Jarboe i Helen Money u KC Gradu: Vrtlozi osećanja, dubine uma

U moru koncerata koji ovih dana polako počinju da preplavljuju prestonicu, obećavajući jako dobru sezonu, izdvojio se i jedan mali, ali silovit talas avangarde.

Srbiju su zajedno posetile čelistkinja Helen Money i Jarboe, legendarna članica sastava The Swans. KC Grad je, po prvi put, za ovaj događaj organizatorima (Resetor) ustupio galeriju iznad samog kluba, što se, zahvaljujući vrlo prisnoj i kamernoj atmosferi, ispostavilo kao pun pogodak.

Možda će nekome, kada je gledanje veličina kao što su Jarboe i Helen Money u pitanju, sedenje i uživanje u događaju bez duvanskog dima, zazvučati kao nepotrebno cepidlačenje, možda i jeste, ali ta dva detalja su meni i te kako značila i upotpunila ceo hepening.

Nastup je, u gotovo potpuno mračnoj sali, započela Helen Money negde oko 21:20h. Ova čelistkinja sarađivala je tokom karijere sa velikim brojem izvođača, od Disturbeda preko Monoa (sa kojima će, inače, ponovo nastupiti u Beogradu u aprilu) pa do Russian Circles.

Njen set je trajao oko 40 minuta, ali moram priznati da je meni bilo dovoljno već i to što je odsvirala omiljenu numeru Beautiful Friends. No, Helen je u tih četrdesetak minuta uspela da ilustruje srž svoje muzike. Mrak, depresija, težina, teskobna atmosfera, ima tu i malo dronea, sve u svemu, ništa što biste mogli da slušate s pola mozga.

Helen Money je na sceni sama, oslonjena na svoj instrument i tehnologiju. Niz pedala joj pomaže da izvuče različite ehoe, podlogu koja je prati dok sa svojim instrumentom komunicira čas žestoko, čas lagano i nežno. 

Negde oko 22h na sceni joj se pridružuje Jarboe. Diskretna, a opet jako upečatljive pojave, izaziva gromki aplauz prisutnih. Tek uživo postaje jasno koliko je zajednički EP koji su ove dve žene snimile prirodan, očekivan i organski. One jednostavno dobro stoje jedna drugoj na stejdžu.

Jarboe tokom nastupa preživljava i proživljava svaku otpevanu notu, ona iz grla ne ispušta glas, već čistu emociju. Na repertoaru su mahom numere sa pomenutog zajedničkog EP-a, ali ne samo one. Tu je, recimo, i pesma Seizure, nastala u saradnji Jarboe sa post-metal legendama Neurosis.

Krhka prilika u jednodelnom kimonu i papučama, bosih nogu, izvija se telom, postoji taj utisak da je boli ono što izgovara, a stihovi često i jesu bolni. Ili makar tamni da tamnije ne može biti. I shvatiš koliko zabiti mogu biti ćoškovi ljudskog uma i osećanja.

Posle četrdesetak minuta od izlaska Jarboe na stejdž, ona i Helen Money se povlače sa scene praćene aplauzima. Nema bisa.

Presabiram se da li bih ga i želeo. Ne zato što je bilo loše, naprotiv. Bilo je toliko dobro i intenzivno da gotovo uspeš da proživiš svaku numeru zajedno sa ove dve umetnice. A takva lirska patnja jednostavno se ne sme konzumirati u velikim dozama.