fbpx

MILOŠ ĐEKIĆ: Omot je pravo mesto da se kaže poruka i sugeriše šta je glavno u muzici

5 minuta čitanja

Apstraktni, mistični i bajkoviti crteži umetnika Miloša Đekića iz Niša bez ikakvih problema mogu vizuelno da dočaraju muziku tvrđeg zvuka.

Miloš Đekić je crtač, kaligraf i vajar iz Niša koji je završio zanat na Fakultetu umetnosti u Prištini. Dve godine je spremao prvu samostalnu izložbu „Zapleti” koja je otvorena pretprošle godine u Kosovskoj Mitrovici. Nakon toga su i Vranjanci mogli da vide tridesetak crteža na kojima dominiraju živa bića zanimljivih fizionomija i crta kao što su žabe, sove ili slonovi koje Miloš Đekić najčešće rukom presvuče u neka maštovita stvorenja i aveti. Prosto ih mistično zaplete.     

Miloš Đekić, umetnik iz Niša

Zadnjih godina intenzivno crta kombinujući olovku, flomaster, akvarel i tuš. Nedavno je izložio crteže na likovnoj koloniji u tvrđavi u malom italijanskom mestu Genazano nadomak Rima. Utisci su baš maštoviti. Bajkoviti crteži u srednjovekovnom okruženju. Baš u trenutku dok se slike sa izložbe gledaju, pada na pamet kako crteži Miloša Đekića mogu idealno da se uklope i da još više dočaraju užitak u slušanju tvrđeg zvuka.

Prve asocijacije su bez ikakve dileme omoti na albumima doom divova Paradise Lost kao što su The Anatomy of Melancholy ili Draconian Times, ali se i In Flames sjajno uklapa sa vizualima ploča Come Clarity i Silent Charms.

Zato je i Plejer pozvao Miloša Đekića da razgovaramo koliko je vizuelna podloga važna u okruženju u kome vlada muzička hiperprodukcija, a istovremeno je internet omogućio da pesme budu dostupne na klik. Ne baš tako davno, kvalitet i dojam omota su bili jedan od ključnih kriterijuma na osnovu kojih su slušaoci donosili odluku da li će preslušati neki album. Plejer se muzički sjajno uklopio sa Milošem. Tri ključne reči: punk, hardcore i metal.   

– Ovih dana na Plejeru baš slušamo novi album thrash veterana Flotsam and Jetsam koji su na omotu vratili staru maskotu. Šta misliš, koja Flotzilla je bolja, matora iz 1986. ili moderan CGI monstrum iz 2019. godine?

Svaka na svoj način. Ipak, uvek sam više za prve verzije, a manje za rimejkove. Da se razumemo, nemam ništa protiv novijih verzija. Omoti stvarno izgledaju modernije, imaju taj savremeniji izraz, ali sam uvek bio pristalica originala.  

– Slažemo se. Meni se uopšte ne dopada rimejk. Nekako je veštački. Ali, muzika je super. (Smeh) Nego, reci mi tri albuma na kojim su te omoti najviše oduševili?

Govorim o omotima koji mi na prvu padaju na pamet.

Nekako će mi uvek ostati u sećanju jedan vrlo upečatljiv album i omot koji je obeležio moje odrastanje. Radi se o „Čistićete ulice” od Direktora. Muzika u sebi nosi jednu vrlo snažnu poruku koja bi mogla bez problema da krasi i neki album iz 2019. iako je izašao pre skoro 30 godina. Pored svega, odlična je ilustracija. Sjajan rad!

– Da, da. Naravno da se sećam. (Smeh) Ima deo gde ide: „Otac nacije je dobar i fin, naše zemlje najveći sin, ko ga mrzi izdajnik je.” Koji su ostali albumi?

Drugi koji mi trenutno pada na pamet je „Wakey Wakey” od Toy Dollsa. To je jedan od bendova koji se dosta slušao u mom okruženju. I danas bih kupio tu majicu kada bih je našao. Ostao mi je u sećanju zato što sam omot tog albuma oslikao na zidu u jednoj prostoriji u kojoj smo se skupljali kao srednjoškolci i slušali muziku.

