Koncertna ponuda u Srbiji, bar kada su u pitanju izvođači alternativnije gitarske orijentacije, daleko je od idealne. Ipak, stvari se polako pomeraju napred.
Kada je Metallica posetila Beograd 2004. godine, bio je to jedan potpuno nestvaran trenutak. Publika je bila željna i žedna svega, nije se mnogo izvoljevalo, a tome naročito nije bilo mesta ako ti na noge dolazi jedan od najvećih bendova svih vremena.
Od tada se dosta toga promenilo. Niz gitarskih (a i drugih) sastava koje smo u Srbiji imali prilike da vidimo u prethodnih desetak godina poprilično je impresivan i teško bi bilo precizno i nabrojati sve te grupe. Ipak, ono što nekako sve vreme fali su oni manji, avangardniji bendovi, bendovi koji nisu na vrhu mejnstrim metal scene.
Svakako je lepo videti Cradle of Filth, Paradise Lost ili In Flames, kao i Hypocrisy ili Amorphis. Ali Gojiru, recimo, koju smo mogli da vidimo kao predgrupu Metallice i koja tada još nije bila tako veliki bend, teško da bismo videli u nekim drugim okolnostima, kao hedlajnera recimo.
Kada su u pitanju bendovi koji su malo više u undergroundu, uglavnom smo sa setom gledali preko plota, u susednu Hrvatsku, gde su isti redovno dolazili. Ipak, poslednjih godina, stvari su počele polako da se menjaju.
Ako govorimo o aktuelnoj godini, delovalo je da će 2016. proteći mršavo kada su u pitanju koncertna dešavanja u Beogradu, kraj leta obeležile su brojne najave koje su pokazale da će se kalendari do kraja godine ipak poprilično zašareneti.
Za razliku od prošle godine kada su dominirala veća imena, ovu jesen će obeležiti manji i u našim krajevima ne toliko poznati izvođači, ali opet svakako poželjni bar za jedan mali krug posvećenika kojih će, nadajmo se, u narednom periodu biti sve više.
Na koncertnom nebu danas ne deluje previše promoterskih kuća, ali one koje rade, poprilično se trude da u ne baš sjajnim uslovima prirede što raznorodnije koncerte. Resetor, MH Concerts/Serbian Hellbangers, Mjolnir, Pop depresija, Rock svirke, Bad music for bad people, Destroy Babylon…tek su neki od promotera koji nas svako malo obraduju dobrim nastupima po najrazličitijim ukusima.
Imena koja su za sada potvrđena su vrlo raznolika – Negura Bunget, Las Poftas, Thrash With Us, Six-Score/Mutogen, House of Broken Promisses/Last Thrill, Planet of Zeus, Tides From Nebula, Dopethrone, While She Sleeps, Russian Circles/Helen Money, Stoned Jesus/Methadone Skies, Wrekmeister Harmonies. Za razliku od nekih ranijih godina, kada smo zbog bendova koji su iole avangardniji morali da potegnemo put makar do Zagreba, u poslednjih nekoliko godina, ali i ove jeseni, ta imena dolaze kod nas.
Naredne godine pokazaće da li je ovo trend ili tek trenutni talas koji će usahnuti (iskreno se nadamo da je u pitanju ovo prvo), jer su ipak u pitanju underground izvođači koji i u mnogo većim zemljama, sa mnogo razvijenijim scenama, ne okupljaju preterano veliki broj ljudi na nastupima.
Cene ulaznica su, čak i za naše standarde, vrlo pristupačne, ali iskustvo je pokazalo da to nažalost nije faktor koji nužno može da prelomi koliko će ljudi doći na svirku. Stoga se neretko dešava da na izuzetne nastupe dođe po svega 20-30 ljudi, čak i uprkos gotovo simboličnoj ceni.
Razlog je jednostavan: tržište još nije spremno, ali nikada neće ni biti ukoliko se ljudima ne ponude nove stvari. Stoga je organizacija ovakvih koncerata neophodna čak i po cenu da organizator bude prinuđen da povremeno bude u minusu. Rešenje, naravno, leži u istovremenoj organizaciji i onih većih, komercijalno isplativijih koncerata, koji organizatorima mogu da donesu povremeni komfor iskakanja u avangardna područja. A što je takvih “iskakanja” više, to bolje.
