Prošla godina bila je prilično plodna kada je muzika u pitanju. Možda ne kao 2014, ali svačega je tu bilo. Na sledećoj listi nalazi se 30 albuma na koje treba obratiti pažnju i koji su se izdvojili od ostatka ponude.
Tesseract – Polaris
Tesseract su objavili album sa pevačem-povratnikom Danielom Tompkinsom. Dovoljno kompleksan i inteligentan da utoli žeđ za njihovim jedinstvenim zvukom, uz nikad boljeg Tompkinsa.
Ten Commandos – Ten Commandos
Supergrupa sačinjena od članova Soundgardena, Pearl Jama i QOTSA, potpomognuta imenima poput Marka Lanegana i Nikka Coste, donosi punokrvni rock, a grunge reference su neizbežne. Album kakvih u poslednje vreme i te kako fali.
Soilwork – The Ride Majestic
Šveđani su na poslednjih nekoliko albuma ušli u sjajnu seriju i uspešno redefinisali svoj zvuk. Ovo je još jedan delić slagalice koja pokazuje kako ovaj bend treba da zvuči u 21. veku.
Rivers of Nihil – Monarchy
Ovi momci ne shvataju sebe previše ozbiljno ali je death metal koji sviraju dovoljno ozbiljan da razbuca veći deo ovogodišnje ponude. Mozak i muda.
The Arcane Order – Cult of None
I dalje pokušavam da dokučim njihov način komponovanja i promišljanja melodic death metala. Treći album majstora iz Danske furioznošću i težinom ostavlja bez daha.
Voices From The Fuselage – Odyssey: The Destroyer of Worlds
Bend na čijem je čelu Ashe Austin O’Hara, bivši pevač Tesseracta, predstavio je jedno izuzetno lepo prog metal izdanje koje se podlo i neprimetno uvuče pod kožu u roku od odmah. Magija.
Baroness – Purple
Povratnički album jednog od, slobodno mogu reći, najzanimljivijih rock bendova trenutno dobar je način da začepite vilice svima koji tvrde da nema više dobre muzike. Rock manifest epskih proporcija. Metal za rockere i rock za metalce.
Devil You Know – They Bleed Red
Jedini čist metalcore album koji je uspeo da se plasira na listu jeste onaj koji dolazi od supergrupe Devil You Know. Ekipa je snimila opaku, hirurški preciznu i vrlo raznoliku ploču, vraćajući se u velikoj meri melodic death metalu od kojeg je sve i krenulo.
The Weeknd – Beauty Behind The Madness
Ne znam da li je najbolji hipsterski RNB izvođač, ali znam da novi album ubija. Mrak, mrak, mrak. I pokoja hitčina.
Spylacopa – Parallels
Nešto u šta su umešani ljudi iz Candirie, The Dillinger Escape Plana, Made Out of Babiesa i Isisa teško da može da bude bezveze. Dobro, može, ne bi bilo prvi put da dobijemo usranu grupu od super likova. Ali ovo nije to, ovo je odličan eksperimentalni metal nabijen energijom i grooveom.
Royal Thunder – Crooked Doors
Jedna čista rock perverzija, i to onog rocka natopljenog psihodelijom. Sorta kakva je ovih dana u trendu i koja će za 3-4 godine preminuti, ali će do tada iznedriti bar nekoliko desetina ovakvih vanserijskih albuma. Povratak u prošlost.
The Prodigy – The Day Is my Enemy
Dosta se kopalja polomilo oko ovog albuma. Ja jednostavno ne znam kako može da bude loš album koji ima pesme kao što su Get Your Fight On, Nasty ili Ibiza. Esencija, bre!
Rendezvous Point – Solar Storm
Ovaj album je od onih koji jednostavno potpuno hipnotišu. Progressive metal dosta udaljen od njegovih uobičajenih obrazaca, a opet nekako blizak, osvaja na prečac.
Enabler – Fail To Feel Safe
Ako želite nešto baš brutalno, onda je ovo to. Metallic Hardcore, Crust, Punk, svega tu ima i to podignuto na novi nivo žestine i brutalnosti. Otpadanje vilice zagarantovano.
Ghost – Meliora
I dalje ne znamo da li nas švedski doom/heavy metal pregaoci troluju ili su ozbiljni, ali Meliora je prevazišla sva očekivanja. Neverovatno zabavan album. PAKLENO zabavan, ako me razumete.
