Drugi album benda Revolt X je mračno i mistično putovanje u kojem dominira spoj jednostavnih, prigušenih i jakih gitarskih rifova pomešanih sa dobrom dozom elektronike. Pevanje je raznovrsno. Novi album revoltiranih je dobar izbor ako volite Rammstein, Sybreed, Static-X ili mešavinu industrial metala i roka.
Teški repetetivni gitarski rifovi koji se drobe elektronskim melodijama, bitovima i sintovima u velikom industrijskom postrojenju nisu baš bili preterano popularni na ovim prostorima. Kada se pretrese muzička istorija u Srbiji ili bivšoj Jugoslaviji, retko koji bend industrijskog žanra je ostavio pečat, pogotovo ako je mešao muziku sa nu-metalom ili hip-hopom.
Izuzetak je Laibach, ali su Slovenci odavno ostavili gitare.
Ako se samo na trenutak prelistaju žute strane industriala u Srbiji, moguće je naći dobre bendove kojima je publika, namerno ili ne, tražila zamerke. Na primer, beogradski sastav X-Centar je 2003. objavio dobar album „Restart”. Tada nikome nije bilo jasno kako Stanimir Lukić (ex-Bloodbath) može da svira u takvom bendu koji čak nema pravi vokal, već nekog ko repuje.
Drugi sastav i realno pionirski bend industrial žanra u Srbiji jeste fenomenalni novosadski dreDDup, koji prži od 1997. Iako su delili scenu sa ultra poznatim bendovima kao što su The Prodigy, Marilyn Manson, Skrillex, Deathstars, skoro su neprimetni na mejnstrim sceni kod nas. Otpor ovdašnje publike domaćem industrialu je verovatno tema za neku podrobnu sociološku analizu.
Stvar koja spaja domaće i strane industrial bendove je sklonost da pored specifičnog audio zapisa traže načine da vizuelno predstave muziku kroz atraktivne nastupe, distopijske spotove u kojima dominiraju tehnologija i kostimiranih aveti sa maskama koje kontrolišu svet. Naravno, razlike u sceni postoje zbog novca, jer ko može u regionu da napravi šou kao Rammstein.
I tu konačno dolazimo do teme ove recenzije, drugog albuma sastava Revolt X, koji pokušava šest godina da obitava u gore opisanom okruženju.
Beogradski Revolt X od početka muzičke karijere pažljivo gaji ideju da muzika u osnovi bude industrial metal – repetiranje čvrstih gitarskih rifova i pristojne doze elektronike. Dodatak su raznovrsni stilovi pevanja, od čistih preko nežnih do režećih i dubokih vokala. Nezaobilazni deo njihovog vizuelnog identiteta su dominantna crna boja i horor maske.
Asocijacija na mašine i tehnologiju u muzici sastava Revolt X zapravo su tekstovi koji bez zadrške seciraju društveno stanje u Srbiji, ali i svetu. Međutim, njihovi tekstovi vas neće motivisati u fazonu „izađi i bori se!”, već su brutalno iskreni, strašni i opisuju probleme u društvu tako dobro da hvata jeza. Plus, pevaju na srpskom.
Postoji značajna razlika ako se uporedi lirski deo muzike revoltiranih na prvom i drugom albumu. Tekstovi na ostvarenju „Udar na svest” iz 2014. su bili mnogo više okrenuti realnim tadašnjim problemima koji dosta utiču na sadašnjost. Na primer, stvar „Red i mir” govori o korupciji u policiji, dok „Crvena” propoveda o posledicama komunizma i raspadu Jugoslavije.
Tekstovi na novom albumu su mistični, mračniji, horor i stavljeni u kontekst daleke budućnosti. Revoltirani u numeri „Nekad smo bili ljudi”, negde na sredini albuma, otkrivaju da je novo izdanje smešteno u 3060. u Beogradu, koji je od posledica ratova ostao u ruševinama koje nisu samo fizičke, već i mentalne, jer je ljudskost vrlina koja se nalazi samo u pećinama. Simbolično.
Numera koja nosi naziv celog albuma je instrumentalno šarenolika. Počinje jakom elektronikom na koju udara prigušeni rif nakon čega iz industrijske proizvodnje izlazi melodična solaža i čvrst gitarski rif. Refren je izrazito brz i pevljiv, dok se iz pozadine nazire melodičan sint. Poslednji minut i po je baš zanimljiv. Nakon nežnog akustičnog dela udaraju težak rif i grubi vokali.
Pesma „Ambis” otvara album. Počinje elektronskim bitovima koji se nastavljaju laganim gitarskim rifom iz kojeg se bude zanimljiva koncepcija melodičnih sintova. Na početku deluje kao da životinja reži iz provalije propasti, a kasnije se refrenom ipak situacija stavlja u neku normalu. Sledi „XXX” kojom dominira istočnjački sint i prigušen rif. Stvar se polako ubrzava i na vrhuncu se završava ludačkim dubokim vokalima. Cela pesma deluje kao avanturistička vožnja.
Prvi singl „Mort” sa novog albuma drugačija je pesma od uobičajenog muzičkog opusa revoltiranih. Hitra, ritmična i jednostavna pesma, ali i dosta emotivna. Gitara nije u glavnom fokusu. Pevanje je nežno sa povremenim grubim i vrištećim izletima. Ogoljena bez industrijskih i minimalnih nu-metal delova, mogla bi da prođe kao rock stvar. Lirski, reč je o ljubavnoj pesmi u distopiji.
Zanimljiva, na morbidan način, treća je stvar na albumu „Ledena”. Iako počinje brižnim laganim pevanjem, ubrzo je seče vrlo jednostavan rif na koga se nadovezuju melodični sintovi. Numera je srednjeg tempa, ali se u jednom momentu elektronikom stvari komplikuju, posle čega se ubacuju vrišteći ženski vokali. Na kraju, kao desert, sledi dubok i grub vokal. Tekst je prilično mračan.
„Dželat” je pesma o slobodi medija, važnoj temi za koju se veliki broj ljudi bori u savremenom dobu. Baš je teško zamisliti izgled medija za 100 godina, ali Revolt X nema milosti kada slikovito objašnjava kako će završiti svi kritički nastrojeni i slobodoumni novinari i to iz prvog lica osobe koja bez griže savesti deli pravdu. Instrumentalno, stvar puna tenzija i jednostavnih prelaza. Za kraj je ostavljena ludački brza tehno gitarska rock stvar „Bog vatre”.
Potrebno je istaći i dobar omot. Iako je u tipično industrial maniru, vrlo je zanimljiv. U središtu je mašina, pretpostavljamo lično bog vatre, koji iz ambisa hrani veštačka sunca u obliku slova „X” za ostatak čovečanstva. Postoji još jedna ilustracija koja prati album. Biće zverskog izgleda u okruženju nalik pobesnelom Maksu gleda u daljinu kao strela, dok iz pozadine vreba Beograd u ruševinama. Ipak, trijumfalno i dalje stoji spomenik Pobednika sa mačem i sokolom, kao simbolom nepobedivosti i slobode.
Možda na taj način revoltirani ipak poručuju da ima nade.
