Posle deset godina upornog bitisanja na sceni, Consecration je najzad objavio album skockan po svim profesionalnim standardima.
Na sceni koju preplavljuju tribute bendovi, zaista je iluzorno očekivati zapanjujuću količinu originalnosti, ali incidenti se dešavaju čak i u Pentagonu, pa zašto ne bi i kod nas.
Tokom 10 godina postojanja, Consecration je prošao kroz najrazličitije faze, od čistog doom metala, preko eksperimenata koji su, između ostalog, podrazumevali i saksofon (iz te faze se sećamo, recimo, numere Absinthe Thoughts), sve do današnjeg izraza koji predstavlja kombinaciju sludge metala i post-rocka.
Drugi po redu album (prvi je bio samizdat .aux, iz 2007. godine) je prilično slojevit i drzak, jer od slušaoca (zamislite!) zahteva i napor prilikom otkrivanja.
Od sjajnog sludge rifa u Aligatoru, preko izuzetno nežnih post-rock igrarija u .avi i opasne Idiot Glee (koja jedina ima growl vokale i koja po lucidnosti i instrumentalnoj raskalašnosti asocira na Nirvaninu Endless, Nameless) sve do numere Đavo nije urban, koja zvuči kao Pink Floyd kada bi svirali post-metal ili Neurosis kada bi poludeli i počeli da sviraju optimističnu muziku, .avi predstavlja izdanje čiji odjek vrlo lako može da se prelije i preko granica mini scene koja deluje autistično.
Personalne promene (iz benda je otišao basista David Lazar Galić, a zamenio ga je Ivan Aranđelović), nisu uticale na bend. Danilo Nikodinovski kao sjajan instrumentalista i pokretačka snaga benda, rame uz rame sa gitaristom Nikolom Milojevićem, bubnjarom Matijom Dagovićom i klavijaturistom zaduženim i za semplove Nemanjom Trećakovićem, uspeva da vodi bend vrlo sigurno, bez obzira na naizgled nespojiva stilska usmerenja.
To i jeste ono što je najbolje kod ovog benda – niko ne zna kako će pesme sa albuma .avi zvučati uživo. U pitanju je zapravo samo jedan frejm njihovog stvaralaštva, zamrznut u vremenu i pretočen u zvučni snimak koji će u budućnosti najverovatnije biti zamenjen nekim novim iznenađujućim i neočekivanim konceptom. Ukoliko ste ih pratili tokom proteklih 10-ak godina, onda znate da su konstantno umeli da iznenade, kako idejno, tako i beskrajnim koncertnim improvizacijama.
Bilo da nastupaju kao predgrupa nemačkom The Ocean Collectiveu ili kao jedan od ravnopravnih učesnika na FENODOM-u, Consecration ostaju autentični bez obzira na kontekst u kojem se pojavljuju.
Dok su nekada privlačili deo publike koja sluša doom (a koja ih je mahom napustila onog trenutka kada su počeli da koketiraju sa, domaćoj metal komuni, izuzetno mrskim post-metal idiomima), danas se Consecration nalazi negde između hipsterske indie publike i malog broja ljudi naklonjenih avangardnijim muzičkim formama, u rasponu od Johna Zorna i Mike Pattona, preko SunnO)), do Aereogrammea i Kayo Dota.
Consecration je još odavno iz svog rečnika izbacio growl vokale i udaljio se od Katatonia/Anathema obrazaca, ali to njihovu muziku nije učinilo komunikativnijom, jer ih je zamenila beskompromisna instrumentalna progresivnost (bliža Godspeed You Black Emperor/God is an Astronaut idiomu nego Dream Theateru) koja nikada nije bila na ceni u okruženju u kom se pod progresivnim podrazumeva profesuru na Berkleeju ili bar reči Fates i Warning u imenu benda.
Iako se često dešava da bendovi koji nisu „ni na nebu ni na zemlji“ propadaju u procep, ostavljeni od svih, Consecration tu zamku vešto izbegavaju. Njihovi fanovi upravo očekuju da bend ne stoji u mestu, a to je zaista veliki kapital.
Pri tom, Consecration ne idu linijom manjeg otpora – oni ne koketiraju sa prijemčivim i lako dopadljivim muzičkim izrazima, već sa obrascima koji se u zemlji Srbiji čak mogu nazvati egzotičnim. Za očekivati je, stoga, da će bend i u budućnosti nastaviti da evoluira kroz konstantne promene, po matrici koja je, iako biološki poptpuno logična, izgleda potpuno strana većini metal sastava u Srbiji.
Ako je suditi po tome, Consecration će još dugo biti čista avangarda i nedostižna egzotika na ovim prostorima, što puno govori o bendu, ali ipak najviše o sceni kojoj, makar formalno pripadaju. N. M.
OCENA: 0.0 out of 5.0 stars
*Recenzija je ranije objavljena na sajtu Popboks
