Pravna borba između preostalih članove Nirvane i modnog dizajnera Marca Jacobsa oko prepoznatljivog logoa tog benda i dalje traje, a sada se priča dodatno komplikuje.
Logo u obliku smajlija sa isplaženim jezikom i stisnutih očiju asocira na Nirvanu još od njenih najranijih dana. Od tada do danas, ova ilustracija je postala jedna od dizajnerski najprepoznatljivijih i najkorišćenijih simbola.
Nirvana smajli nalazi se na majicama, posterima, kapama, privescima za ključeve, čarapama, šoljama, futrolama za telefone, a sada tokom pandemije i na zaštitnim maskama.
Tužba zbog ovog logoa podneta je od strane Nirvane protiv dizajnera Marca Jacobsa u decembru 2018. godine, jer je koristio Nirvanin logo u kolekciji pod imenom Bootleg Redux Grunge.
Advokati su tada obznanili da bend poseduje puno vlasništvo nad slikom, uz navode da ju je nacrtao Kurt Cobain 1991. godine, a da je zaštićena 1993.
Da li je to baš tako?
Odavde se priča komplikuje. Kako piše list Los Angeles Times, Robert Fisher, bivši umetnički direktor Geffen Recordsa, kuće za koju je Nirvana izdavala svoje albume, koji je dizajnirao omote za većinu Nirvaninih albuma, tvrdi da nije Kurt Cobain taj ko je napravio smajli, već je to učinio on.
Prošle nedelje Fisher je preduzeo korake pred federalnim sudom kako bi dobio i autorstvo i vlasništvo nad smajlijem, za koji kaže da ga kreirao 1991. godine kao uslugu Nirvaninom menadžmentu. Njegov prioritet u ovom slučaju jeste da bude priznat kao autor.
On kaže da taj posao nije bio deo posla koji je radio za Geffen, niti je bio unajmljen za to od strane benda ili njegovog menadžmenta, ali da je bez obzira na to on taj koji poseduje autorstvo nad ovim delom.
Fisher je naveo da nema nameru da traži isplatu za prethodnih 29 godina korišćenja smajlija od Nirvane, ali da bi u budućem periodu mogao da zatraži neki vid kompenzacije. O njegovom zahtevu sud će odlučivati u narednim mesecima.
“Ja sam ga nacrtao i želim da bude poznato da sam ja to uradio. Toliko je jednostavno. Mislim da nije fer to što pokušavaju da preuzmu autorsko pravo tvrdeći da je Kurt nacrtao crtež”, izjavio je pedesetosmogodišnji Fisher za Los Angeles Times.
Bert H. Deixler, advokat Nirvane, nazvao je Fisherove zahteve “faktički i legalno neutemeljenim”, dodajući da će biti energično preispitani. On je ocenio da Fisherov zahtev neće uticati na proces protiv Jacobsa.
“Idemo napred. Kopiranje koje je Marc Jacobs preduzeo radi svoje finansijske koristi je daleko od toga da je moguće zaštititi u bilo kojoj teoriji”, izjavio je Deixler.
Fisher vs. Nirvana LLC vs. Jacobs
Nirvana LLC, koju on zastupa, predstavlja partnerstvo započeto 1997. godine da bi bila zaštićena zaostavština benda nakon Cobainove smrti.
U njemu jednak status imaju preživeli članovi Nirvane Dave Grohl i Krist Novoselić kao i Kurtova porodica, najpre njegova žena Courtney Love, a potom njegova ćerka Frances Bean. Suđenje protiv Jacobsa trebalo je da počne ove godine, ali je odloženo za 2021. zbog pandemije korona virusa.
Bootleg Redux Grunge kolekcija sadržala je, između ostalog, majice i džempere sa Nirvaninim logoom obrnutim poput odraza u ogledalu, dok je ime benda zamenjeno rečju “Heaven” napisanom sličnim fontom kao i originalno ime. Umesto očiju, ispisani su inicijali dizajnera.
Osim na samoj garderobi, ove ilustracije korišćene su i za promociju u radnjama i na događajima.
Modna linija Grunge nastavila je da postoji, ali su proizvodi sa smajlijima trenutno rasprodati i nisu više dostupni. Cene koje se i dalje mogu pronaći online kreću se do 115 dolara za majicu, a čak i mnogo više za džempere.
