My Dying Bride – The Ghost of Orion (2020)

3 minuta čitanja

Dobar je trinaesti studijski album pionira doom metala. Prosto odiše mračnom i smrknutom atmosferom po čemu je i inače My Dying Bride poznat, ali nedostaje dinamičnost i promena tempa.

Muzika je ravna, pri čemu se u pojedinim trenucima čini kao da se gitarske melodije ponavljaju u beskraj i očaj. Nekako baš nedostaju brzi blastbitovi koji će besom da zaokruže crnu atmosferu.

Neočekivano je sredinom prošle godine prozujala vest da su britanske legende doom metala pozamašne muzičke karijere od 30 godina završili snimanje novog albuma „The Ghost of Orion”.

Tako su poštovaoci kulta prokletstva konačno stavili tačku na teška pitanja o budućnosti benda i prekinuli dugu pauzu koja je počela 2015. godine nakon objavljivanja dobrog poslednjeg izdanja Feel the Misery.

Zvuči čudno, ali kada se posmatra iz sadašnje perspektive, deluje kao da je bend ustvari pre pet godina prognozirao turbulentan i težak period nazivajući album „Feel the Misery”. Od tada su promenili dva puta bubnjara, pa se napokon udomio Jeff Singer, nekadašnji Paradise Lost udarač iz „In Requiem” ere.

Napustio je ih gitarista Calvin Robertshaw. Teško se razbolela ćerka vokala Aarona Stainthorpea, zbog čega je bilo i upitno njegovo pevanje na novom albumu.

Vest o završenom novom albumu je po mnogim komentarima na društvenim mrežama vratila osmeh na lica mnogih fanova. My Dying Bride je uzvratio poverenje prokleto teškim i melodičnim drobljenjem gitare i violončela, povremenim nežnim i setnim tonovima violine, ali pre svega tužnim, opijajućim i jedinstvenim vokalima.

Promenili su i izdavačku kuću. Nuclear Blast je postao novi dom Britanaca, pa je čistija produkcija vrlo primetna na The Ghost of Orion.

U okolnostima kada se sve bukvalno raspada, gitarista Andrew Craighan je preuzeo ceo teret povodom komponovanja nove muzike. Zbog toga ne treba da čudi da su teške, spore melodije i harmonije gitarskih žica u glavnom fokusu.

Svega se nekoliko puta ubacuju violine na pesmama, dok ceo album iz sporog melanholičnog takta izbacuju pevačica Lindi-Fay Hella iz norveškog sastava Wardruna i growl pevanje spektakularnog Aarona Stainthorpea. Sve u svemu, još jedno solidno izdanje u bogatoj diskografiji doom legendi.

OCENA:

Kolekcionar. Prvu kasetu sam kupio u osnovnoj školi na pijaci na tezgi: Metallica i to "Master of Puppets". Ljubitelj muzike bez obzira na pravac. Važno da je dobra.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Prethodna priča

Bliži se koncert sastava Quasarborn, a line-up je brutalan

Sledeća priča

METAL U DOBA KORONE: Šta slušati ovih dana?

Najnovije iz rubrike Albumi