Grčki power metal bend Firewind vraća se u Srbiju nakon dugih 16 godina i to je bila lepa prilika da popričamo sa liderom benda, hiperaktivnim gitaristom Gus G-jem.
Za neke ljude kažu da ih nije lako predstaviti, ali sa našim sagovornikom ovog puta to nije slučaj. On je Gus G, vrhunski gitarista koga, iako geografski dolazi iz drage nam Grčke, svi mi u metal zajednici smatramo maltene kulturnim dobrom međunarodnog tipa koje pripada svima.
Čovek koga su na rođenju krstili kao Konstantinosa Karamitroudisa, primio je nešto kasnije gitaroško ime Gus G, koje je preraslo u ime jednog od najvećih gitarskih heroja današnjice i pod kojim ga sada već decenijama svi znamo i volimo. Bilo da ga slušamo u okviru njegovog matičnog power metal benda Firewind, švedsko-grčkog melodic death metal projekta Nightrage ili kroz diskografije bendova Dream Evil i Mystic Prophecy u kojima je ostavio duboki trag, ono što sigurno znamo jeste da ćemo prepoznati pečat koji Gus nepogrešimo ostavlja na svemu čega se lati.
O bendovima na čijim je albumima gostovao tek nema poente pričati, možda bi nam bilo lakše da nabrojimo one koji nisu počašćeni nekim njegovim rifom ili solažom, ali hajde da pomenemo da je, između ostalih, obogatio i diskografije takvih velikana kao što su Arch Enemy, Sigh, Old Man’s Child, In This Moment, Kamelot, Doro, Dew-Scented, Jorn, ali i zemljaka Rotting Christ.
Kao trešnja na torti došao je angažman u pratećem bendu vanremenske legende Ozzyja Osbornea, a sa njim je Gus gostovao i u Srbiji. Osim toga, u našoj zemlji imali smo prilike da ga vidimo i sa Firewindom 2008. godine, kada su bili predgrupa Kamelotu, ali i kao domaćina gitarske klinike koju je držao u Beogradu pre nekih 7-8 godina.
Naravno, u centru svega oduvek je bilo njegovo glavno čedo, bend Firewind. Grupa je prolazila kroz razne faze, ali od nje se uvek moglo očekivati vrhunsko muziciranje, mnogo poletnih power melodija, ali i tvrdih rifova netipičnih za power metal, koji su Firewind odvojili od sličnih bendova.
Novi susret sa Gusom zakazan je za sam kraj avgusta (od 29. do 31), kada će Firewind gostovati u Zaječaru, na kultnoj “Gitarijadi” (30. avgust), i kada ćemo imati prilike da čujemo kako pesme sa novog albuma Stand United, tako i stare hitove iz bogate diskografije ovog kultnog benda. Razgovor smo upravo i započeli od novog Firewind izdanja.
PLEJER: Početkom godine se objavili 10 studijski album, drugi po redu sa novim peačem Herbie Langhans. Da li ste zadovoljni finalnim proizvodom i reakcijama na album?
GUS G: Da, vrlo sam zadovoljan. Album je dobro prihvaćen, kako kod fanova, što je najvažnije, tako i kod medija, a u prilici smo i da uradimo svetsku turneju povodom njegovo izlaska. Reakcije su zaista dobre i srećan sam kako ispalo, srećan sam i sa time gde je bend sada, jer smo u jednom dobrom stanju uma i u kreativnom modu, tako da je sve super.
PLEJER: Možda malo teško pitanje, ali gde je power metal danas? Žanr nije u fokusu kao što je bio početkom 2000-ih godina, ali da li je vreme za revival? Tu su bendovi poput vas koji rade u kontinuitetu, ali pojavljuju se i nove kvalitetne snage kao što je recimo bend Unleash The Archers, pa da li je sada pravi trenutak?
GUS G: Heavy metal generalno više nije u centru pažnje, nije baš najpopularnija muzika na svetu. I tu ne mislim samo na power metal, već i na ostale pravce. Živimo u vremenu kada je recimo hip-hop daleko popularniji, dok metal gotovo da u tom smislu i nije deo pop-kulture, ali realno ni ne mora da bude. Barem meni to nije važno, jer publika je i dalje tu i podržava bendove. Tu je stara publika koja je sada malo starija, ali tu su i mlađe generacije fanova koje konstantno dolaze. Mi samo nastavljamo da radimo to što radimo i radimo to najbolje što možemo. Trudimo se da budemo najbolje varijante sebe i nastavljamo da pravimo muziku, da održavamo turneje i širimo glas i poruke koje imamo, kako o onome što radimo, tako i o metal zajednici generalno.
Muzika i moda dolaze ciklično. Kada smo mi počinjali, početkom 2000-ih, gitarski soloi recimo uopšte nisu bili “the thing”, nisi mogao da čuješ mnogo bendova sa solažama. Međutim, negde oko 2005. godine desilo se da su solaže ponovo postale moderne. Bendovi iz Evrope i Skandinavije probili su se na američko tržište i odjednom su klinci u Americi shvatili “Wow, ponovo je kul svirati solaže!” jer sve što su u tom periodu ili periodu pre toga slušali bio je nu-metal, Limp Bizkit i takve stvari. Dakle, gitarske solaže su ponovo ušle u modu i pojavio se čitav novi talas gitarskih heroja. Da li tako nešto može da se desi ponovo? Naravno! Muzika se menja na sličan način kao garderoba i moda, te stvari dolaze ciklično svake sezone.