Treći je „Vulgar Display of Power” od Pantere. Moćan omot!

Tri omota koja su najviše oduševila Miloša Đekića

– Zanimljivo. Dosta se razlikuje od onoga što crtaš, barem je to moj nestručan utisak. (Smeh) U svakom slučaju, svaki od albuma koje si naveo imaju tu jasnu i kritičku notu prema političarima i uopšte dešavanjima u društvu, što je važno. A ko su najveći promašaji?

Tako je, važno je da ne samo omot, već i drugi umetnički radovi ukažu na društveni kontekst.

A i promašajima nisam toliko razmišljao. Ne pada mi neki na pamet konkretan album i omot. Mislim, ne volim da vidim da nema kreativnosti, pa se na omot stavi, recimo, obična grupna fotografija benda, ili nešto tako.

– Jeste, to je tačno, mada je i tu bilo dobrih momenata kao što je „Queen II”, ali sve zavisi od oka fotografa. Nego, koliko je važno da ploča ima dobru umetničku podlogu koja se najviše vidi na omotu jer je to prvo što vidiš? A pogotovo sada u doba kada se muzika u najvećoj meri sluša preko interneta.

Naravno da je važno. Omot je prvo što primetim na nekom izdanju. Ne samo ja, nego je to kod svakoga situacija. To je normalno. Mislim da je dosta važno da nosač zvuka ima dobru umetničku vizuelnu podlogu jer je to prvi doživljaj sa kojima se ljudi susreću kada krenu da preslušavaju album. Takođe, omot je pravo mesto da se iskaže neka poruka i sugeriše na ono što je u muzici. Sve je to, po meni, usko povezano i trebalo bi da čini jednu neodvojivu celinu.

– Sad mi je jasno zašto voliš „Wakey Wakey”. Sigurno si imao komšije koje baš i nisu volele da do kasno u noć puštaš glasnu muziku. (Smeh) Je l’ omot treba da proda ploču ili da je dočara?

Omot treba da dočara ploču, odnosno da je upotpuni. Na taj način se kod publike stvara potpuni doživljaj, povezuje se audio i vizuelno. Mislim da tako razmišljaju i muzičari.

– Koji muzički žanr više paše tvojim radovima i zašto?

Oduvek sam preferirao tvrđu muziku. Prilagođavam se naravno. (Smeh) Smatram da je muzika dosta uticala na formiranje mog likovnog identiteta i uvek je bila deo mene. Tako da, definitivno, mislim da moji radovi bi uvek bolje legli uz neki hardcore ili punk zvuk, nego nešto drugo. Da se razumemo, vrlo rado bih radio nešto i za klasičnu muziku. (Smeh).

– Moj doživljaj je nekako drugačiji. Možda grešim. Mislim da bi se doom i gothic zvuk sjajno uklopio sa tvojim crtežima koji su dosta mistični kao i ova muzika. Kaži mi koji bend bi se tematski uklopio sa onim što ti radiš, odnosno na kom omotu bi voleo da osvane neki od tvojih radova?

Verovatno si u pravu. Nisam toliko razmišljao o tome.

A što se tiče pitanja, ne znam zašto, ali mislim da bi neki od mojih crteža išao dobro uz Bjesove, na primer. Pa voleo bih, recimo, da za njih nekada odradim nešto. Na žalost, do sada nisam imao prilike da radim ilustracije za neki bend.

– Iskreno, nadam se da ćeš imati priliku da radiš tako nešto. Imam utisak da bi se sjajno uklopilo. Hvala na razgovoru i vidimo se na sledećoj izložbi!

Pet najboljih crteža Miloša Đekića po Plejer izboru

Osmatrač

Zagrljaj
Kardio zaplet
Vesnik

Pernata simbioza

Napiši komentar

Your email address will not be published.

Prethodna priča

AZUSA: Lepo je imati luksuz da stvoriš magiju

Sledeća priča

WOOZE: Samo džangrizavci tvrde da više nema dobre muzike

Najnovije iz rubrike Intervjui