jezičke barijere u metal svetu ne igraju značajnu ulogu iz prostog razloga što su mnogi fanovi više orijentisani na samu muziku. Tako se upravo u okvirima metala zapatio i podpravac drone, inače nepoznat u drugim muzičkim tradicijama.
Eksplozija lokalnih bendova širom sveta takođe pokazuje i rast životnog standarda i upotrebe interneta. Jer, glasna muzika je skupa. Potrebne su vam električne gitare, dobra pojačala, ozvučenje, prostori za svirke i dosta slobodnog vremena.
„Kada je ekonomski razvoj počeo da uzima maha, tako se pojavila i metal cena u mnogim zemljama. Poput pečuraka posle kiše“, kaže Roy Doron, profesor afričke istorije na državnom univerzitetu Vinston-Sejlem.
Izdavačke kuće danas obraćaju mnogo više pažnje na dešavanja. U Nuclear Blast Recordsu, jednoj od najvećih metal izdavačkih kuća, globalna prodaja je prošle godine dosegla 2.53 miliona prodatih albuma, što je rast u odnosu na 2014. godinu (2.25 miliona), ali i 2013. (1.84 miliona).
„Tokom kasnih ’90-ih i početkom 2000-ih, Nuclear Blast je rizikovao sa bendovima za koje je smatrao da imaju potencijala za globalni proboj. U pitanju su sastavi Dimmu Borgir iz Norveške, ali i pomalo zaboravljeni kalifornijski thrash metal veterani Exodus“, kaže Džerardo Martinez, US menadžer Nuclear Blasta.
Otkada se on pridružio kompaniji 2003. godine, broj zaposlenih se udvostručio i dostigao brojku od 200 zaposlenih u pet predstavništava, uključujući Nemačku i Brazil.
Nedavno je Sony Music Entertainment preuzeo kompaniju Century Media Records, jednu od vodećih kada je u pitanju metal i hard rock muzika. Suma nije obelodanjena, ali imajuću u vidu CMR portfolio, svakako nije mala. Sa druge strane, Universal Music Gropu preuzeo je prethodnog meseca Candlelight, kultnog metal izdavača koji je poznat po izvođačima kao što su Emperor, Pestilense, Abigail Williams i mnogim drugim. Pored ploča, diskova i koncertnih karata, merčandajz je značajan deo metal kulture – naročito majice. One predstavljaju ozbiljan izvor prihoda u metal industriji, mnogo ozbiljniji nego većini drugih žanrova.
Metal zvezde poput Iron Maidena danas sviraju u više zemalja nego ikad ranije. Prošlog septembra, The Book of Souls, novi album tog britanskog sastava, zaposeo je vrhove zvaničnih i nezvaničnih lista u čak 43 zemlje, uključujući, recimo, Izrael, Boliviju i Indiju.
Tom Araya je 54-godišnji pevač i basista legendarnog Slayera, benda koji je, uz sastave Metallica, Anthrax, Megadet i Exodus, thrash metal načinio globalnim fenomenom. Rođen u Čileu, on i njegova porodica emigrirali su u Ameriku kada je imao pet godina. Studirao je da postane terapeut za respiratorne bolesti pre nego što je odlučio da svoj život posveti bendu.
Kada je Slayer svirao potpuno raspordat koncert u Čileu početkom ’90-ih, situacija je bila haotična jer je broj fanova koji je želeo da prisustvuje daleko nadmašivao kapacitet mesta.
„Bilo je nesvakidašnje iskustvo. Bio sam emotivno pogođen. Ja poreklom Čileanac, u bendu koji je međunarodno poznat i priznat…to je bila velika stvar za sve te ljude“, kaže Araya.
Danas Čile ima jednu od najživljih metal scena u Južnoj Americi. Lefutray, thrash/groove metal bend, nastupao je u malom klubu u Santiagu pred oko 300 ljudi, zajedno sa drugim bendovima. Gitarista tog sastava Christian Olivares (32) kaže da je metal u Čileu velika stvar.
