Proleće za nama bilo je izuzetno produktivno za metal muzičare svih provenijencija. Fraza da stvaralaštvo predstavlja najbolji ventil u teškim vremenima prestala je da bude samo fraza i postala najistinitija i najrealnija misao koja postoji.
Iz haotičnog vrtloga singlova, karantinskih nastupa i albuma iskočilo je izdanje kultne kuće Deathwish Inc, jedne od trenutno najprominentnijih i najuzbudljivijih u svetu ekstremne muzike, koje nas je zateklo kako spiskom imena na papiru, tako i krajnjim produktom te saradnje.
Radi snimanja albuma Shadow of Life okupili su se Jacob Bannon (Converge), Mike McKenzie (The Red Chord), Sean Martin (Twitching Tongues, ex-Hatebreed), Greg Weeks (Wormwood, The Red Chord) i Jon Rice (Uncle Acid And The Deadbeats).
Ukoliko pratite današnju metal scenu, jasno vam je koliko je ovo impresivna ekipa. Ukoliko ne pratite, verujte nam na reč, ovo je impresivna ekipa.
Projekat je dobio ime po poemi Džordža Hejma iz 1912. godine, a album prvenac, iako minutažom deluje skromno, svega 26 minuta, predstavlja soničnu grindcore/death metal kanonadu koja će zadovoljiti i one vrlo zahtevne poklonike žanra.
Da napravimo malu digresiju, treba imati u vidu da je album izašao za pomenuti Deathwish, što u većini slučajeva znači da će bend, kojem god pravcu pripadao, verovatno imati neki tvist, neku atipičnost u pristupu koja će mu, u najmanju ruku, obezbediti dodatni atribut avangardnog.
Taj obrazac važi i za album Shadow of Life. U ovih deset pesama možete očekivati reference na old school grindcore, ali i vrlo intelligentne death metal zahvate tipične za noviju generaciju bendova. Hermetična produkcija zaokružuje priču, tako da dobijamo jedan žanrovski prilično jasno omeđen album, ali opet nekako pomeren i čudan.
Reference su brojne. Čućete ovde i Napalm Death i Botch i Nails i The Famine i Converge i The Dillinger Escape Plan i Nero Di Marte, ali to su sve tek elementi jednog znatno šireg mozaika, koji sa lakoćom pretenduje da uđe među najbolje albume godine.
Bilo koje pesme da se uhvatite na ovom albumu, nećete pogrešiti. Ovde su čak i blast beatovi zanimljivo realizovani, povremeno melodični, pa samim tim predstavljaju kontratežu masivnim mid-tempo rifovima, koliko god to neverovatno zvučalo.
Jacob Bannon vrišti kako samo on to ume, brutalnije nego u matičnom bendu, ali sasvim prikladno konceptu Umbra Vitae.
Moji lični favoriti na ovom izdanju su pesme Return To Zero, Fear is a Fossil, Ethereal Emptiness i Atheist Aesthetic, ali ovaj izbor je krajnje uslovan, pošto ne bih pogrešio ni da sam odabrao bilo koju drugu pesmu. Toliko je Shadow of Life kompaktan i ujednačen u kvalitetu.
Možemo zaključiti da je Deathwish Inc. u svoj katalog upisao još jedno izdanje koje bar malo pomera neke granice u metalu.
Iako su za ukus jednog dela poklonika možda previše hipsterska priča, sklon sam oceni da su tokom godina ugostili najkvalitetnije crnilo modernog metala (i ne samo metala) na jednom mestu.
Umbra Vitae je nova efektna injekcija mraka i nadam se da neće ostati na ovom jednom izdanju. Ima tu još gustog mastila za izlivanje.
