“Ovaj album je naš doprinos borbi protiv post-modernog tumačenja muzike kao sadržaja koji zauzima prostor na vašem hard disku. Ovo je album za one koji veruju da muzika može više.”
Tako piše na omotu Precambriana. A ova muzika ne da može više nego može (i nudi) nepojmljivo mnogo. Pokušajte da zamislite album koji kombinuje uticaje Gojire, A Life Once Losta, Meshuggahe, Pink Floyda i Crowbara, na kome osim standarne postave svira i cela gudačka sekcija, saksofonista, pijanista, trojica basista sve to obogaćeno učešćem desetak vokala.
Pokušajte da zamislite koncept u kome svaka pesma nosi naziv nekog praistorijskog perioda, a onda iznenada u nekima od njih otkrijete stihove Šarla Bodlera, Fridriha Ničea pa čak i jedan govor Kevina Spejsija.
Pokušajte da zamislite divljačko preplitanje brutalno teških rifova sa jecajućim violinama u nečemu što je primerenije nazvati projektom nego albumom. Ovo jeste putovanje kroz hladne, mračne vode prekambrijskog Okeana, ali ovog puta stvorenog u umu autora i oživljenog u umu slušaoca.
Ovo je izdanje namenjeno dugom i detaljnom analiziranju. Samo tako moguće je dopreti do najdivnijih i istovremeno najopasnijih dubina Okeana, ali kada doprete dotle, satisfakcija je potpuna. N. M.
[…] recenzije za albume Precambrian – Hadean/Archean i […]