ALBUM PO ALBUM: Kreator – Druga faza

Stigle su devedesete. Nestao je thrash metal u izvornom obliku. Svi divovi žanra su podivljali i počeli da eksperimentišu, pa i Kreator.

„Renewal” (1992)
★☆☆☆☆

Kreator se nije izvukao iz aveti poslednje decenije XX veka, tako da je šesti album nemačkih trešera sa pravom opit u muzičkom smislu. Već se slušanjem prve pesme „Winter Martyrium” čuje da nešto ne štima. Kao da su Mille, Ventor i ekipa otišli na dugačko putovanje i napravili drastičan rez sa treš korenima.

Muzika je dosta sporija i puna industrial momenata. Nema više brzog i složenog divljanja na gitari i bubnjevima, niti piskavog pevanja. Međutim, sve to je moglo baš da zvuči dobro i primamljivo da je frontmen Mille ostao veran stilu pevanja sa „Coma of Souls” i „Extreme Aggression”.

Gitarski rifovi su primamljivi, pogotovo na „Renewal”. Bubnjevi su lenji u odnosu na prethodnike, ali atraktivni. Atmosfera je mračnija, posebno na „Kosmic Wheel”. Mnogi zameraju industrial trenutke, ali su oni prilično dopadljivi, naročito na „Realitätskontrolle” i „Depression Unrest”, koja je verovatno najbolja stvar na albumu.

„Cause for Conflict” (1995)
★★★☆☆

Zaista bi bilo genijalno slušati Nailbomb, Slayer i Kreator uživo gde sviraju u celosti „Point Blank”, „Divine Intervention” i „Cause for Conflict”. Sva tri albuma oslikavaju inovativnu promenu u thrash metal zvuku iz sredine devedesetih, koja je posledica dominacije alternativnog zvuka, ali delimično i promene u sastavu bendova. Tako su Kreator napustili Ventor (bubanj) i Fioretti (bas), dok je Slayer ostao na kratko bez Bostapha (bubanj).

Nemački trešeri su na sedmom albumu izlečili skoro sve bolesti prethodnog ostvarenja i izbacili dobar album. Muzika je ponovo brza, agresivna i energična. Povratak na thrash metal teritoriju je bio siguran potez, ali je tu i dosta novih elemenata.

Zvuk je eksplozivan i masivan sa dosta groove elemenata. Najznačajnije, pevanje je mnogo bolje. Stil koji je Mille furao na „Cause for Conflict” bez problema može da prođe i u hardcore muzici, čiji elementi su primećeni i na samom albumu, na primer u numeri „State Oppression”. Početak i kraj albuma je doista čudan. Dok prva stvar „Prevail” gruva od treš metala, poslednja „Isolation” je vrlo psihodelična.

„Outcast” (1997)
★★★★★

Možda uvodni takt i rif na prvoj numeri „Leave This World Behind” nije tako lako pamtljiv kao „Whole Lotta Love” od Led Zeppelina, ali je baš apokaliptično dobar, smeo i strašan. Kritika i fanovi i dan danas nisu naklonjeni osmom albumu nemačkih metalaca.

Često je potcenjen, ali je zavodljiv upravo zbog svoje jednostavnosti. Prosto tera da ga slušate od početka do kraja, bez obzira na sve te silne kritike. Promenjen je pristup u komponovanju muzike. Fokus nije više na agresivnom, brzom i haotičnom pucanju gitarskih rifova, već na melodiji i ritmu.

Album je srednje brzine, dosta sporiji u odnosu na muziku iz prve Kreator faze. „Outcast” je najsporija pesma koju je Kreator do tada izbacio, ali je odlična. Bas i bubanj kao ritmička podloga se na ovom albumu najbolje slažu u odnosu na prethodna ostvarenja.

Odlična je produkcija, svaki instrument i vokal se čuju jasno i glasno. Muzika obiluje mračnom atmosferom u kojoj se mešaju industrial i gothic momenti. Vokali su vrhunski.

„Endorama” (1999)
★★☆☆☆

Najkontroverzniji album koji je Kreator do danas objavio. Nemački trešeri, dobro, više rokeri ili gotičari na ovom muzičkom plodu, malo su preterali sa eksperimentisanjem. Album skoro i da nema elemente thrash zvuka, tako da ga ljubitelji bržeg i agresivnijeg metala mogu slobodno zaobići.

Sve novotarije u muzici sa prethodnog ostvarenja „Outcast” su vrlo naglašene na „Endorama” albumu. Konačni proizvod je pristojan rock album prepun gothic i industrial tonova i melodija, gde je baš uočljiv uticaj britanskog gothic rock sastava The Sisters of Mercy. Zbog toga i ne treba da čudi gostovanje Tilo Wolffa, frontmena nemačkog gothic sastava Lacrimosa.

Na devetom studijskom albumu izbačen je skoro u potpunosti zaštitnik znak Kreatora iz prošlosti – agresivni i brutalno brzi gitarski rifovi i bubnjevi. Nasuprot tome, preovladava gitarski melodičan zvuk upakovan u mračnu atmosferu, koju dočaravaju sintovi sa čistim vokalima.

Frontmen Mille je skoro skroz izbacio avetno režanje tokom pevanja. Ako niste okoreli fan thrash metala i otvorenog ste muzičkog uma, možda i pronađete nešto zanimljivo na ovom ostvarenju.   

Nastaviće se…