Godina se bliži kraju, pa i finiš koncertne sezone. Ostalo je još svega nekoliko većih metal koncerata koje ćemo pogledati pre nego što počnemo da pišemo novogodišnju rezoluciju koju verovatno nećemo ispuniti, a nastup Annihilatora je bio odličan način da se zaokruži ovogodišnja thrash metal ponuda.
Otvaranje fešte pripalo je američkom heavy metal sastavu Archer. Mladi i vrlo energični momci odsvirali su četiri svoje numere, kao i obradu Megadetha Tornado of Souls. Melodično, ali i žestoko, puno solaža, odličnih rifova i kvalitetne ložačine, tako bi se ukratko moglo opisati tih etrdesetak minuta koliko su Archer imali na raspolaganju.
Ceo heavy/thrash metal revival koji je, inače, aktuelan poslednjih godina zapravo pun smisao dobija upravo sa ovakvim bendovima. Cela plejada mladih sastava, naime, uspeva danas da retro fazon učini zanimljivim tako što su potpuno svesni vremena u kojem žive i to koriste.
Iako je u pitanju sound koji priziva prošla vremena, ipak slušalac nema utisak da prisustvuje odrtavelom i bezidejnom presviravanju žanra na davno zaboravljen i danas nikome potreban način.
Koliko novi, sveži pristup starim stilovima može biti plodotvoran, odmah nakom Archera pokazali su i momci iz Australije Harlott.
Četvorka brutalno izbija bubrege iz ležišta, a straight thrash metal koji sviraju na tragu je Slayera i Exodusa. Denature i None su neke od numera kojima su sasvim pristojno zagrejali publiku, a otvoren i srdačan pristup i dobar kontakt sa prisutnima dodatno su raskravili atmosferu.
Ukoliko volite thrash metal bez mnogo filozofije, ukoliko cenite one najbolje aspekte žanra – brzinu, preciznost, udaračke rifove i furiozne solaže – Harlott su odličan izbor i vedete novog talasa thrash metala koje će svoj zenit tek da dožive. Hajp se već sada stvara, a svakako zaslužuju da se nađu rame uz rame sa Havokom, Suicidal Angelsom sličnim, već etabliranim imenima.
Nakon Harlotta, nešto posle 22h na sceni su se, uz taktove Scorpions klasika Rock You Like a Hurricane, pojavili legendarni Annihilator. Bend koji je u karijeri imao mnogo spektakularnih uspona i još spektakularnijih padova, bend koji je metal komuni podario bar nekoliko nezaobilaznih numera, opstao je i preživeo sve profesionalne i personalne izazove, pretačući danas celokupno to iskustvo na stejdž i na odlične žive nastupe.
Annihilator set započinju pesmom King of the Kill. Slede Snap, Suicide Society, Creepin’ Again i ne zna se da li je zabava bolja na sceni ili u fanpitu. Jeffu Watersu se možda može zameriti da baš i nije neki vanserijski pevač, ali mu se epitet šoumena nikako ne može osporiti. Odlično je raspoložen, ima sjajnu interakciju sa publikom, a uživanje sa kojim svira (vanserijski gitarista svakako jeste) je prosto nepojmljivo imamo li u vidu da je čovek na sceni već 31 godinu.
Ni ostatak benda (Cam Dixon, Mike Harshaw, Aaron Homma) ne zaostaje u dobrom raspoloženju. Isporučuju hitove poput Never, Neverland, Trick And Traps, Bliss, Refresh The Demon, Ultraparanoia, nakon koje sledi furiozni bubnjarski solo Mikea Harshawa.
Jeff Waters u jednom trenutku podseća na vreme kada su prvi put svirali na ovim prostorima 1991. godine u Ljubljani (tadašnja SFRJ). Bila je to turneja sa Judas Priestom i Panterom, kombo kakav danas deluje prilično nestvarno. I to ne samo zato što Pantera više ne postoji.
Set se približio kraju, a tada dolazimo do onoga što je većina prisutnih verovatno jedva čekala – neprevaziđena Alison Hell. Epska numera izvedena je uz frenetičnu asistenciju publike i bila je odličan način da se zaokruži gotovo dvosatni set.
Iako je usledio i bis tokom kojeg je kanadski bend odsvirao Human Insecticide, komotno je koncert mogao biti završen i pomenutom Alison Hell, ali opet, poklonu se u zube ne gleda.
Ne znam zašto sam očekivao znatno manje publike na ovom koncertu, ali drago mi je što sam pogrešio. Dom omladine bio je krcat, što pokazuje da Kanađani, iako su povremeno bili po strani, ipak imaju vernu bazu fanova najrazličitijih starosnih dobi.
Koncert Annihilatora u DOB-u pokazao je da je u muzici, osim talenta, potrebna i strast. Ne postoji drugi način da se objasni fenomen čoveka koji i posle više od 30 godina aktivnog rada i dalje izgara na bini, daje sve od sebe i očigledno jako uživa u tome.
I tako iz večeri u veče, širom sveta. Sve i da ono da smo bili najbolja publika na turneji nije bilo do kraja tačno i iskreno (a pohvalio je prisutne, između ostalog, i zbog toga što nisu proveli veći deo koncerta sa mobilnim telefonima dignutim uvis), zalaganje benda je sasvim dovoljno da budu zadovoljni svi oni koji su se zatekli na ovom koncertu.
[…] Music/Silver Lining Music. Biće to drugi nastup Annihilatora u Srbiji u dosadašnjoj karijeri (posle svirke u Domu omadine Beograda 2015. godine), a premijerni u Novom […]