fbpx

Mercenary u Beogradu: Kritika u rifovima

4 minuta čitanja

M01Koncerti metal bendova srednjeg ranga nisu toliko česta pojava u Srbiji, naročito ne u proteklih nekoliko godina. Ili gledamo mastodonte poput Metallice i Slayera ili potpuni underground kao što su Mouth of The Architect.

I to nije nužno loše, ali su nam sve vreme nekako falili baš ti bendovi koji po popularnosti nisu ni nebu pod oblake, ali ni u nekoj skroz nekomercijalnoj priči.

Upravo su u taj prostor, zahvaljujući agilnoj organizaciji Zlabog Promotions, uleteli finski Omnium Gatherum i danski Mercenary, praćeni mlađanom podrškom iz Danske, bendom Essence.

Upravo su ove thrash metal nade i otvorile feštu tačno u 20h, kada je i bilo najavljeno. Vrlo mlada ekipa na sceni deluje više nego sigurno i samouvereno. Čak je i thrash metal koji nude prilično zanimljiv, no, to je moglo čuti tek par desetina ljudi koji su tokom njihove svirke bili prisutni.

Srčana svirka, dosta solaža, zavidno muzičko umeće i nerobovanje kanonima žanra ukazuju na to da bi ovi klinci mogu da izrastu u respektabilan sastav u budućnosti. Uostalom, i dansko thrash metal nasleđe treba uzeti u obzir. Iako nisu imali mnogo thrash bendova, ono što su iznedrili bilo je i više nego dobro, a tu prvenstveno mislimo na bendove poput Artillery i Invocator, pa uslovno donekle i Hatespehere.

M02

Nakon četrdesetominutnog seta Essenca, na binu oko 21 čas izlaze znameniti Finci Omnium Gatherum. Gun klub je već malo bolje popunjen, više od polovine prostora je u pitanju, te je svirka OG-a mogla da počne.

Uz sjajni atmosferični intro „Louto“ izlaze na scenu i uživanje počinje. Upravo to, uživanje. Ovaj bend, naime, neguje specifičnu sortu atmosferičnog melodic death metala, koji podrazumeva kako žestoke delove, tako i nesvakidašnje spore rifove presvučene slojevima klavijatura i ambijentalnih sazvučja. Sve to rezultira muzikom uz koju se istovremeno može headbangovati, ali i opuštati se posle napornog dana, recimo.

Melodija je ta koja dominira izrazom Omnium Gatheruma i sa scream vokalom Jukke Pelkonena stvara izuzetnu simbiozu kojoj je zaista teško naći zamerke. New Dynamic, New World Shadows, The Perfume garden samo su neki od komada koje OG sviraju na ovoj turneji i svaki od njih zvuči zaista magično.

M03

Zvuk je prilično dobar, bar u prvim redovima odakle pratimo koncert. Kontakt benda sa publikom je neposredan, Jukka pruža ruke prvim redovima, a u pauzama  komunicira sa fanovima koji se čak upuštaju sa njim u konverzaciju na finskom jeziku, što izaziva oduševljenje benda. I to su ti momenti kada bend sa turneje može, uprkos velikom broju klišeiziranih koncerata, da ponese i nešto novo iz neke zemlje. Publika je, sa druge strane, na dobitku kako god okreneš.

Najveći fidbek bend dobija na numeri In The Rim, ali je ubedljivi hajlajt nastupa pesma Unknowing, koja suštinski sažima sve najbolje što ovaj bend ima da ponudi. Sjajne harmonije, melanholična atmosfera i odličan aranžman, sve to potpomognuto dobro odmerenom dozom žestine.M04

Po završetku zvaničnog dela, publika iznenađuje bend pozivom na bis. Da, bili su iznenađeni ili to bar nije delovalo kao foliranje. Kao kada je publika u Beogradu onomad na koncertu Paradise Losta predgrupu Orphaned Land pozvala na bis, što im se na toj turneji tada desilo prvi i valjda i jedini put.