„Mislim da je to zbog naše istorije koja je puna nasilja, represije i nepravde“.
Metal je, kako kaže, način života.
U nekim zemljama, metal biva obojen političkim tonovima. Izraelski sastav Orphaned Land i palestinska grupa Khalas dele svoj tour-bus i na taj način, između ostalog, promovišu mir. Na malo udaljenijim meridijanima, Burgerkill pevaju o korupciji u Indoneziji.
„Obični ljudi mogu da isprave stvari koje političari u njihovim zemljama upropaste“, kaže pevač Orphaned Landa Kobi Farhi.
Sa distorziranim gitarama, brutalnim pevanjem i intenzivnim stihovima, metal pesme mogu biti previše za mnoge – ali mogu i da pomognu da se prevaziđu neke granice.
„Metal je muzika koja fanovima omogućava da budu buntovnici, da budu ekstremni“, kaže Tom Araya.
Metal festivali su u ekspanziji. Trenutno ih ima oko 50 širom sveta. Rock Fest i Desert Rock Festival u Dubaiju okupljaju metalce sa područja celog Bliskog Istoka. U Aziji, tu su tokijski Loud Park festival, pekinški 330 Metal fest ili Kukar Rockin Fest na Borneu. Prošlog leta, Wacken Open Air u Nemačkoj, inače najveći metal festival na svetu, okupio je veliki broj fanova sa svih kontinenata.
U mnogim zemljama, metal je underground, gras-roots biznis koji počiva na nezavisnim izdavačkim etiketama, lokalnim koncertnim promoterima i specijalizovanim publikacijama. Mnogi ne-zapadni metal bendovi su dosledni u antikomercijalnom stavu, iako trenutna pravila igre u muzičkom biznisu nameću radio-friendly pristup.
Uprkos svim teškoćama, žanr se širi neverovatnom brzinom. Preko 100.000 bendova iz više od 150 zemalja lista se na sajtu Encyclopaedia Metallum, metal pandanu Wikipedije. U pitanju je cifra koja je dvostruko veća u odnosu na 2007. godinu.
„Publika u Latinskoj Americi verovatno je najveća posle evropske, kaže Jeremy Wallach, profesor popularne kulture na Bowling Green State univerzitetu u Ohaju, koji se specijalizovao za metal muziku.
Kada je ovaj profesor na Google Trendsu prošle godine pretraživao podatke za pojam „heavy metal“, Indonezija je bila prva na listi, a pratili su je Čile, Kostarika, Paragvaj i Nepal.
Ogroman rast metal muzike delom je uzrokovan i jako lojalnim fanovima za, za današnje uslove, atipičnim potrošačkim navikama. Mnogi fanovi metala i dalje sakupljaju „fizičke“ proizvode poput CD-ova. Mlađi fanovi upućeni su kako u rad velikih, legendarnih bendova, poput Black Sabbatha i Deatha, ali i modernih sastava poput nemačkog Rammsteina ili švedskog Opetha.
Učešće žena u metal muzici takođe je sve veće.
„Metal danas više nije muška stvar“, kaže Deena Weinstein, sociolog sa DePaul univerziteta koja je studirala metal kluturu.
Babymetal, ženski trio koji kombinuje metal sa japanskim popom, postao je vlasnik najiščekivanijeg izdanja u poslednje vreme, a usledili su šou na Vembliju u Londonu, kao i američka turneja. Ruski bend Arkona, predvođen takođe ženskim vokalom, prošle godine je odsvirao 87 koncerata u 32 zemlje, uključujući Bruklin, Čikago, Finiks, ali i headline turneju u Kini.
