Hardcore rasta manijaci su konačno izašli na crtu fanovima.
Beogradski sastav Eyesburn je posle devet godina raspleta konačno izbacio osmo studijsko izdanje vrlo afirmativnog naslova Troops of Light. Dugo se čekalo i dosta se pričalo o ovom albumu jer se hardcore rasta manijaci čekaju već pune dve decenije da izađu na crtu fanovima i ponove Fool Control ili skoče još jedan kreativni korak dalje.
Nova ploča budi nekoliko emocija posle besomučnog obrtanja muzike i divljenja inspirativnom omotu za koji je zaslužna vizuelna umetnica Milena Nicić. Najpre naviru sećanja. Izdanje kreće numerom Back to the Days koja počinje istovremeno trijumfalnim i tužnim tonovima trombona i završava se rečenicom “da smo u revoluciji delali u koegzistenciji”. Iz pamćenja iskače slika.
Bio je septembar 2001. godine. Otpor je organizovao prvu “get-out-to-vote” kampanju “Rokenrol za izbore – izađi na crtu” u 24 grada širom Srbije, koja je trebalo da razbije apstinenciju birača brucoša. Kasnije se odigrao Peti oktobar kada je svrgnut režim Slobodana Miloševića. Iz sadašnje perspektive, dve decenije kasnije, stvarno izgleda da je u to vreme suživot bio mnogo snažniji nego sada.
Postoje i asocijacije. Bendovi koji su svirali na tom karnevalu otpora (Eyesburn, Darkwood Dub, Sunshine, Atheist Rap, Orthodox Celts i ostali) i osnaživali bunt mladih protiv tadašnjeg autoritarnog sistema su svojevrsne trupe svetlosti, što je naslov ovog albuma. A mesta gde su se održavali koncerti su hramovi slobode, na šta asocira rastafarijanski omot. Ali, mozgalica se nastavlja.
Eyesburn je zajedno sa hip hop veteranima Prti Bee Gee upravo u numeri Back to the Days lirski uporedio društvenu prošlost i sadašnjost. Ispada da su momci u plavom ostali isti. Nekada su se valjali heroin i kanabis, a danas je u fokusu kokain. Nekada su se ljudi držali zajedno, a sada zbog novca i nekretnina izdaju jedni druge.
Posle ozbiljne doze nostalgije i pesimizma, logično se nameću pitanja ko su sada trupe svetlosti, gde su hramovi slobode i da li rokenrol može ponovo da bude pokretač nekih novih promena kao krajem 1990-ih. Nekako uvodna stvar između redova nudi odgovor koji i nije baš tako pozitivan. Ali, vreme će pokazati svoje.
U muzičko-kreativnom smislu, Troops of Light je pravo osveženje. Realno, izdanja How Much for Freedom? i Reality Check iz 2005. i 2013. godine nisu Eyesburn na koji smo navikli. Čak je i Solid iz 2003. godine zbog loše produkcije propustio šansu da bude izuzetan. Novi album lirski nastavlja tačno tamo gde je stao Fool Control iz 2001. godine, a muzički je otišao korak dalje.
Troops of Light nije masivan, energičan i agresivan kao Fool Control. Ne poziva na akciju, već na promišljanje. Vokali ni u jednom momentu ne besne, već su tokom cele ploče smireni. Gitarske melodije u pojedinim momentima čak voze kroz celu stvar, kao na primer u Angels of Captivity i Breaking My Blues, koje su i najbolje na albumu. Tako nešto je bilo teško zamislivo u ranijim radovima.
Nije se ni naslućivalo da album krene hip hop numerom koja se muzički ne uklapa u Eyesburn repertoar. Taj momenat je prilično obeshrabrujući ako ste nestrpljivi jer stvara okruženje u kome vičete „Šta je sad bre ovo?!“ Back to the Days je trebalo da bude singl jer je odličan radijski hit i može da privuče neke nove klince. Ipak, u nastavku čujemo recept na koji smo navikli.
Eyesburn nije odustao od svoje originalne kombinacije u kojoj mešaju hardcore, punk i reggae tonove. Na Troops of Light samo sve to kombinuju staloženije i smirenije, posebno kada upare gitarske rifove sa trombonom ili bas deonice sa bubnjem, kao u News Noise. Takođe, primetan je simboličan uticaj tribala i plemensko-horskog pevanja.
Troops of Light nije isti ili novi Fool Control. Otišao je muzički korak dalje u melodičnije i umerenije vode gde nema monsuna i talasa. Lirski je ostao na istom mestu kao pre 20 godina tražeći odgovore na društvene probleme i nudeći poruke mira i jednakosti u rastafarijanskom stilu. U svakom slučaju, isplatilo se čekanje na novu muziku. Valjda je nećemo čekati ponovo toliko dugo.
Izdvajamo: Angels of Captivity, Breaking My Blues i Renegade.
