Prošlog meseca, modni lanac H&M promovisao je majice sa motivima Metallice, Slayera i Guns N Rosesa. Nije da je baš kul kada veliki modni lanci koketiraju sa metalom jer uglavnom nemaju pojma šta rade i obično naprave totalno bezvezne modele, ali H&M sada celu priču diže na novi, još gluplji nivo.
Oni su, naime, sada napravili modnu liniju inspirisanu nepostojećim bendovima! Primera radi, iako postoji mnogo bendova pod nazivom Mortus, nijedan od njih nije ovaj koji se našao na majici koju H&M ima u svojoj ponudi.
I ne samo to. H&M nije samo kreirao majice sa motivima nepostojećih bendova, već se dosta potrudio i da ubedi javnost da su stvarni. Tako su pojedini mediji, poput poznatog portala Metalsucks, dobili saopštenje od osobe pod imenom Ville Huopakangas (za koju su utvrdili da ne postoji, ili da je bar nema nigde na Googleu), a u kojem se kaže sledeće:
“Švedska underground metal promo agencija Strong Scene Productions (koja, btw, ne postoji) je vrlo prijatno iznenađena da je švedska modna industrija Hennes & Mauritz odlučila da uvrsti legendarne metal bendove u svoju modnu kolekciju.”
Dalje se u saopštenju kaže da je H&M podsetio na davno zaboravljene gothic i thrash metal aktove kao što su francuski Lany, meksički Mortus, američki cosmic hippie metal sastav Mystic Triangle i Grey iz Nemačke, koje pošiljalac saopštenja označava kao “osnivače celog sympho metal žanra”.
Sve te grupe su, kaže se u saopštenju izmišljene izdavačke kuće, formirale bazu generacijske muzike 80-ih koja je cirkulisala pre na kasetama nego u obliku fajlova, muzike koja je poslužila kao inspiracija za većinu modernih uspešnih bendova kao što su Meshuggah i Nightwish.
Nijedan od pomenutih bendova nije stvaran. Strong Scene Productions tvrdi da je osnovan 1999. godine, a dizajn sajta ide tome u prilog i tamo se mogu naći biografije svih bendova koji su navodno na toj etiketi. Ipak, YouTube stranica te izdavačke kuće je mlađa od nedelju dana, kao i Facebook i Twitter stranice. Takođe, na Redditu je pokrenuto nekoliko korporativnih sponzorisanih naloga koji tvrde da su bendovi stvarni. Ipak, svi snimci navodnih bendova postavljeni su na internet u prethodnih mesec dana, a ako Google pretragom pokušate da nađete slike ovih bendova, pronaći ćete samo slike koje su aploudovane u poslednjih mesec dana, što je jako čudno u kontekstu tvrdnji da je reč o kultnim bendovima koji postoje duže od tri decenije.
Da stvar bude još bizarnija, na YouTubeu je objavljen i sempler sa snimcima navodnih bendova, koje oni nazivaju old-school underground metal talentima. Pesme nose imena poput “Sign of the Antichrist” “Hellish Massacre”, “Holocaust Tomb” i “Vaginal’s Juice Dripping Into Cadaverous”. Nazivi su napravljeni da zvuke kao old school/underground/šta-god, pesme zvuče manje ili više autentično, ali takvu gomilu gluposti realno može snimiti svaki tinejdžer na kompjuteru za jedno popodne.
Ako ste mislili da je to sve, nije još. Bar dva od ovih bendova (Lany i The One) su u NSBM fazonu, odnosno u fazonu naci black metal bendova. Da li neko ko je osmislio celu ovu kampanju to nije znao i jednostavno mu se činilo pogodnim (ili je znao i svesno je to uradio, što je još gore), tek, uspeo je da u celu priču nesmotreno i nepotrebno ubaci i nacističku ideologiju i ozloglašanu struju black metala koja se zalaže za suprematiju belaca.
Ostaje pitanje – šta je poenta ove kampanje H&M-a? Izmišljanje bendova je svakako jeftinije od plaćanja prava na logoe i artwork pravih bendova, ali na kraju krajeva, ko će kupovati ovu garderobu? Metalci sigurno neće, pošto metal komuni ne možeš tek tako da podvališ nepostojeće bendove. H&M se za sada nije oglašavao. Bolje bi im bilo da imaju dobro objašnjenje kada se budu oglasili.
UPDATE: Klavijaturista finskog folk-metal sastava Finntroll Henri Sorvali, koji je zbog serije pohvalnih tvitova o celoj akciji već ranije doveden u vezu sa njom, priznao je da on stoji iza “trolovanja” sa Strong Scene Productions izdavačkom kućom. U intervjuu za Noisey, Sorvali je rekao da je suština poduhvata bila da se ukaže na činjenicu da se neka subkultura ne može komercijalizovati bez detaljnog znanja o svim njenim aspektima.
“Poznavanje proizvoda je esencijalno u marketingu”, rekao je Sorvali i dodao: “Cilj je bio pokrenuti diskusiju o tome da je metal kultura više od kul logoa na modernoj odeći i da ima mnogo više estetskih i ideoloških aspekata u različitim podžanrovima nego što korporacije pokušavaju da predstave”.
Sudeći po Sorvalijevoj izjavi, cilj Strong Scene Productionsa je bio da se ukaže na to da H&M ne zna dovoljno o svojim proizvodima. Ali gde je onda tu sam H&M? Objašnjenje u kojem ispada da je H&M učestvovao u akciji koja im donosi negativni publicitet nema mnogo smisla.
Ono što ima smisla jeste to da akcija nije naišla na očekivani prijem (nije se probila do mejnstrim medija, već samo do nekoliko specijalizovanih, a i tu je dočekana “na nož”), pa je Sorvalijevo objašnjenje samo deo kriznog PR-a. Tome u prilog ide i činjenica da je on u objašnjenju izneo nekoliko gore pomenutih teza koje kao da su prepisane sa foruma i metal sajtova, gde su ljudi naširoko raspravljali o ovakvim oblicima komercijalizaciji metal muzike i estetike.