fbpx
Soilwork/FOTO: Plejer

SOILWORK i KATAKLYSM u DOB-u: Distorzirane prolećne čarolije

4 minuta čitanja

Švedski Soilwork je, posle gotovo 30 godina rada, najzad posetio Srbiju.

Zašto su se kultni Šveđani, koji su učestvovali u stvaranju fenomena melodic death metala, tek sada predstavili publici u Srbiji, teško je odgovoriti. Da li je to krivica samog benda, promotera ili publike, nije preterano ni bitno. Iako u neku ruku jesmo koncertna crna rupa ovog dela Evrope, najveći deo relevantnih metal bendova je u nekom trenutku pohodio ove krajeve. Sa Soilworkom nismo imali sreće. Jednostavno, splet okolnosti je hteo da se sretnemo tek ove 2023. godine i to u okviru co-headlining turneje sa kanadskim bendom Kataklysm. 

Soilwork/FOTO: Plejer
Da stvari ipak  ne proteknu baš skroz kao po loju, pobrinula se srpska carina, koja iz nekog razloga nije dozvolila predgrupi, finskom bendu Horizon Ignite, da uđe u zemlju. Oni su sa srpske granice produžili pravo u Hrvatsku, gde ih je očekivao nastavak turneje, odnosno ulazak u njen finiš, s obzirom da se sve završava 30. aprila.
 
Soilwork su na scenu izašli nešto nakon 20 časova, uz zvuke introa za numeru Overgivenheten. Himnično, poletno, bombastično, baš kako treba za početak nastupa. Nije ta pesma bez osnova noseća na novom albumu. Nakon nje nižu se najpre furiozna i nenormalno entuzijastična This Momentary Bliss, a zatim i hit nad hitovima, Stabbing The Drama sa istoimenog albuma, bend je odlično raspoložen i zaista se ne zna ko bolje vlada svojim delom posla.
Soilwork/FOTO: Plejer

Bubnjar Bastian Thusgaard sa takvom lakoćom šiba sve, pa i najteže deonice, da je to milina gledati, novi gitarista Simon Johansson (nasledio nedavno preminulog Davida Anderssona) sjajno se uklopio sa Sylvainom Coudretom i Rasmusom Ehrnbornom, klavijaturista Sven Karlsson celu priču boji i podvlači perfektno, a pevač Bjorn “Speed” Strid? Šta reći o ovom čoveku? Pevanje bez greške u svakom segmentu, bilo da se radi o growl ili clean vokalima. On uživo izvlači apsolutno sve što čujete i na albumu, nema “đidanja” i trikova i prosto je neverovatno koliko je čovek, za razliku od mnogih drugih pevača u metalu, iz godine u godinu sve bolji i bolji. Frontmen u pravom smislu te reči, odmeren u komunikaciji i sugestivan kada treba pokrenuti publiku. Zapitao se i on u jednom trenutku zašto im je trebalo toliko dugo da dođu u Srbiju. 

Soilwork/FOTO: Plejer

Set su nastavili sa The Living Infinite I i II, opet favoritima sa novog albuma Electric Again i Is It in Your Darkness, tek povremeno presecajući set starijim numerama poput Bastard Chain (htedosmo da izginemo) i Nerve (isto htedosmo da izginemo). Našle su se tu, između ostalih, Death Diviner i The Nurturing Glance, generalno je set-lista bila sastavljena od pesama iz novijeg dela karijere i to pokazuje jednu bitnu stvar kod ovog benda. Njihova kreativna veličina i snaga su tolike da mogu sebi da dozvole da iz set-liste potpuno isključe numere čak i sa albuma koji važe za najbolje i najznačajnije (Natural Born Chaos i Figure Number Five). 

Lično karijeru Soilworka delim na pre i posle albuma Sworn to A Great Divide. Album koji je verovatno najgori u karijeri benda (i zapravo jedini loš) bio je prekretnica ne samo zato što je opstanak benda u tom periodu bio pod znakom pitanja, već i zato što je nakon njega usledila drastična promena u zvuku. Pre njega imali smo prilike da slušamo Soilwork najpre u old school MDM-u, zatim u nešto modernijoj, alternativnijoj varijanti tog zvuka koji je kulminirao fenomenalnim albumom Stabbing The Drama.