Finansijska koristi za Nirvanu u ovom procesu mogla bi biti vrlo visoka. Nirvana traži kompenzaciju i kaznenu odštetu od modnog brenda u iznosi koji bi trebalo da bude utvrđen tokom suđenja.
Za to vreme, merch benda nastavlja da se prodaje u ogromnim količinama i Nirvana LLC samo od toga zađuje milione svake godine.
Kako se sve (zaista) desilo?
Tokom kratkog postojanja, pre smrti Kurta Cobaina 1994. godine, Nirvana je dostigla neobičan status koji je podrazumevao i multiplatinaste tiraže i dugotrajan i opsežan kulturni uticaj.
Najskoriji primer jeste balada Something In The Way, koja je u avgustu, zahvaljujući tome što se čuje u trejleru za naredni film o Betmenu, ponovo dospela na top liste i učinila da Nevermind zabeleži svoju 490 nedelju na Billboard Top 200 listi.
Fisher je izjavio da nije bio obavešten o tužbi sve do prošlog novembra, kada je zapazio jednog Nirvaninog fana kako besni zato što je modna kompanija iskoristila poznati dizajn benda.
Fisher navodi da je tada kontaktirao menadžment Nirvane i ponudio da pomogne, nakon čega je poslao imejl koji uključuje dokaze o razvoju logoa, koji još uvek drži u svojoj garaži.
Fisher je naveo da mu je tada savetovano da ne šalje više mejlove u vezi sa ovim slučajem, a saznao je i da je Nirvana zaštitila sliku smajlija i dizajn majica decenijama ranije.
Dizajner je objasnio da je bio iznenađen tim otkrićem navodeći da, iako je svestan da se smajli stalno prodavao, nikada nije razmišljao mnogo o bilo kakvoj kompenzaciji.
“Bio je na svemu: na helankama, naočarima, osveživačima vazduha. I dalje se prodaju milijarde majica sa tim motivom”, kaže Fisher i dodaje da je nedavno njegova žena u marketu kupila jednu Nirvana majicu sa smajlijem za njihovog sina.
“Viđam ih svuda okolo godinama. Pomislim ‘Hej, to je moja majica. Cool!’, a onda sam kroz šalu u fazonu ‘Čoveče, da sam zaradio cent za svaku koja je prodata’, ali bih takve misli uvek završio sa ‘Šta god’”, kaže Fisher.
Diskusija o ilustraciji među fanovima traje već godinama i uglavnom se zdravo za gotovo uzima zvanična priča da ju je napravio Cobain. Ipak, fizički dokazi koji bi to potkrepili i dalje se očekuju.
Jedna teorija kaže da je logo inspirisan sličnim logoom iz kluba Lusty Lady Strip u Sijetlu. Fisher, međutim, kaže da to nije istina.
On kaže da je logo napravljen kada je dobio poziv od menadžmenta benda koji je zahtevao novi dizajn za majice za predstojeću turneju. Dobio je neki tipično ironični, besmislen tekst za zadnju stranu majice koji je glasio: “Flower Sniffing, Kitty Pettin, Baby Kissing, Corporate Rock Whores.”
Od njega je traženo da smisli sliku koja će biti slične veličine i oblika kao i slika sa majice sa prethodne turneje, koja je prikazivala krugove pakla iz Danteovog dela “Pakao”.
Originalna slika je, kako je naveo Fisher, je urađena tehnikom koju je naučio na studijama na Otis/Parsons školi dizajna. Prvo je nacrtao sliku u veličini novčića na fotokopir papiru, a onda ga je uvećao na fotokopir mašini, dobijajući tako sirove, nejednake linije.
Na isti način je napravio i zatalasani oblik slova u reči “Nevermind” na omotu tog albuma.
Dve korporativne strukture
Nedugo pošto su napravljene majice, smajli je završio i na flajerima pomoću kojih su fanovi pozivani da učestvuju na snimanju spota za pesmu Smells Like Teen Spirit, a koji su im podeljeni tokom Nirvaninog koncerta u Roxyju.
Smajli je takođe korišćen i na pozivnici za žurku povodom zvaničnog puštanja albuma u prodaju.
