fbpx

Quasarborn – The Odyssey to Room 101 (2018)

minut čitanja

Thrash metal. Jedna od najstarijih i najdugovečnijih živuljki u metal čoporu. I najžilavijih.

U prilog tome možemo navesti činjenicu da upravo poslednjih godina thrash metal doživljava neverovatan revival, što kroz nove, moderne inkarnacije, što kroz talas bendova koji inspiraciju crpu iz old school zvuka.

Tu negde svoju tvrdu liniju drži i technical thrash metal. Još od Coronera, Voivoda i Mekong Delte, trešeri koji žele i nešto više nego što nudi standardni thrash održavaju ovu scenu vrlo vitalnom, a gotovo svaka generacija ima tu sreću da dobije bar jedan vanserijski bend ovog usmerenja. Poslednjih godina smo mogli da svedočimo vrtoglavom uspehu Revocationa i Vektora, a sada možemo da konstatujemo i jednu vrlo važnu stvar: Srbija je dobila dostojnog takmaca na ovom polju.

Beogradski bend Quasarborn nastao je kada su pojedini bivši članovi nekadašnjih thrash metal perjanica Space Eater odlučili da osnuju novi bend i prošire stilski opseg u kojem su do tada delovali.

Ova inicijativa rezultirala je najpre obećavajućim singlom Blood Honey, a zatim i debi albumom The Odissey to Room 101. Lično mogu odmah mogu da kažem – ovo je jedan od najboljih i najkompletnijih metal albuma snimljenih na ovim prostorima.

U nešto manje od 50 minuta, ekipa iz Beograda upakovala je štošta. Tu  su čisti, straight forward u vudžugla thrash metal (Crash Course in  Life, Danse Macabre, No Mustapha Mond), nešto hitičnije stvari (Chateau d’If, Blood Honey), instrumental inspirisan latino zvukom (Transcendence), fenomenalne tech-thrash numere (The Underdog League) i naravno epska naslovna numera The Odissey To Room 101, koja bez problema jede za doručak dobar deo onoga što je u domaćem metalu do sada snimljeno.

Ukratko, ono što na ovom izdanju možete očekivati su furiozna svirka, perfektna produkcija i specifični i vrlo upečatljivi vokali. Deluje da su Quasarborn vrlo dobro odmerili svoje kapacitete. Nisu eksperimentisali mimo svojih mogućnosti i baš zato su napravili odličan album. Njihov technical thrash je prilično oslonjen na bazični žanr, ali to će se u budućnosti vrlo verovatno menjati. A ako se po debiju karijera poznaje, za koju godinu ni Vektor visine neće biti daleko.

OCENA: 0.0 out of 5.0 stars

Novinar. Muzika kao prva strast i jedini porok. O muzici sam pisao za Butcherian Vibe, Popboks, BalkanRock i brojne druge medije. Ne mislim da više nema dobre muzike, naprotiv, ima je i previše.

1 Comment

Napiši komentar

Your email address will not be published.

Prethodna priča

Metallica – Hardwired…to Self-Destruct (2016)

Sledeća priča

Møl – Jord (2018)

Najnovije iz rubrike Albumi