„Metal zahteva visok stepen muzičkog umeća, zbog čega je veoma popularan u zemljama u kojima je klasična muzika cenjena, kao što su Finska i Japan. Za razliku od punk muzike, koja je relativno laka za sviranje, metal podrazumeva superbrzo sviranje gitare i kompleksne strukture. Mnogi današnji metal fanovi vole extreme metal, u šta se ubrajaju mračni i agresivni podpravci kao što je death metal, ali i one melodičnije izvođače, poput legendarnih Judas Priesta ili Ghosta“, kaže Wallach.
Metal je svojevrsno tajno društvo, bratstvo autsajdera. Dok žestoka muzika nije privlačna baš svakome, među onima koji je vole funkcioniše poput neke vrste religije.
U siromašnijim zemljama sa korumiranim ili konzervativnim vlastima, metal fanovima je ponuđeno nešto u šta mogu da veruju i nešto što je u principu transnacionalna zajednica, akademski rečeno. U retko naseljenim pustinjskim predelima Bocvane, fanovi grupa kao što su Wrust ili Skinflint pretežno su iz srednje klase i tehnološki opremljeni. U Indiji, fanovi pretenduju na dobru edukaciju i profesionalizam, slušaju metal bendove kao što je Demonic Resurrection jer takvi bendovi zastupaju stavove suprotne mejnstrimu i odbijaju rigidne socijalne i religijske norme.
Kinesko-američki fan Kaiser Kuo je1988. godine pomoću studentske vize otputovao u Peking nakon što je završio univerzitet Berkeley. Mladi muzičar,čiji su roditelji u SAD stigli 1950. godine, bio je iznenađen onim što ga je dočekalo: Gitare i pojačala na rasprodaji, začeci rock scene koja se formirala u to vreme oko lokalnih umetnika povezanih sa diplomatama i novinarima.
Kina je tek počela da se otvara prema Zapadu i fanovi su počeli da upijaju dekade propuštene muzike. Kuo se povezao sa lokalnim muzičarima, uključujući i harizmatičnog pevača Ding Wua, i stvorio Tang Dynasty, verovatno prvi kineski metal bend. Grupa je mešala zapadnjački rock i metal sa stihovima i zvucima karakterističnim za drevnu Kinu.
Kasete koje su posetioci sa Zapada donosili nisu bile jedini način na koji se metal širio u Kini. Kako kaže Kuo, početkom ’90-ih američke kompanije su često odbacivale neprodate diskove koji su završavali upravo u Kini. TI diskovi su u Kini prodavani za 15 centi ili manje. Tako je, na primer, Cannibal Corpse, death metal bend koji je zabranjivan u više zapadnih zemalja, stekao ogromnu popularnost u Kini.
Na prelazu iz ’90-ih u 2000. talas kineskih bendova od Overloada do Suffocateda, uključujući tu i tajvanski Chthonic i Silent Hell, uspeo je da izgradi regionalnu scenu.
„Iako metal u Kini nije mejnstrim, bendovi najrazličitijih stilova sviraju u Pekingu bukvalno svake večeri u toku nedelje. Peking je praktično postao Meka za metal“, kaže Kuo, koji sada radi kao direktor međunarodnih komunikacija u Baidu, kineskom pandanu Googleu.
Tang Dynasty je koristio mnoge reference na drevnu Kinu, a takav pristup je danas globalni fenomen. Folk metal, poznat kao i pagan metal ili roots metal podrazumeva da se metal bendovi bave prošlošću, lokalnom tradicijom i mitologijom.
Danas postoji jako veliki broj takvih bendova širom planete. Mongolski folk metal sastav Nine Treasures, čiji su članovi odrasli u Unutrašnjoj Mongoliji, peva na mongolskom i koristi, između ostalog, i tradicionalne mongolske instrumente, a to je imala prilike da vidi i publika na Wacken festivalu.
Imajući sve to u vidu, može se reći da su metal bendovi u potpunosti ovladali celom planetom i da je konvergencija scene veća nego ikad. Uprkos tome što su ga mnogi proglašavali trendom i iznova i iznova mu proricali propast.
Izvor: Wall Street Journal