fbpx

DEFTONES u BUDIMPEŠTI: Elegantni ples na ivici ponora

3 minuta čitanja

Deftones su se, nakon 17 godina, kao hedlajneri ponovo vratili u Budimpeštu u okviru nove evropske turneje. Koncert koji je trebalo da bude održan 2020, odložen je zbog pandemije, ali se sada najzad desio pred prepunim Budapest Parkom. 

Legende alternativnog metal zvuka na evropski deo turneje došle su u značajno izmenjenom sastavu, ali moramo odmah konstatovati da to nije imalo prevelikog uticaja na performans. Pored China Morena (vokal), Abea Cunnighama (bubnjevi) i klavijaturiste Franka Delgada, na basu smo imali prilike da vidimo Freda Sablana (svirao sa Marilyn Mansonom i Chelsea Wolfe), koji je u bend došao nakon odlaska dugogodišnjeg basiste Sergia Vege.

Gitaru je svirao Lance Jackman, koji je na ovu poziciju došao nakon što je originalni gitarista i jedan od osnivača benda Stephen Carpenter odlučio da propusti evropski deo turneje. Odluku je doneo jer se bojao rizika po zdravlje koje, budimo otvoreni do kraja, ne bi ni imao da nije odlučio se ne vakciniše. Bez obzira na sve, postava koju smo gledali oduvala nas je energijom, srčanošću i uigranošću i lično mi uopšte nije teško da je zamislim kao regularni sastav benda.

Očito je bilo već od prve numere da se nije samo publika uželela živih nastupa. Bend je set otvorio pesmom Genesis sa poslednjeg albuma Ohms. Kombinacija mračnog uvoda i razigranog krešenda u koji pesma preraste do kraja, bio je izvrstan izbor za početak. Ne baci te u totalni vatru odmah, da ti malo vremena da osetiš vajb i uđeš u tu nepredvidljivu Deftones atmosferu, ali vrlo brzo, već i drugoj pesmi, usledila je šamarčina pod imenom Rocket Skates. 

Jedan od najložačkijih rifova koje su Deftones napisali u karijeri u trenutku je razbucao Budapest Park, frontalni deo publike je potpuno podivljao, najvatreniji su smesta napravili moshpit, a ni ostatak mase nije mirovao. Izvestan predah usledio je, ako se skakanje uopšte može nazvati predahom, kada je bend prešao u neprevaziđeni letargični hit Be Quiet and Drive (Far Away).

Slojevi emocija i dinamičan groove vozili su nas narednih nekoliko minuta, a nakon toga momci su nemilosrdno prešli u tešku, pretešku My Own Summer (Shove It). Istog trenutka kada krene taj opaki rif, smesta se vratiš u onaj period kada si ga prvi put čuo i kada si se pitao da li je moguće ovo, takav rif i takav preterano nežan vokal preko, je l’ to dozvoljeno uopšte? 

Bend je na sceni suveren, svako vrhunski obavlja svoj deo posla, a Chino Moreno je, osim vokalnih deonica, do savršenstva doveo i svoj ludi ples. Od metalskog vrištanja do zavodljivog, lakog i nezainteresovanog đuskanja, Chino naprosto vodi ljubav sa tom scenom. A kako i ne bi, pa toliko je vremena proveo sa njom?

Nakon energetski potpuno sumnutog bloka, bend je malo spustio loptu. Najpre su nam isporučili premoćnu alt-metal power baladu Tempest, zatim nešto bržu, post-rock obojenu Swerve City (da, opet skakanje), da bi Digital Bath, jedan od retkih bisera sa klasičnog albuma White Pony na ovoj set-listi, doveo do predaha i kontemplacije kakvu samo ta pesma može da pruži.

Naravno, nakon totalnog obaranja energetskog naboja, ponovo je usledio blok bespoštednog sabijanja obuhvatio je Around The Fur, Headup i You’ve Seen The Butcher. I odmah posle – Sextape. I odmah posle Diamond Eyes. I odmah posle Rosemary.  I sad, ako poznajete opus ovog benda, jasno vam je kakva je ovo bila emocionalna vožnja.

Ako ih ipak ne poznajete, hajde da kažemo da ekipa iz Sakramenta sa takvom lakoćom uspe da kroz nekoliko pesama isporuči sve što požele, od nu metal rifova koji su preživeli smrt žanra i test vremena, preko predivnih post-rock i shoegaze sazvučja pa do masnih sludge/djent rifova, sve to prevučeno Chinovim vanserijskim, jednim u milion vokalom. 

Kraj seta bio je rezervisan za Bloody Cape, Change (In the House of Flies) i Ohms. Bend cedi poslednje rezerve znoja i energije, okončava zvanični deo koncerta i povlači se sa scene. Sledi dozivanje na bis, ali to ne traje dugo. Petorka se vraća na scenu, a oni koji su spojlovali sebi setlistu sa aktuelne turneje, znali su šta sledi.

Bis je rezervisan za dva bisera iz daleke prošlosti, sa samih početaka benda. Lotion je razvalila, ali čekala se baš baš poslednja stvar, pa da krene potpuno ludilo. 7 words, jedan od singlova sa prvog albuma Deftonesa Adrenaline, izazvala je apsolutni haos na Budapest parku. Sve se kretalo, sve se pomeralo, skakalo, ludovalo, osim tek pokojeg ludaka koji je odlučio da žrtvuje doživljaj ne bi li isti snimio (snimak pogledajte ispod), sve u svemu izgledalo je da će se ovaj sjajni koncertni prostor zajedno sa publikom, stejdžom, bendom, opremom i pratećom infrastrukturom survati u dubinu zemlje. Hole In The Earth, što bi Deftones rekli.

Nakon završetka poslednje numere, bend se oprostio sa publikom, podelio nešto rekvizita najvatrenijim obožavaocima i povukao se sa scene. Bilo je gotovo. Do neke druge prilike, druge set-liste i potpuno drugačijeg doživljaja. Jer Deftones jesu bend koji sebi može da dozvoli takav luksuz, da ima mogućnost da kreira hiljadu različitih doživljaja i iskustava, hiljadu različitih energija, zahvaljujući beskrajno bogatoj i raznovrsnoj diskografiji. Zato su nadživeli ne samo žanr iz kojeg su potekli, već i sami sebe i svoje demone.

Novinar. Muzika kao prva strast i jedini porok. O muzici sam pisao za Butcherian Vibe, Popboks, M@n! magazin, BalkanRock i druge medije. Ne mislim da više nema dobre muzike, naprotiv, ima je i previše.

Napiši komentar

Your email address will not be published.

Prethodna priča

IMPERIAL TRIUMPHANT u KC GRADU: Ironični propovednici iz središta zla

Sledeća priča

HELLFEST 2022 u FRANCUSKOJ: Teški zvuk u nežnom zagrljaju pakla  

Najnovije iz rubrike Sa lica mesta