fbpx
Kreator (Foto: Louder)

KREATOR: Album po album (prva faza)

7 minuta čitanja

Negde početkom osamdesetih u industrijskom nemačkom gradu Essen u središtu Rurske oblasti u Severnoj Rajni-Vestfaliji formiran je bend Tyrant, koji je ubrzo posle toga promenio ime u Kreator i počeo da crta istoriju thrash metala u Evropi, ali i svetu. Ovo je priča o njima, u tri čina.

Endless Pain” (1985)
★★★★☆

Nemački trešeri su počeli muzičku karijeru jednim celovitim ostvarenjem, za razliku od svojih zemljaka (Destruction i Sodom), koji su najpre objavili EP. Sredinom 80-ih kada pop muzika apsolutno vlada celim svetom, takav potez je bio smeo za ekstremni zvuk, pogotovo ako dolazi iz Nemačke u kojoj u to vreme metal scena i nije bila toliko razvijena.

Kreator je snimao prvenac svega 10 dana u Berlinu iako im je izdavač obezbedio dve nedelje. Možda neozbiljno ili su Mille (vokal i gitara) i Ventor (bubanj i vokal) bili isuviše sigurni u sebe. Ipak, debi album i danas zvuči baš zverski. Čak i sirova produkcija ne zvuči loše. Energičan, agresivan i besan muzički sklop koji divlja od početka do kraja.

Čisti treš metal, krajnje jednostavan! Nedostatak, siromašan je lirski deo muzike. Od numera, „Total Death” i „Bonebreaker” kidaju bubne opne od oštrine i brzine, baš kao što i nazivi pesama opisuju – totalna smrt i kostolomac. 

„Pleasure to Kill” (1986)
★★☆☆☆

Nije poznat razlog, ali metal muzičari vole da koriste atmosferičnu melodiju za početak albuma nakon čega sledi opasno „ribanje”. Tako i Kreator na drugom albumu. Posle, hajde, pristojnog i minimalističkog instrumentala u formi hora prokletih kreće teška artiljerija brzog gruvanja gitare i haotičnog lupanja bubnjeva bez mnogo smisla i melodičnih momenata, pa da se nekako uveže sa početkom albuma.

Verovatno su nemački trešeri hteli da pokažu tu agresivnu šarmantnost prgavim i zlim vokalima začinjenim mahnitim kidanjem gitarskih žica, ali je propuštena prilika da se „ljupkost” zaokruži u smislenu muzičku celinu. Međutim, moguće je probrati nešto dobro iz spoja devet ofanzivnih numera. Verovatno do tada metal muzička industrija nije doživela tako brutalno i kvalitetno cepanje doboša.

Pri kraju šeste stvari The Pestilence (4:46) kreće vrhunska gitarska melodija od koje se i Slayer ježi. Ipak, najbolji utisak ostavlja „Riot of Violence, besprekorna treš numera sa progresivnim prilozima.

Terrible Certainty” (1987)
★★☆☆☆

Svaki thrash metal sastav je bio pred teškim izazovom u godini nakon Master of Puppets (Metallica) i Reign of Blood (Slayer), koji se sa pravom nazivaju treš klasicima. Kreator se u takvom okruženju nije snašao, a 1987. godine izbačeno je nekoliko kultnih treš albuma. Antrax je objavio Among the Living. Overkill i danas uživo svira In Union We Stand sa drugog albuma Taking Over.

Testament je izbacio sjajan prvenac The Legacy. U muzičko kreativnom smislu, nemački trešeri nisu mnogo napredovali na trećem albumu u odnosu na prethodna ostvarenja, mada Terrible Certaintydeluje kompaktnije i produkcija je čistija. I dalje su ostali verni brzom i agresivnom zvuku u kome lirski momenat i nije toliko važan. Međutim, vokali su prilično monotoni.

Nema više death metal izleta. Deluje kao da su solaže ubačene radi reda, kao da su deo nekog obrasca. Izdvaja se nekoliko dobrih stvari. Tempo koji odlično vozi na No Escape i One of Us, ali i lirika na Toxic Trace gde se priča o zaštiti životne sredine.

Extreme Aggression” (1989)
★★★★★

Četvrti studijski album nemačkih metalaca je remek delo i bez ikakvih dilema ulazi u zbirku klasika thrash metal ostvarenja. Kreator je napokon komponovao album koji je istovremeno žestok, bučan, oštar, ali i kompleksan, uzbudljiv i kompaktan. U odnosu na prethodnike, sve je daleko bolje.

Pesme su dinamičnije sa puno ritmičnih prelaza. Vokali su čistiji i oštriji, deluje kao otrov koji se ispušta iz toksičnog postrojenja u čistu vodu. Gitarsko sviranje nije virtuozno, ali je mnogo pametnije. Svaka numera se postepeno gradi jakim rifovima, tehnički vrlo preciznim, kao da se arhitektonski pristupilo pravljenju pesama. Don’t Trust i Love Us or Hate Us najbolje oslikavaju takav pristup.

Gitarski melodičan ton se ubacuje taman kako i gde treba. Čak su i solaže prijemčive za slušanje. Napokon se lirskom delu muzike pristupilo ozbiljnije. U fokusu su problemi u društvu, bes, agresija, ratovi. Betrayer je verovatno jedna od najboljih pesama koje je Kreator komponovao.

„Coma of Souls” (1990)
★★★★★

Kreator je za samo godinu dana nakon kultnog Extreme Aggression izbacio još jedno remek delo iako je frontmen Mille izjavio da su svega dve od deset numera na petom studijskom albumu zaista bile spremne za objavljivanje.

Izdavač je pritiskao bend da što pre komponuju novu muziku kako bi iskoristili slavu prethodnika koji je besprekorno prošao kod publike i tako više zaradili. Bez obzira, Coma of Souls je odličan album! Tektonsko brzi rifovi začinjeni stihijom vatrenih udaraljki. Ipak, bas se i dalje gotovo ne čuje, dok je omot na Komi daleko bolji od klasičnog metal poziranja članova benda kao na prethodnom ostvarenju.

U tekstovima se kritikuje stanje u društvu. Treća stvar People of the Lie je ubedljivo jedna od najvećih hitova celokupne karijere nemačkih trešera kojim ovim albumom zatvaraju jedan period karijere i počinju više da eksperimentišu sa muzikom.

Nastaviće se…

Kolekcionar. Prvu kasetu sam kupio u osnovnoj školi na pijaci na tezgi: Metallica i to "Master of Puppets". Ljubitelj muzike bez obzira na pravac. Važno da je dobra.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Prethodna priča

Cenzura muzike postoji i u 21. veku. Zašto?

Sledeća priča

Šta nam OZZY predlaže da slušamo kod kuće u izolaciji

Najnovije iz rubrike Članci i analize