“Crtež je samo počeo da se pojavljuje na Nirvaninim stvarima. Ljudi su bili u fazonu da je crtež kul, tako da sam nastavio da ga koristim”, naveo je Fisher.
Dave Grohl i Krist Novoselić, sa druge strane, tvrdili su u tužbi protiv Marca Jacobsa da ne znaju ko je dizajnirao logo. Nakon toga, Nirvana LLC je saopštila da su svi u tom telu saglasni da je kreator bio Kurt Cobain.
“Ovo ima veoma malo veze sa bendom Nirvanom. Ovo se tiče dve korporativne strukture koje prave milione od dizajna koji niko od njih nije stvorio ili platio za njega”, saopštio je Fisherov advokat Inge De Bruyn.
Tokom rada u Geffenu, Fisher je primao platu i nije imao dodatne bonuse ukoliko bi neki njegov dizajn završio na omotu albuma koji bi se prodao u milionima primeraka.
U isto vreme, bilo je prilično uobičajeno da Geffenovi zaposleni rade dodatni posao za bendove koji nije ulazio u njihove redovne dužnosti. Fisher kaže da, kada mu je bend Aerosmith tražio da im uradi neke ideje za logo, za to bio plaćen dodatnih 500 dolara direktno od benda.
“U Geffenu svi umetnički direktori su bili zatrpani, ali bismo ipak prihvatali i dodatne poslove. Ja sam radio postere za filmove i soundtrack albume drugih izdavača. Geffen je bio potpuno ok sa tim da ljudi ostaju do kasno u kancelarijama i koriste njihove kompjutere za to”, naveo je Fisher.
To se, međutim, naplaćivalo na drugim stranama. Menadžeri bendova tražili su od dizajnera da prave nalepnice i druge stvari za izvođače sa Geffen etikete. On je, recimo, to radio za Nirvanu, Becka i mnoge druge i nije pokretao pitanje plaćanja, iako su u pitanju bili poslovi mimo njegovog redovnog posla.
Dodatne zadatke Fisher je video kao način da podrži bendove sa kojima radi, ali i kao produžetak orginalne Do It Yourself punk etike, kao kada bi fotografi napravili koju besplatnu sliku viška za bend ili kada bi fanovi bendu obezbedili smeštaj tokom turneje.
“Šta god da sam radio za bend, ja sam i dalje bio njihov najveći fan. Uradio bih sve što treba”, kaže Fisher.
Svedok
Ilustrator Rodger Ferris, koji je radio za Geffen kao frilenser početkom devedesetih, podržava Fisherove tvrdnje u vezi sa smajli logoom.
Ferris je radio nekoliko manjih crteža za unutrašnje strane omota albuma In Utero i Unplugged in New York, ali prvi posao za Nirvanu bila je razglednica koja promoviše njihov nastup u emisiji Saturday Night Live.
Njegova ilustracija uključivala je i devojku koja igra u majici sa smajli logoom. Ferris je izjavio da mu je referenca za smajlija bila fotokopija slike koju je Fisher držao na zidu kancelarije.
“Gledao sam u taj njegov rad kada sam radio svoju ilustraciju”, kaže Ferris i dodaje da je svoje radove često završavao upravo u kancelariji umetničkog direktora.
Prema njegovim rečima, čak i tada se podrazumevalo da je Fisher stvorio prepoznatljivog smajlija.
“Nisam bio tako kada je on to uradio, ali uvek je to bilo nešto njegovo. To nije bilo pitanje uopšte”, navodi Ferris.
Fisher, koji je jednom prilikom radio direktno sa bendom dok su još bili aktivni, kaže da mu ne deluje da su Grohl i Novoselić lično svesni njegove neočekivane uloge u ovom slučaju, kao ni toga da on smatra da mu pripadaju prava na ilustraciju popularnog smajlija.
“Volim da mislim da će, kada to otkriju, reći ‘O, pa čekaj malo’. Biti u odnosu sa onim što se zove Nirvana Inc. je totalno drugačija priča od odnosa sa Kristom, Kurtom i Daveom”, zaključio je Fisher.
Da li ćemo ikad saznati čiji je zaista Nirvanin smajli? Vreme će pokazati. Mi ćemo svakako pratiti ovaj slučaj i dalje i izvestiti o ishodu, kakav god da bude.
IZVOR: Los Angeles Times
