Oduvek sam se pitao kako to tačno turbo-folk i rijaliti programi zaglupljuju ljude. Mnogi zagovaraju tu tezu. Čim počne nova „Farma“, odmah iz niskog starta krenu priče o novom zaglupljivanju narodnih masa.
Zanemariću to što mi nije jasno kako dodatno možeš da zaglupiš narod u zemlji u kojoj je predsednik države na ne baš sasvim jasan način došao do fakultetske diplome i koja ima tek 6,5 odsto fakultetski obrazovanih ljudi.
Pitam se kako te to, pobogu, turbo-folk sprečava da uzmeš da čitaš knjigu? Kako te „Veliki brat“ sprečava da promeniš TV kanal na kojem se emituje? Kako te to Grand šou sprečava da učiš i usavršavaš se u svojoj oblasti? Kako te to Goran Stamenković (vlasnik Emotiona) i Saša Popović (vlasnik Grand produkcije) sprečavaju da se pokreneš i napraviš nešto bolje od onoga što oni prave?
Previše je to pitanja, a odgovor se najčešće svede na unapred naučene mantre o kulturološkom upropašćavanju naroda i o tome kako iza svega stoje, eto, moćnici, koji kroz rijalitije i kič muziku masi bace „kosku“, a oni tamo iza kulisa lopovišu i u potaji nam rade o glavi.
A mi smo, inače, politički vrlo osvešćen narod. U pičku materinu. O ekonomiji da ne govorim. Većina ljudi pojma nema šta su inflacija i srednji kurs, ali je, eto, potrebno da im baciš prašinu u oči da ne bi primetili kako veštački održavaš vrednost dinara. U to ću poverovati ondakada narod bude izašao na ulicu da protestuje zato što je Narodna banka Srbije za nedelju dana sfućkala 80 miliona evra da bi zaštitila dinar.
Rijaliti programi i turbo-folk su ovde bili i ostali samo glupav izgovor za inertnost i lenjost. Kako to?
Pa, lepo. Mnogo je lakše pljuvati po pojavama koje smo označili kao neprijatelje nego se pomeriti i uraditi nešto drugačije, napraviti alternativu tim “neprijateljima”. Pljuvanjem i ispraznim kritizerstvomstvaramo u svojoj glavi iluziju da smo aktivni, da na nešto utičemo, da dajemo svoj „doprinos“. A istina je da sedimo za kompjuterom i uludo traćimo vreme na aktivnost od koje nema apsolutno nikakve koristi. Psi laju, karavani prolaze. Ne vidim da je od tvrdnji da turbo-folk i rijaliti programi zaglupljuju ljude opao rejting pomenutim „monstrumima“.
Jeste, ti to ne gledaš, gledaju neki drugi. I, u čemu je tu tačno problem?U modernom društvu postoji IZBOR. Njega, između ostalog, u ovom slučaju čine i turbo-folk i rijaliti programi. Na stranu ta nesrećna okolnost što to u Srbiji bira da sluša i gleda velika većina građana, ali to je njihov izbor, kakav god da je. Time što ih nazivaš glupacima možeš da postigneš samo kontra-efekat. Te stvari voli i prati većina građana zato što su se nametnule. Ko je nama kriv što nismo bili agilniji i sposobniji.
Onog momenta kada bar deo tih koji se boje da će zaglupeti od pesama Jelene Karleuše bude pomerio dupe i počeo da stvara neku drugačiju, po njihovom mišljenju kvalitetniju muziku, moći će da se pohvali da zaista radi nešto.
U međuvremenu, tržište čini svoje. Imamo kulturu i pop-kulturu tačno onakve kakve zaslužujemo. Na prelazu iz ’80-ih u devedesete rock je bio dominantan kulturni obrazac, a narodnjaci (oni pravi) slušali su se uglavnom u seoskim sredinama i kafanama.
Onda se desilo sve što se desilo, došle su neke druge kulturne matrice, oni “pametni” su se povukli i tako sede u ilegali i dan-danas. Seruckaju po Fejsu i Tviteru kako je turbo-folk kriv za sve, kako ne znaju nijednog učesnika VIP Velikog brata (i pitaju se, shodno tome, po čemu su to ti ljudi VIP), kako nas Pink upropasti i kako su baš te sociološko-medijske pojave krive za kulturni i svaki drugi sunovrat Srbije.
I onda se logično nametne samo jedno pitanje: Izvin’te, a ko je to dozvolio? N. M.
Tekst je ranije objavljen na sajtu M@N!
