Da Crowbar snime još 60 ovakvih albuma, njihovi fanovi verovatno ne bi imali ništa protiv. Da li bi svi bili jednako srećni, to je već drugo pitanje.
U vremenu kada su počinjali početkom devedesetih, Crowbar su bili među bendovima koji su revolucionisali metal kao žanr, doneli težinu kakva nije viđena kroz spoj kakav do tada nije viđen. Ukrštanje doom metala i hardcorea bilo je tako precizno izvedeno da je potpuno sačuvana esencija i jednog i drugog i pretočena u ono što će kasnije postati poznato i priznato kao sludge metal.
Iz albuma u album Crowbar su ispitivali sopstveni zvuk, menjali ga u manjoj ili većoj meri opipavajući koje su to granice do kojih mogu da idu, a da ostanu verni svojoj suštini. I uglavnom su i uspevali da nove albume načine uzbudljivim, a da istovremeno dobro poznati obrazac ostane netaknut. Kažem “uglavnom” jer to nije važilo baš uvek. Na novom albumu situacija je u najmanju ruku pola-pola. Sa jedne strane imamo bisere koji će zasigurno naći mesto među klasičnim hitovima Crowbara, ali imamo i pesme koje nemaju tu snagu i kreativan domet.
Pođemo li od početka albuma, srešćemo se najpre sa numerom The Fear That Binds You, koja igra na brzinu kakva za Crowbar nije preterano karakteristična i predstavlja prilično dobro otvaranje izdanja. Već naredna Her Evil Is Sacred vraća nas na staze one tromosti i slojevitosti koje volimo kod ovog benda, da bi Confess to Nothing prešla na teren prepoznatljive epske melodičnosti. Ovakvih momenata nažalost na Zero And Below nema u količinama koje bih lično voleo, jer je u pitanju Crowbar trejdmark bez kojeg priča jednostavno nije potpuna.
Chemical Godz gazi malo rokerskijim sludgy terenom, na kojem se Crowbar izuzetno dobro snalaze i koji nam budi želju za novim Down albumom, gde bi ovako nešto leglo idealno. U sličnom je maniru i stvar Bleeding From Every Hole, koja je brza i agresivna i odabrana je za prvi singl sa ovog albuma.
U Denial Of The Truth Crowbar nas lagano voze ultrasporim tempom protkanim psihodeličnim momentima, dok je It’s Always Worth The Gain veoma singlična, sa jednostavnim i efektnim rifovima, pamtljivim refrenima i potpuno neočekivanim outrom. Finale albuma rezervisano je za disonantnu Crush Negativity, zatim Reanimating A Lie, koja sadrži najbrže deonice na albumu i naslovnu Zero And Below, koja nam kroz oporu, a opet nekako himničnu melodiju na kašičicu daje još jednu dozu one toliko željene Crowbar epike.
Zero And Below, da zaključimo, nije nikakva revolucija. Posle 21 godine od debi-albuma Crowbara bilo bi pomalo i nepošteno očekivati tako nešto. U okvirima njihovog stvaralaštva, ovo je jedan sasvim solidan Crowbar album. U okvirima metala, ovo je jedan sasvim solidan sludge album. To može istovremeno biti i prednost i mana. Da li će vam ovaj album biti dobar Crowbar album ili onako Crowbar album, zavisi isključivo od vas, vašeg raspoloženja i gladi za Crowbar zvukom.
