fbpx

Testament – Titans of Creation (2020)

6 minuta čitanja

Američki thrash metal sastav Testament je najavio baksuzni 13. album još pre tri godine. Iako je trebalo da izađe 2018, pojavio se sa zakašnjenjem od dve godine. Nije toliko strašno. „Titans of Creation” je dobar moderan treš album besprekorno čiste produkcije u kome su najbolji utisak ostavili vokali i bubnjevi. Lirski sadržaj je prilično zanimljiv i podstiče na istraživanje. U narativu se mešaju moderne teme sa pričama iz Starog Istoka i Egipta. Povezuju ih mračne stvari.

Album otvara dobra „Children of the Next Level”. Ozbiljna, ubojita i složena stvar promenljivog tempa u kojoj tenzija polako ključa do savršenog himničnog i pevljivog refrena. Taman kada se stekne utisak da je pesmi kraj, negde na polovini, kreće odlična gitarska brza solaža koja reže kao besni pas. Ritmički je fenomenalno prate bubnjevi i bas. Inače, stvar je o kontraverznom kultu „Rajska kapija” čiji članovi su smatrali da nisu sa ove planete zbog čega su se 1997. masovno samoubili. Prilično bizarna i tužna priča.

Prvi rifovi na „WWIII” kao da uleću u šesnaesterac gde ih čekaju žestoke bas deonice koje odzvanjaju kao supersonična topovska đulad. Ulogu štopera je preuzeo doboš koji je brutalno dobro odsviran. Nakon žustrog uvoda kreće klasično treš listanje gitarskih rifova. U odnosu na prvu stvar, „WWIII” je jednostavnije strukure i žustrinom cepa pravo u glavu. Poslednji minut pesme je baš hardkorovski i sjajno se uklapa u thrash ambijent. U pesmi se govori o diktatorima koji uništavaju čovečanstvo.

Sledeće tri numere se prilično razlikuju. „Dream Deceiver” priča o strahovima i noćnim morama i zvuči kao tradicionalna thrash metal stvar. Rifovi se ređaju brzo i skladno, a refren je na prvu loptu privlačan i nezaboravan. „Night of the Witch” je prilično jeziva stvar. Artiljerija brzih rifova pokreće mašineriju koja se nastavlja dubokim refrenom, skrimom i solidnom solažom, nakon čega je pesma trebalo da se završi. Ipak, Chuck Billy (vokal) i Eric Peterson (gitara) odlučuju se za još jedan sličan krug koji završavaju nekim svemirskim tonovima. 

„City of Angels” je najduža stvar na albumu, skoro sedam minuta. Dosta je sporija u odnosu na ostatak albuma i ima taj neki čudan grunge vajb koji se meša sa dobrim gruvom, stonerskim rifovima i kul bas linijama. Američki trešeri su dosta eksperimentisali u ovoj numeri. Tema pesme je serijski ubica iz Los Anđelesa Ricardo Ramírez, poznat kao „Noćni lovac”. Osuđen je 1989. zbog 13 ubistava, pet pokušaja ubistava, 11 silovanja i 14 provala koje je počinio sredinom osamdesetih. Brutalno. Bio je inspiracija za razne filmove, serije i video igrice.

„Ishtars Gate” poseduje taj ambijentalni i istočnjački prizvuk, što je i u skladu sa tematikom koju petorka iz Kalifornije obrađuju u ovoj pesmi. Radi se o Ištar, boginji rata i plodnosti u Mesopotamiji. Priznajem, ništa o dotičnoj nisam znao pre nego što sam čuo ovu pesmu od Testamenta. Kasnije sam pročitao da se njen lik vremenom razvijao, pa se povezuje sa temama smrti, katastrofa i neprijateljstva. Važila je za zaštitnicu prostitutki. Prilično zanimljiva ličnost o kojoj se dosta priča i po ovdašnjim forumima. Popularna.

Druga polovina albuma počinje zakucavačkom „Symptoms”, koja je ujedno i najbolja pesma na ovom albumu. Počinje prilično progresivno. Početni rif lome dojmljive melodije gitare i basa. Posle toga kreće gromoglasni uzvik praćen vrištećim i dubokim glasovima sa dosta gruva. Headbengovanje je zagarantovano u ovoj pesmi o strepnjama modernog društva, kao što su sramota i krivica. „False Prophet” i „The Healers” samo podsećaju na klasičan treš zvuk osamdesetih. Nema nekih iznenađenja. 

Drevna Mesapotamija i uopšte istočnjačka kultura su se još jednom našli na Testamentu. „Code of Hammurabi” počinje primamljivim bas linijama, ali je kasnije pesma dosta ravna bez dinamike. „Curse of Osiris” je brza trešerica u kojoj se iznenađujuće ubacuju skrimovi, pa ima taj blekerski šmek, što i nije toliko loše. Pesma je snažna i moćna od početka do kraja. Nema pauze za kafu. Brutalno jednostavna. Druga omiljena stvar na albumu. Za kraj je ostavljen instrumental „Catacombs”, koji je višak ili je mogao da ide na početak ovog ostvarenja. 

Testament je izbacio očekivano dobar album, mada prva polovina ovog ostvarenja zvuči bolje. Nostalgični fanovi klasičnog thrash metal perioda osamdesetih verovatno će naći brdo zamerki. Drugima će minimalno eksperimentisanje i izlazak iz zone komfora delovati zanimljivo i intrigantno. Istina o kvalitetu „Titans of Creation” je verovatno u sredini, a Testament će i posle ovog albuma ostati bend koji je najviše ostao veran svojim thrash korenima.

OCENA: ★★★☆☆

Kolekcionar. Prvu kasetu sam kupio u osnovnoj školi na pijaci na tezgi: Metallica i to "Master of Puppets". Ljubitelj muzike bez obzira na pravac. Važno da je dobra.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Prethodna priča

Russell Crowe smatra da Disturbed imaju najbolji rock vokal ikada

Sledeća priča

Kompanija D'Addario počinje da pravi zaštitne maske od folija za bubnjeve

Najnovije iz rubrike Albumi