I odsvirali su Omnium Gatherum pošteno tu poslednju pesmu. Taman da to kao šlag na tortu dođe onima koji su pomišljali da bi Finci mogli da ukradu šou glavnim zvezdama večeri.

A zvezde večeri nisu previše gubile vreme i posle nužnih tehničkih radova na bini vrlo brzo izlaze pred beogradsku publiku. Mercenary, glavama i bradama. Legende koja sviraju od 1991. godine i koje istrajavaju sve do danas, iako širi komercijalni uspeh nikada nije zakucao na njihova vrata kao što bi trebalo.

Možda je mešavina melodeatha, power metala pa tu i tamo i heavy i cyber momenata ipak bila previše za širu publiku, možda će taj izraz biti shvaćen tek za deset godina ali to, na kraju krajeva, i nije toliko bitno. Bitno je da su Mercenary ipak toliko popularni da su stigli i do ove naše zabiti.

M05

Svoj set u Gunu su započeli nešto posle 22h i odmah su krenuli surovo, pesmom A New Dawn. Iako bendovi slične žanrovske provenijencije često umeju da zapadnu u manirizam i počnu da recikliraju sami sebe, to se sa Mercenaryjem nije desilo. A new dawn i još nekoliko numera sa novog albuma Through Our Darkest Days uživo zvuče ozbiljno i ne ukazuju ni na kakav zamor materijala.

Rene Pedersen, lider Mercenaryja, fizički deluje zastrašujuće, nabildovan, ćelav i istetoviran, na sceni se loži k’o tinejdžer, rilja po bas gitari kao po najgorem neprijatelju, a harsh i clean vokale peva izvanredno. Suviše žestoko za power metal fanove, suviše liberalno za hardkor melodeath publiku, sve je to u redu, ali je Mercenery uživo u Gunu vredelo videti makar i samo zbog energije.

U set listu su uvrstili, između ostalih, i pesme Soul Decision, Embrace The Nothing, Generation Hate, Simplicity Demand i Black Brigade, problematizujući kroz njih moderan svet, a ponajviše ljude. Rastuće neznanje, to im je poseban trn u oku. I to što ljudi više ne brinu jedni o drugima već kako da sjebu jedni druge.M06

Otud ta surova žestina, ali često i preterana emotivnost i melodije na koje bi se glatko moglo zaplakati. Publika je pevala gotovo sve tekstove, na iznenađenje benda, priređen je i jedan omanji wall of death, sve u svemu, bila je to jedna prilično kamerna i prisna atmosfera. Mercenary su set odlučili da zatvore numerom 11 dreams, okončavajući tako jedno izuzetno veče reprezentativnog skandinavskog metala. Gig je završen tačno po satnici, u 23:20h, a druženje sa muzičarima nakon toga se podrazumevalo.

Suma sumarum, sve je bilo baš kako treba da bude, osim što je falilo bar još malo publike. Možemo se upuštati analize zašto je to tako, o tome kako se nema novca, o slabostima metal scene u Srbiji i slično, ali to su sve već davno ispričane priče okončane bez konstruktivnih predloga za rešenje. Tržište čini svoje, pa nam ostaje jedino entuzijazam malog broja ljudi koji će, makar se taj entuzijazam završio i minusom na računu, održavati koncertni kalendar koliko-toliko aktivnim.M08

Ovakvi bendovi i ovo malo posvećene publike to svakako zaslužuju. N. M.

*Izveštaj je ranije objavljen na sajtu M@N!

Novinar. Muzika kao prva strast i jedini porok. O muzici sam pisao za Butcherian Vibe, Popboks, BalkanRock i brojne druge medije. Ne mislim da više nema dobre muzike, naprotiv, ima je i previše.

Napiši komentar

Your email address will not be published.

Prethodna priča

Slayer u Beogradu: Surova demonstracija moći

Sledeća priča

Hypocrisy u Beogradu: Brutalnost na skandinavski način

Najnovije iz rubrike Sa lica mesta