Muzika koja uspešno miksa energiju, emocije i hrabrost u eksperimentisanju, stvarajući zvuk koji vodi kroz kontrastne ambijente noći i dana.
Novo izdanje engleskog alt rock sastava Boston Manor skrenulo je pažnju iz dva razloga. Prvo, brojni komentari i predlozi na društvenim mrežama ističu kako petorka uspešno prenosi taj neodoljiv Deftones vajb. Drugo, na jednoj od pesama gostuje još jedan izvanredno brutalni britanski bend, Heriot, čija je pesma Siege Lord uvrštena među najbolje u maju 2024. godine. Spoj asocijacija na Deftones i Heriot je kombinacija koja se ne propušta, te se Boston Manor našao uspešno na našem radaru.
Sundiver je drugi deo priče započete 2022. godine, prema rečima vokala benda Henryja Coxa. Prvi deo, Datura, mračni je album koji prati događaje jedne noći, dok Sundiver donosi svetliji zvuk i beleži dešavanja sledećeg dana. Ova dva albuma oslikavaju potpuno različite ambijente u kojima su nastajali. Datura je snimana zimi neposredno posle korone u studiju bez prozora, gde su članovi benda retko viđali sunce, dok je Sundiver sniman tokom leta, uz roštilj i opuštanje na livadi. Ovaj kontrast atmosfere jasno se oseća u zvuku oba albuma.
Numera Datura (Dawn) otvara album nežno i opušteno, uz cvrkut ptica i spore gitarske note, dok stihovi pozivaju da se ‘otvori prozor i pusti novi svet unutra’, naglašavajući da ‘niko nije sam’. Ovim potezom, bend pravi jasan rez u odnosu na mračnu atmosferu sa albuma Datura, kada su pandemija, zatvorenost i nesigurnost vladali svetom. Deluje kao da se bend konačno odmorio, a sve brige su nestale, pre nego što nastave sa izvedbom na albumu i ronjenje po suncu ka novom danu pružajući jedan moderan rock zvuk.
Pesma Container potpuno preokreće atmosferu u odnosu na nežan uvod, donoseći oštrije gitarske rifove i bogatu, atmosferičnu produkciju koja stvara snažan kontrast između agresivnih tonova i emotivnih, melodičnih vokala. Zvuk evocira na grunge i post-hardcore iz 1990-ih, čime album postaje pristupačan, ali ne i predvidljiv, jer svaki novi prelaz unosi nešto drugačije i osvežavajuće. Onda kreće ono što se čekalo, taj prepoznatljiv Deftones vajb.
U naredne dve pesme, jasno se čuje Deftones uticaj, posebno na Sliding Doors, gde instrumental i vokali snažno podsećaju na zvuk sa albuma Around the Fur. Ipak, Boston Manor uspeva da zadrži svoj stil. Heat Me Up se izdvaja svojom energičnom ritmikom, dok je refren optimističan, lako pamtljiv i poziva na ekstatično pevanje. Vokalna izvedba ima prizvuk China Morena, posebno u delovima gde lirika naglašava duboku emocionalnu vezu sa misterioznom Alite. Samo poslušajte deo pesme oko 2:20, tu se nalazi taj White Pony trenutak.
Bend nastavlja da razvija zvuk koji ne samo da pokazuje hrabrost u eksperimentisanju sa različitim žanrovima, već i zrelost i inteligenciju u aranžmanima. Sve je skladno povezano u koherentnu i promišljenu celinu, bez suvišnih ili nasumično ubačenih momenata. Tako, pesma Horses in a Dream donosi iznenađujuće pozitivne funky i groove elemente, uz dominantnu, izuzetno dobru bas liniju. Sličnog duha je i numera Dissolve. Tu je i Morning Star, čist instrumental koji zvuči kao prilično tripozno putovanje.
Pre nego što DC Mini zatvori album, na scenu stupa pesma What Is Taken, Will Never Be Lost. Ovde Boston Manor ponovo eksperimentiše, ovog puta sa shoegaze i dream pop tonovima, uz dominaciju nežnog vokala. Kao da sve vodi ka savršenom finalu albuma, koje počinje sanjivo i suptilno, a završava eksplozivno, uz razarajući vrisak Debbie Gough iz benda Heriot, koji se čuje iz same dubine. Jer, zašto ići jednostavno, kada može komplikovano.
Izdvajamo: DC Mini, Sliding Doors, Heat Me Up.
