Ovo je mogao biti samo samo jedan odličan The Exploited koncert u nizu. Nažalost, realnost života u Srbiji imala je drugačije planove.
Početkom maja čak dve masovne pucnjave u svega dva dana žestoko su potresle Srbiju, pogotovo jer nam se jedna, ona u osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”, desila po prvi put u istoriji. I dalje ne znamo kako da se nosimo sa tim, i dalje ne znamo zašto se desilo, i dalje imamo milion pitanja, i dalje bauljamo poput zombija i nosimo neki čudan osećaj teskobe u stomaku i grudima, sve u svemu, koncert dva dana nakon završetka dana žalosti nije bio visoko na listi prioriteta u tako specifičnoj situaciji.
Ovo dešavanje trebalo je, inače, po prvobitnom planu, da se odigra 7. maja, ali je agilna organizacija MM Concerts/Serbian Hellbangers uspela da sa bendom ispregovara novi termin, simbolično, 9. maja, na Dan pobede nad fašizmom.
Nacrtali smo se te večeri u Domu omladine Beograda. Atmosfera je bila nešto drugačija nego pre nekih drugih koncerata, nekako je sve bilo tiše, možda zato što je ovih dana cela zemlja tiša zbog svega što nam se dogodilo, a celokupnom osećaju doprinele su i nikad rigoroznije bezbednosne provere na ulazu. Publika standardno raznolika, od punkera sa čirokanama do metalaca u Napalm Death majicama, ali na to smo i navikli kad su The Exploited u pitanju. Kakav bend, takva i publika – crossover.
Događaj je počeo oko u 21 sat nastupom domaće podrške, benda Vox Populi. U svega pola sata Beograđani su sabili sjajnu dozu energije koja je bila taman dovoljna za zagrevanje publike koja je očigledno već bila solidno raspoložena. Valjda su ljudi samo želeli sebi da daju oduška, pa se “Amerikana” popunila već tokom njihovog nastupa, a šutke su krenule u roku od odmah.
Veterani srpske punk scene, koji bespoštedno prangijaju od 1993. godine, isporučili su između ostalih i pesme Dole svi političari, Haos u mojoj glavi, Apokaliptična vizija, Zašto? Dokle? Kada?, 21. vek i Budućnost. Poslednju su posvetili deci nastradaloj u masakrima, uz jetko, teško i oporo pitanje “A gde je njihova budućnost?”
Nakon Vox Populija usledila je kratka pauza, da bi ubrzo na scenu izašla škotska četvorka. Ukratko, narednih sat i dvadesetak minuta bilo je sat i dvadeset minuta potpune havarije. Dupke puna velika sala DOB-a odreagovala je na apsolutno svaku od dvadeset i kusur numera koje su The Exploited izveli, pokazujući zašto je ovaj bend u Srbiji bio čak sedam puta, uključujući i ovaj koncert.
Kao i ostale nastupe na aktuelnoj Disorder turneji, The Exploited su beogradski koncert otvorili numerom Let’s Start A War (Said Maggie One Day), nakon čega je odmah usledila brutalna Fight Back sa široko prihvaćenog i voljenog albuma Beat The Bastards, sada već thrash metal/crossover klasika. Set-lista je bila takva da smo mogli da čujemo gotovo sve faze benda, osim možda albuma Death Before Dishonour, koji je pomalo nepravedno izostavljen.
No čak i pored toga, 26 numera, koliko su The Exploited odsvirali, predstavljalo je odličan presek jedne fenomenalne karijere. Numere iz punkerskijeg dela karijere, kao što su Cop Cars, I Believe In Anarchy, Disorder, UK 82, Rival Leaders, U.S.A. ili Don’t Forget The Chaos dodatno dobijaju na oštrini u savremenoj izvedbi, dok pesme iz crossover epohe (Porno Slut, The Massacre, Beat The Bastards, Fuck The System, Never Sell Out, Noize Annoyz ili Chaos Is My Life) zvuče opakije nego ikad.
Tokom svih 26 pesama (21 u regularnom delu koncerta i pet na bisu) publika je bila u punom gasu, a šutke, crowd surfing i ostali prigodni vidovi zaabave nisu prestajali nijednog momenta. Bend je bio u svom fazonu. Frontmen Wattie Buchan nije bi previše rečit, ali sa 66 godina i nizom zdravstvenih problema iza sebe, on i dalje pleni energijom i harizmom na kakvu smo navikli od njega.
Zanimljiv je detalj bio i da je basista Robert Halkett nosio majicu kragujevačkog benda KBO! i to model kojim su obeležili 40 godina rada (Ne, nisam tri pesme proveo pokušavajući da utvdim da li je to zaista ta majica, ne znam otkud vam to?), čime je pokazao lepu podršku lokalnoj sceni. Punkerski, nema šta.
Celo ovo ključalo ludilo završilo se, kako drugačije, nego izlaskom publike na binu tokom bisa, konkretno za vreme izvođenja pesme Sex & Violence, čime je stavljena trešnja na vrh ove ukusne koncertne torte.
Bio je ovo, sve u svemu, ne samo još jedan od odličan koncert škotske ekipe već i davanje oduška svima prisutnima nakon svega što nam se desilo. Ostao je, na žalost, da tinja onaj neprijatni, opori osećaj u stomaku i grudima kakav svi osećamo svi ovih dana i koji vrišti “Povratak u realnost! Povratak u realnost!”. A stihovi “The Massacre! Why?” odzvanjali su ovog puta potpuno drugačije. I odzvanjaće verovatno još dugo.