Usledio je katastrofalni Sworn to A Great Divide, koji bismo svi najradije da zaboravimo. Nakon njega, usledila je pauza od tri godine tokom koje se bend konsolidovao i objavio iznenađujuće dobar The Panic Broadcast, koji je označio početak jedne praktično nove karijere i značajno progresivnijeg i raznolikijeg zvuka. Soilwork su od tada objavili pet albuma (od toga jedan dupli) od koji se bukvalno ne zna koji je bolji i stvorili sebi luksuz da mogu gotovo potpuno da ignorišu stare radove prilikom sastavljanja set-lista.

Uprkos tome, ta lista je neverovatno moćna i konzistetna, nema praznog hoda i nema onog osećaja “okej, ova pesma mi je onako, malo ću da predahnem sada”. Subjektivno gledano, za mene je tih Soilworkovih sat i petnaest, dvadeset minuta u Domu omladine predstavljalo konstantnu čistu katarzu sve vreme, koja je predvno zaokružena sada već neupitnim hitom za istoriju Stalfagel. Horsko pevanje i neko predivno raspoloženje obeležilo je taj kraj nastupa. Lično sam imao osećaj da sam proveo fantastično veče sa dobrim prijateljem i da se sada rastajemo, ali ne sa nekom setom i žaljenjem, već sa zadovoljstvom i ushićenjem što se uopšte videli. I ne, nismo rekli “zbogom” na kraju.

Nakon Šveđana, kandaska mašina Kataklysm na scenu je izašla nešto pre 22 sata. O njihovoj obilnoj diskografiji bi se štošta moglo reći, dosta toga i ne baš pozitivnog, ali što se tiče nastupa, dve stvari se moraju konstatovati: momci uživo razvaljuju i u Srbiji i dalje imaju ozbiljno posvećenu publiku. Njima nije prvi put da gostuju u našoj zemlji i iz stava i komunikacije sa publikom vidi se da osećaju da su na “domaćem terenu”.

U nešto više od sat vremena razneli su Dom omladine svojom eksplozivnom kombinacijom death metala i groove metala (rekao bih i hardcorea), circle pitovi i šutke su se dešavali svako malo, a unisono mahanje glavama u groovy ritmovima je bilo standard. Push The Venom, Narcissist, The Killshot, Crippled & Broken…koju god pesmu da uzmete sa set-liste, Kataklysm su na visini zadatka i uživo melju sve pred sobom.

Lično bih dodao i da su mi mnoge pesme zvučale drastično bolje nego na studijskim snimcima, što opet govori o energiji ove ekipe. Jeste da su tokom karijere naštancovali gomilu albuma (čak 14), na kojima je dosta toga repetitivno, maniristički i u kojima su malo počeli da kradu sami sebe, ali sabijemo li tu karijeru u nešto više od sat vremena živog nastupa, dobijemo jedan solidan razbijački koncert koji je ovo veče zaokružio na fenomenalan način.

Protutnjao je tako i ovaj kombo kroz Beograd. Za Kataklysm ne sumnjamo da će navratiti opet, ali nadajmo se samo da nećemo čekati da prođe novih 20 godina da Soilwork dođu u Srbiju. Ako ni zbog čega drugog, makar zbog te pune “Amerikane” ljudi koji su se fantastično proveli i od kojih neki još uvek ne mogu da se saberu čemu su prisustvovali. Da, u sebe gledam. 

Novinar. Muzika kao prva strast i jedini porok. O muzici sam pisao za Butcherian Vibe, Popboks, BalkanRock i brojne druge medije. Ne mislim da više nema dobre muzike, naprotiv, ima je i previše.

Napiši komentar

Your email address will not be published.

Prethodna priča

ROLO TOMASSI u BUDIMPEŠTI: Zvončica i zver

Sledeća priča

THE EXPLOITED u DOB-u: Energija kad je najpotrebnija

Najnovije iz rubrike Sa lica mesta