Više se ni ne sećam kada sam prvi put čuo nešto što se opisuje pojmom melodic death metal, ali se sećam da sam tada, pre mnogo godina, pomislio “Čekaj, kako ‘melodic’ i ‘death metal’ mogu da budu deo iste rečenice?!”
Ispostavilo se da i te kako mogu. I ne samo to. Pokazalo se da je u pitanju pravac koji je izuzetno zanimljiv, vitalan i sklon najneverovatnijim mutacijama. Spoj melodije i nepatvorene žestine bio je i ostao trademark ovog subžanra, a do danas je, kao uostalom i čitav metal, poprimio hiljadu i jedno lice. Ono što je najbolje – niko ne zna kakve će tek oblike poprimiti u budućnosti.
Soilwork, bend koji se svakako može uvrstiti među velikane i najznačajnije bendove pravca i koji je i sam nebrojeno puta menjao njegovo lice i naličje, objavio je ove 2015. još jedan maestralan album. Nakon vrlo smelog, dvostrukog The Living Infinite, Soilwork su ovog puta još brži, poletniji, žešći i melodičniji u isto vreme.
Za ove šveđane 2007. godina (i neposrdni period posle) bila je prelomna. Te godine izašao je užasni Sworn To A Great Divide, album koji bi i članovi benda najradije voleli da zaborave. Opravdano se nametnulo pitanje da li će bend nastaviti u tom pravcu i još više zaglibiti u neinventivnom i izuzetno dosadnom komercijalizovanom alternative metalu (ako je to ikako bilo moguće), da li će se časno raspasti ili možda pokušati da se pridigne, vrati se korenima i redefiniše svoj zvuk.
Posle tri godine stigao je odgovor, a nosio je ime The Panic Broadcast. Iako je tu i dalje bilo dosta eksperimentisanja i lutanja, to izdanje je bilo gigantski korak napred u odnosu na prethodnika i vraćanje svemu onome vrednom što su Soilwork tokom karijere iznedrili.
PROČITAJTE I: Soilwork – The Panic Broadcast (2010)
Sledeći The Living Infinite je bio prava dugosvirajuća eksplozija, u neku ruku povratnički masterpiece, a za aktuelni The Ride Majestic možemo reći da je definitivna potvrda potpunog vraćanja benda u kolosek i proživljavanja nove mladosti. Niz personalnih promena (u poslednjih sedam godina izmenjena je cela gitarska postava benda, uključujući i basistu) očigledno je doneo novu psihologiju i pristupe u kreiranju muzike, koji uspevaju da nas iznenade uprkos tome što su svi standardni Soilwork začini i dalje tu.
Već od prve numere (The Ride Majestic) Soilwork najavljuju himničnost, hitičnost i furioznu brzinu. I toga na albumu zaista ima u velikoj meri. Većina pesama ima sličan ključ – kombinaciju ultra brutalnih rifova sa ultra melodičnim pevačkim deonicama. Bjorn ‘Speed’ Strid možda nije od onih tehnički savršenih pevača, ali na bukvalno svakom albumu napreduje skokovitom progresijom. Njegovo pevanje je, bez ikakvog preterivanja, na Ride Majesticu briljantno, što uz činjenicu da je u pitanju jedan od onih unikatnih na-prvu-loptu-prepoznatljivih vokala Soilworku daje ogromnu prednost nad većinom današnjih takmaca slične provenijencije na metal sceni.
Prilično je nezahvalno izdvajati bilo koju pesmu sa The Ride Majestica, s obzirom na to da je u pitanju prilično straight izdanje koje se sluša u celini i jednom dahu. Ipak, ako želite brutalne melodeath rifove, tu su The Phantom, Alight In The Aftermath ili All Along Echoing Path.
Ukoliko volite mid-tempo hitčine, svakako će vam srcu prirasti pesme Whirl of Pain (po mom skromnom mišljenju, jedna od najboljih stvari koje su ikada napisali) ili Father And Son, Watching The World Go Down (Urađena u saradnji sa Nathanom Biggsom iz sastava Sonic Syndicate). Ako, opet, preferirate melanž surovo brzih ritmova i bolesno melodičnih refrena, pesma Enemies in Fidelity će zadovoljiti i taj apetit. Dodamo li tome melodeath bisere kao što je pesma The Ride Majestic (Aspire Angelic), može se zaključiti da Soilwork na novom albumu pokrivaju čitav dijapazon kako onoga što karakteriše njihov dosadašnji rad, tako i onoga što bi dobar melodic death metal danas da bude.
Lakoća kojom Šveđani ispunjavaju ovaj zadatak možda bi pre šest ili sedam godina delovala neverovatno, ali danas deluje sasvim normalno i prirodno. I upravo je to najveći značaj The Ride Majestica – manifestuje zrelost u koju više nema i ne može biti sumnje. A i krcat je fantastičnom muzikom. Ali to više nema potrebe posebno isticati.
OCENA: 0.0 out of 5.0 stars
