Švedski metalci su svoj osmi album opisali kao “najraznovrsnije i verovatno najjače sranje sakupljeno na jednom albumu”.
Ekstremni skeptici imali su razloga za brigu već prilikom objavljivanja idejnog rešenja za omot ovog albuma: sasvim prosečan rad, znatno ispod nivoa na koji nas je bend navikao, nagovestio je kakav će biti albumu u celini.
Na Night is The New Day ima dobrih pesama, ima i loših, ali ukupan utisak je da bi ovih 50-ak minuta pre moglo da prođe kao bonus CD uz prethodni, The Great Cold Distance, nego kao novo zvanično izdanje. A nije da početak albuma ne obećava. Forsaker i The Longest Year su odlične numere, koje se, uz Day And Then the Shade i Departer, recimo, mogu ubrojati u najbolje momente na albumu, i bez problema staviti u ravan sa nekim pesmama sa TGCD-a (na primer, sa Deliberation, July ili My Twin).
Tenzija i početni naboj padaju, međutim, već kod treće pesme, opeth-ovske Idle Blood. Na ostatku albuma bend deluje kao teški bolesnik koji s vremena na vreme pokušava da se pridigne, ali mu to ipak ni u jednom trenutku ne polazi za rukom.
Ono na šta slušalac svakako može računati je specifično mračnjaštvo i prepoznatljivi ugođaj koji je tokom godina postao šesti član benda. Depresivna muzika i dalje testira mogućnosti svih onih koji su na bilo koji način upleteni u stvaralaštvo Katatonie, prvenstveno samog benda i publike; sve to, međutim, ne znači mnogo ako tokom slušanja sebe zateknete kako zevate i pitate se kada će već jednom kraj albuma?
Reći danas za Katatoniu da sviraju doom ili gothic metal je problematično. