Možda koncert Voivoda u bašti KST-a nije bio njihov najbolji u Srbiji, ali bio je dovoljno zabavan da sa njega izađemo sa osmehom i utiscima.
Prvi razlog što ovaj koncert ne možemo staviti na vrh liste beogradskih koncerata Voivoda jeste taj što na ovoj turneji nema pevača Snakea, koji je iz privatnih porodičnih razloga morao da preskoči ovu turneju.
Menja ga Eric Forest (E-Force), čovek koji je u Voivodu bio na poziciji basiste i pevača u periodu od 1994. do 2001. godine, a koji se sada odazvao na poziv benda svega nedelju dana pre početka turneje. I da se razumemo, za E-Forcea imam samo ljubav i poštovanje, kako u pogledu diskografskog perioda benda, tako i u live performansu. Vraški dobro menja Snakea, ali stvar je prosta – Voivod bez Snakea je Voivod bez Snakea. To nije do Erica, već do nas, proklete publike, ali fidbek u KST-u je zaista bio odličan, više puta se skandiralo njegovo ime i rekao bih da je maksimalno ispoštovan.
Drugi razlog je relativno slaba poseta. Neću ulaziti u razloge i da li je uopšte KST bio adekvatan prostor, ali Voivod definitivno zaslužuju više od praznjikave bašte ovog kluba. Ipak, energija (kako benda, tako i publike) je bez obzira na to bila odlična i donekle nadomestila nedostatke.
Veče je nešto iza 22h otvorio sastav Kvazar (donedavno Quasarborn) i zagrejao nas u relativno kratkom setu, koji je uključio proverene stvari poput Voz ili Od kolevke do rova, ali i pojedine pesme koje će se naći na novom albumu.
Ako ste već imali prilike da ih čujete uživo, onda znate, ako niste, onda ne mogu dovoljno da ih preporučim. Radi se o sjajnoj ekipi u svakom smislu, od svirke i generalno profesionalnosti u poslu pa do stavova koje se ne boje da iznesu, što je u današnjoj Srbiji kvalitet kojim se ne odlikuje baš veliki broj izvođača.
Kvazar su u 40-ak minuta napravio dajdžest presek svoje troalbumske karijere, izlišno je reći da su pokidali, ali vremena je bilo malo, pa smo ih ostali malo gladni. Ali kako je i sam bend istakao u maniru jedne dvoje pesme koju ipak nisu svirali – ne možeš imati sve.
Nakon njih, oko 23 časa na scenu je izašla kanadska četvorka. Voivod, bend koji u isto vreme zvuči retro i futuristički, bend koji u isto vreme zvuči old school i moderno i bend koji je imao tu sreću ili nesreću da bude jedan od onih koje više cene drugi muzičari nego publika. Ali publika koja ih ceni, e ta je fanatična, što smo imali prilike da vidimo i u KST-u.
Nastup su započeli numerama Rise i Obsolete Beings i moramo odmah da primetimo da je tematski ovaj bend možda i aktuelniji nego ikad, imamo li u vidu munjevit razvoj veštačke inteligencije. Kako će se završiti taj večiti sukob čoveka i mašine, za sada je neizvesno, mada situacija ne deluje dobro (po nas), a Voivod se upravo tom temom prilično bave u svom opusu.
Rocky, Chewy i Away su sjajno raspoloženi, a E-Force ih adekvatno prati uprkos tome što povremeno čita tekstove sa tableta. Ipak, energije ne manjka, publika luduje, naročito prvi redovi i ograda, a u nekoliko navrata gledamo i ozbiljne šutke.
Atmosfera je zaista sjajna sve vreme, kako na stejdžu, tako ispred njega, dok nas bend vozi od Tribal Convictions i The Prow, preko Nanoman i Ravenous Medicine pa do Nuclear War i The Unkown Knows. Dok ih gledam kako sviraju, ne mogu da se otmem utisku da bi ovako možda izgledali i zvučali recimo The Who, kada bi bili metal bend, ne toliko stilski koliko po stilu muziciranja i same izvedbe.
Sve zvuči tako precizno, a opet dok gledaš Awaya i Chewyja, vidiš jedno krajnje raspojasano, gotovo fristajl sviranje, u kojem čitaš milion uticaja. Nemali broj puta uhvatio sam sebe kako sam fokusiran samo na gledanje onoga što oni rade (kao i Rockyja, naravno) i to je u slučaju ovog benda jedan zaista zaseban kvalitet i zaseban doživljaj u odnosu na ono kako inače uobičajeno doživljavamo koncerte.
Stoga nije ni čudno što je set prilično brzo proleteo, a bend je za zatvarajuću numeru odabrao Fix My Heart sa The Outer Limitsa. Vrlo efektno i jebitačno za sam kraj, i žestoko i proggy i psihodelično i sve. Nakon toga, bend se povlači sa scene, ali ih vrlo brzo vraćamo na bis. Tu nas čekaju Voivod vizija Pink Floyda u numeri Astronomy Domine, a za sam sam kraj ostala je još pesma Voivod, koja nas je raznela baš onako kako treba.
Kada se bend povukao sa stejdža, za sam kraj ove večeri ostao je domaći sastav David i Golijati, no kasna satnica je uslovila da se najveći deo ljudi raziđe pre njihovog nastupa, ali ako volite punk rock, overite ih, možda su upravo vaša šoljica čaja.
Suma sumarum večeri, moglo je bolje, ali bilo je i više nego korektno. Bilo je tu raznih faktora koje smo već pominjali, ali sve se to nekako zaboravi i postane nebitno kada vas Voivod uvuku u vrtlog svog ludila i svog zvuka koji je neuhvatljiv već evo gotovo 45 godina. Bilo je tu uspona i padova, ali jedno smo uvek znali – to je Voivod.
