Norveški bend Sirenia premijerno je nastupio u Srbiji i za prvi put – bilo je fantastično.
Legende gothic/sympho metala i dalje uporno opstaju i gaze svojom stazom, iako žanr generalno više nko vreme nije u fokusu. Ipak, Sirenia ostaje jedan od bendova koji je diskografski i dalje konzistentan (poslednji studijski album objavili su 2023. godine) i koji održava kvalitet, iako je interesovanje publike daleko manje nego što je to bio slučaj početkom dvehiljaditih.
Morten Veland se drži onoga u čemu je postavio neke standarde (radio je to najpre kroz Tristaniu, a potom i Sireniu) i ponekad je lepo videti da se neko zapravo samo bavi onim što zna da radi i trudi se da to usavrši do maksimuma. I jeste, bilo bi mnogo lepše da smo ovaj koncert gledali tamo negde 2007-2008, ali ko je Sireniu propustio i ove 2026. godine, propustio je mnogo. Ali krenimo redom.
Kao predgrupa nastupla je mađarski sympho/gothic bend Meteora, koja je izašao na scenu tačno po satnici, oko 20 časova. Oni su u nešto manje od sat vremena zagrejali nažalost još uvek malobrojnu publiku, ali je Meteora uprkos tome uradila ono što je do njih.
Broj prisutnih se kasnije jeste malo povećao, ali ne previše, što je šteta, s obzirom na to da je Sirenia u Srbiji sada prvi put i da su i Tristania i Sirenia početkom dvehiljaditih, kada je sympho metal bio u piku popularnosti, ovde imali zaista solidnu bazu fanova.
Meteora je nastup započela numerom Memento Mori, prošetali su nas kroz komade kao što su Darkest Light, Rebirt, Ghosts i finiširali priču sa Danse Macabre i In My name. Ekipa je dala maksimum, no bilo je očito da publika ipak čeka zvezde večeri, te je atmosfera tokom nastupa Meteore bila tek korektna i ništa više od toga.
Set lista je uključila ukupno osam numera i sve je tu bilo by the book, smenjivali su se sympho elementi, operetski vokali, progresivni rifovi i ritmovi i death metal vokali, nije na kraju krajeva ovaj bend tek tako nastupao uz izvođače kao što su Visions of Atlantis ili Tarja Turunen, samo je nekako falilo malo više energije i sa jedne i sa druge strane.
Nakon kraće pauze na binu je izašla norveška četvorka. Najpre su izašli momci na čelu sa Mortenom Velandom, koji su nas numerom Meridian uveli u set, a potom se na sceni pojavila i harizmatična Emmanuelle Zoldan.
Francuska pevačica je sa Sireniom od 2016. i albuma Dim Days of Dolor i mnogima je ovaj bend sada već nezamisliv bez nje (a Sirenia je imala dosta perosnalnih promena na poziciji vokala), a narednih sat i po nastupa pokazalo je da se i Emmanuelle Zoltan oseća savršeno komotno u svojoj ulozi. Bila je sjajno raspoložena, a i atmosfera u publici (Zappa barka se u međuvremenu dodatno popunila) je vrlo brzo proključala i ostala na nivou do kraja nastupa.
Pevačica se više puta obratila publici i istakla kako joj mnogo znači što je najzad došla u ove krajeve, s obzirom na to da je poreklom delimično i sa ovog podneblja, a pred kraj nastupa rekla je i na srpskom “Hvala vam, divni ste!”
Zvuk je tokom celog nastupa bio perfektan, a Sirenia mi je u mnogim momentima zvučala mnogo moćnije i sirovije nego na studijskim snimcima, što nije čest slučaj sa bendovima ovog profila. Njihova vizija sympho/gothic metala jednako podrazumeva i doom sirovost, ali i pop komercijalnost i to uživo veoma dolazi do izražaja, uz naravno, veštu Emmanuelle koja nas je kroz te meandre vodila fantastično.
Kvalitetu svirke doprinelo je i sjajno ređanje pesama na set-listi. Iz uvodnih Meridian i Sister Nightfall bend nas je vozio kroz Euphoriu, Lost In Life, Callous Eyes, In My Darkest Hours, a finiš nastupa je rezervisan za ne-zna-se-koja-je-bolja pesme The Last Call, Lithium And a Lover, My Mind’s Eye i The Other Side. Veče je okončano ništa manje efektnom The Path of Decay, koju su izveli na bis, a potom se uz pozdrav skromno povukli sa scene i ostavili nas da sabiramo misli u svežoj majskoj noći.
Bilo je to jedno sjajno veče, koje je možda došlo sa deceniju i kusur zakašnjenja, ali dobra muzika ne zna za godine. Sirenia je to na sjajan način demonstrirala čak i skeptiku poput mene, koji je na ovaj koncert otišao bez prevelikih očekivanja, a sa njega izašao prepun utisaka.