Beaten to Death – Unplugged
Ne zna se šta je šarmantnije, naziv benda ili albuma, tek, teško da ćete u skorije vreme ponovo čuti ovakav grindcore. Na momente i sa post-rock pasažima. Ne, stvarno.
Shining – Everyone, Everything, Everywhere, Ends
Kontroverzni Shining je, bar što se mene tiče, snimio album karijere, bar onog dosadašnjeg njenog dela. Extreme Metal koji je preteran čak i mnogim metalcima.
Slayer – Repentless
Zazirao sam od preslušavanja novog albuma legendi jer sam očekivao težak bulšit, ali su me iznenadili 40-minutnom zvučnom pesnajom u vugla. Ovog puta odličan thrash metal u najboljem Slayer maniru.
Coldplay – A Head Full of Dreams
Iako su armije dežurnih pljuvača odmah po izlasku albuma pohitale da bace hejt, ne dajte se zavarati. „…Dreams“ je jedan prelep pop album pun raznovrsnih iznenađenja, a opet tako melahnolično Coldplay.
Fuck The Facts – Desire Will Rot
Brutalna kanadska ekipa održala je predavanje na temu „Menadžment u grindcoreu ili kako u isto vreme zvučati i old school i moderno“. Odlično za zvučne obračune sa komšijama koji vole da svoj užasni muzički ukus (čitaj Lukasa, Cecu i ostalu bratiju) vole da podele sa ostalima iako im to niko nije tražio.
Tame Impala – Currents
Australijska neo-psihodelična rock atrakcija Tame Impala isporučila je album koji „vozi“ svih 50 i kusur minuta predelima koje unapred teško da ćete naslutiti. Ima tu na momente i malo fankija i kada se uho jednom navikne na ovaj zvuk – nema povratka.
Napalm Death – Apex Predator
Volite Napalm Death? To je to, nije potreban nijedan drugi razlog da biste se posvetili vreme ovom albumu.
Deafheaven – New Bermuda
Deafheaven spadaju u red bendova koji su u poslednjih nekoliko godina redefinisali black metal njegovim ukrštanjem sa post-rockom i shoegazeom. Na poslednjem albumu ima svega što bismo od njih očekivali – pregršt divnih melodija i još više furioznih gitarskih deonica.
Cult Leader – Lightless Walk
Osam vrlo kratkih i ubitačnih i nekoliko dužih (za njihove pojmove čak epskih) numera bilo je dovoljno da se Cult Leader u 2015. etabliraju kao vlasnici jednog od najbrutalnijih metal izdanja. Crust, Grindcore i Punk su sastojci koje Cult Leader vrlo uspešno miksaju.
Svalbard – One Day All This Will Be End
Iz Bristola smo uglavnom navikli na trip-hop, ali ovog puta u pitanuju je nešto sasvim drugačije. Svalbard jašu na talasu crusta, black metala, scremoa, pa i post-hardcorea i rade to vraški dobro. Žestina sa emocijom.
Swallow The Sun – Songs from the North I, II & III
Vrlo je malo bendova koji sebi mogu da priušte objavljivanje trostrukog studijskog albuma. Još je manje onih koji to mogu da izvedu tako da taj album bude i kvalitetan. Emotivno, teško, teskobno, melanholično i nadasve lepo, jednom rečju – Swallow The Sun.
Cancer Bats – Searching For Zero
Cancer Bats je jedan od onih bendova koji nikad nisu zaboravili da se zabavljaju. Od sludge i punka do hardcorea i metalcorea i nazad, ovi vanserijski Kanađani su propust svakome ko takav zvuk voli, a iz nekog razloga iz je zaobišao.
Ahab – The Boats of the Glen Carrig
Bend koji je dugo plutao „ispod radara“ i koji je najzad dobio hajp kakav zaslužuje. Presjajni manifest doom metala i prog rocka u jednom.
Le Butcherettes – A Raw Youth
Taman kada je garažni rock/punk počeo da posustaje, pojavila se ova ekipa niotkuda. Dobro, iz Meksika. Ko voli prljavštinu sa jakim indie šmekom, neka konzumira. Neće se pokajati.
Sanzu – Heavy Over The Home
Iako postoje mišljenja da je ovaj australijski bend ništa drugo do Gojira worship akt, Sanzu je pre svega izuzetno sročen i spakovan death metal nešto atmosferičnijeg usmerenja. Inteligentno i vrlo često iznenađujuće.