PLEJER: U Srbiji često gostuju metal bendovi iz Grčke i deluje da imate ozbiljnu metal scenu. Da li pratiš lokalnu metal scenu i kakvi su ti utisci? Ima li nekih bendova koje bi nam posebno preporučio?
GUS G: Ima nekoliko metal bendova u Grčkoj koji zaista rade ozbiljne stvari na međunarodnom nivou, pogotovo ekstremni metal bendovi. Svi su čuli recimo za Rotting Christ i Septic Flesh, to su sada već legendarni bendovi koji su potekli iz devedesetih godina i to su ubedljivo najveći bendovi u Grčkoj, ali imamo novije zvezde kao što je recimo thrash metal ekipa Sicidal Angels.
PLEJER: Imate i prilično jaku stoner metal scenu?
GUS G: Definitivno, tako je, postoji jaka stoner rock scena, koja je više alternativna, i takvi bendovi jako dobro prolaze na Balkanu, ali svi ti bendovi idu i na evropske turneje. Sve u svemu, može se reći da je to jedna zdrava scena i da postoji “ćošak” za svakoga, što je baš lepa stvar.
PLEJER: Muzičari se globalno suočavaju sa sve težim uslovima rada i rastućim troškovima turneja, pa kakva su tvoja iskustva na tom planu, kao nekog ko je jako dugo u muzičkoj industriji? Može li muzičar danas da opstane i živi od svog rada?
GUS G: To dosta zavisi od toga na kom nivou je bend o kojem govorimo i tu ne mislim na nivo kreativnosti samih umetnika, već na nivo popularnosti. Veliki bendovi, pretpostavljam, nemaju problema, ali je za mlađe izvođače situacija dosta teška jer moraju da se probiju na tržište. Firewind je u kategoriji nekih srednje velikih bendova, ne previše malih, ali ni ogromnih, i mi smo sada u tački kada stojimo dobro finansijski. Ne gubimo novac već ga zarađujemo, ali naravno, suočavamo se sa brojnim izazovima. Nakon pandemije došli smo u situaciju da se borimo protiv globalne inflacije. Troškovi putovanja su porasli, troškovi života su porasli, gorivo je skuplje, rentiranje autobusa takođe i to za 20-30 odsto. Sve je mnogo poskupelo i to je najveći izazov trenutno sa kojim moramo da se nosimo. Nije lako, ali je i dalje izvodljivo.
Nastavljamo da radimo naporno i mislim da će svako ko radi naporno na kraju biti nagrađen, na jedan ili na drugi način. Naši fanovi nas zaista nose i brinu o nama u ovom teškom periodu, jer realno bez njih ne bismo bili u stanju da putujemo oko sveta i sviramo muziku. Naravno, biti muzičar danas omogućava ti i da radiš neke druge stvari koje nisu vezane za bend, recimo da budeš kreator sadržaja na društvenim mrežama (smeh).
I to nije loše, ali opet ti uzima i neko vreme koje bi mogao da provedeš u stvaranju muzike. Ja recimo nemam više toliko vremena da sviram koliko bih želeo jer moram da se bakćem sa gomilom drugih gluposti, ali sam ipak srećan jer je muzika moj posao, ne moram da radim neki uobičajen posao svakog jutra. Dakle, sa jedne strane sam blagosloven da radim ono što volim, ali sa druge strane moram i da žongliram sa mnogim stvarima koje nisu sviranje.
PLEJER: Pomenuo si žongliranje, pa s obzirom na to da si jedan od najzauzetijih ljudi na sceni, kako uspevaš da sve postigneš i iskoordinišeš toliki posao?
GUS G: Radim ovo otkad sam bio klinac, uspeo sam da izgradim neko ime i vremenom su ljudi počeli da me pitaju da sviram sa njima, da učestvujem u projektima. U nekim ranim danima, svirao sam sa svima, ko god me je zamolio, samo bih uskočio u to, jer sam želeo da steknem iskustvo. Sada je malo drugačije i pretpostavljam da imam određenu radnu etiku. Uvek razmišljam o nekoliko koraka unapred, uvek gledam napred, volim da budem kreativan i to ne samo kada je muzika u pitanju, već i u tome kako da proširim glas o onome što radim. To je praktično mali biznis i jedna stvar vodi drugoj, upoznaš ljude, imaš prijatelje tamo i ovamo i svi će u nekom trenutku sarađivati na ovaj ili onaj način.
PLEJER: Već si dolazio u Srbiju, kako sa svojim bendom, tako i solo, šta očekuješ od nastupa na Gitarijadi? Imaš li neku poruku za ljude ovamo?
GUS G: Znam da Firewind ima dosta fanova u Srbiji koji čekaju da nas vide uživo i žao mi je što je trebalo toliko vremena da se vratimo u Srbiju. Nadam se da će doći da nas vide, a mi ćemo prirediti zaista dobar šou za njih. Biće zabavno! Sa druge strane, onima koji ne znaju za nas poručio bih da jedva čekamo da upoznamo i nove ljude na festivalu i veoma smo uzbuđeni. Nismo bili dugo, dugo vremena u Srbiji i ovo je, na nekom nivou, kao potpuno novo iskustvo, eto toliko smo uzbuđeni. Čuli smo mnogo lepih stvari o Gitarijadi i jedva čekamo da vas vidimo tamo!
