fbpx

Body Count – Carnivore (2020)

minut čitanja

Novi album legendarnog rap metal benda ne donosi ništa revolucionarno novo, ali će vam instantno upumpati dozu odlične zdrave energije kakve smo ovih dana svi željni.

Najslavniji dani Body Counta odavno su iza nas. Njihova zaostavština i dalje je neprevaziđena, kako u okviru opusa samog benda, tako i na polju žanra, ali bez obzira na to, silno smo se obradovali kada su se 2014. godine ponovo okupili i počastili nas povratničkim albumom Manslaughter

Najnoviji album Carnivore donosi nam 11 pesama ukupnog trajanja oko 35 minuta i nakon slušanja može se konstatovati da je to kratko trajanje jedna od mana ovog izdanja. Fali tu još možda jedna ili dve pesme jer ova minutaža proleti za tren, što opet govori dosta i o kvalitetu albuma.

Body Count su na Carnivoreu upakovali manje-više sve što je trebalo. Gomila jednostavnih, ali efektnih rifova sa naglaskom na gruvu i ritmičnosti, čista i zategnuta produkcija, ložačke solaže i solidna doza thrash metala, taman toliko da se stvari ne otmu kontroli i ne odu previše na hardcore stranu i konstatne brejkove.

Šareniš gostiju postaje uobičajena stvar, pa je tako i ovog puta. Tako u Point The Finger Ice-T nastupa zajedno sa Riley Galeom iz sveprisutnog thrash metal sastava Power Trip, u moćnoj mid-tempo razbijačini Another Level pridružuje im se Jamey Jasta (Hatebreed), a u When I’m Gone tu je Amy Lee iz Evanescence.

Ono što je najbolje na ovom albumu jeste to što se prosto čuje koliko ekipa ovo radi iz čistog uživanja, bez nekih posebnih presija i velikih ciljeva. Zato verovatno tako lako šetaju od zapaljivog hardcore punka u Bum-Rush preko obrada Ace of Spades (Mortorhead) i Colors – 2020 (Stara Iceova pesma), pa do čiste i brutalno dobre slejerštine u The Hate Is Real

Carnivore nije epohalan, nije neočekivan i nije game changer, ali nema ni filera. Sve je na svom mestu i spakovano je i odsvirano savršeno. Ukoliko mu priđete bez previše očekivanja, dobićete dovoljno. Istina je da ovo ne važi za sve bendove, istina je da od drugih očekujemo i neke drugačije stvari, možda sve to nije baš pravedno, ali kada je Body Count u pitanju, oni ovde samo rade svoju stvar i rade je vraški dobro. Mnogi su se takođe vratili, mnogi su takođe radili svoju stvar, ali kod mnogih je to ispalo jako loše. Utoliko je novi album Body Counta još bolji i vredniji.

OCENA: ★★★★☆

Novinar. Muzika kao prva strast i jedini porok. O muzici sam pisao za Butcherian Vibe, Popboks, M@n! magazin, BalkanRock i druge medije. Ne mislim da više nema dobre muzike, naprotiv, ima je i previše.

Napiši komentar

Your email address will not be published.

Prethodna priča

My Dying Bride – The Ghost of Orion (2020)

Sledeća priča

Void of Sleep – Metaphora (2020)

Najnovije iz rubrike Albumi