Prvi i poslednji put, švedske underground legende The Crown ‘okadile’ su na opoštajnoj turneji i Beograd.
Veče su otvorili deathcore/death metal mašina Cut Eyes i mlade thrash/death nade Sunovrat. Nažalost, i jedne i druge sam propustio, ali ogromne preporuke za oba sastava, kako studijski, tako i uživo.
Oba benda imaju svež žanrovski pristup i definitivno ih možemo ubrojati u sve brojnije domaće grupe koje ne kopiraju trendove već svoje žanrove sviraju inovativno i mogu se sa globalnom konkurencijom takmičiti barabar.
Neposredno pre The Crowna, a što sam uspeo da uhvatim, nastupio je niško-vranjanski tech/death sastav Dawn of Creation. Trojac nije imao mnogo vremena, najviše oko nekih pola sata, ali ga je iskoristio maksimalno efektno. Lepo je videti da neki bend sa ovih prostora svira ovakvu mešavinu tehničkog deatha i groove metala, ma koliko ona povremeno išla u manirizam i upotrebu generičkih formula. Sa druge strane, bend je prilično usviran i čini mi se da će u pogledu samog izraza tek evoluirati i snimiti svoje najbolje albume.
Nakon kraće pauze, zvezde večeri The Crown se na sceni pojavljuju nešto iza 21h. Petorka odmah kreće zajebano, nešto malo skraćenom verzijom numere Killing Star sa kultnog albuma Deathrace King, demonstrirajući ponovo da taj death ‘n’ roll zvuk nekako najbolje uspeva u Švedskoj. Sjajna stvar za otvaranje, rokerska, poletna, ložačka, pankerska, baš kako i treba na jednom death metal koncertu, zar ne?
Na nju se odmah nadovezuju Death Explosion i Executioner sa istog albuma i moram priznati da mi je prijao taj izbor sa izdanja koji zasigurno spada među najuspešnija koje su The Crown snimili.
Sledi skok na masnu, masivnu i opaku (poslušajte samo vokale u ovom pesmi) World Below, koja predstavlja kombinaciju otrovnih blackish vokalnih deonica i groove/death rifova koji pomeraju planine.
Sledi furiozna i prljava Zombiefied!, takođe s početka ovog milenijuma. Bend je raspoložen, komuniciraju sa publikom, kaju se što nisu ranije došli u Srbiju, jes da ih je dočekalo ne više od 150 ljudi, ali atmosfera je takva da deluje da su ti ljudi zaista znali zašto dolaze, te brojnost na kraju nije ni bila preterano bitna.
The Crown, istina, nikada nisu bili prva liga švedskog metala, ali su kroz bend u pojedinim fazama prodefilovale i takve glave kao što je pokojni Tomas Lindberg (At The Gates) i ekipa se tokom decenija nije libila da eksperimentiše. U njihovom opusu može se naći skoro sve, od death, thrash i black metala preko death ‘n’ rolla i groovea, pa do melodeatha i punka.
Ta raznolikost vrlo lepo je bila prikazana i na set-listi, pa smo u nastavku dobili noviju Churchburner, pa opet stariju At The End, da bi finiš nastupa bio rezervisan za klasik Crowned in Terror, meni posebno dragu Under The Whip, The Poison i Total Satan. Kako se koncert bližio kraju, publika je bila sve srčanija i srčanija i falilo je možda još nekih 15-20 minuta da ovo veče bude perfektno.
Bilo je zaista, zaista dobro i lepo je videti jedan ovakav bend sa tolikim iskustvom i kilometražom iza sebe na turneji koja je na neki način i istorijska. The Crown su, naime, nakon 12 studijskih albuma i 35 godina postojanja, ove godine odlučili su da stave tačku na karijeru i odu u legendu undergrounda.
I u penziju mogu otići sasvim zadovoljni i mirne savesti. Iza sebe ostavljaju nasleđe koje će možda nekad u budućnosti biti još i više prepoznato nego što je to danas slučaj. Ovi ljudi to svakako zaslužuju.
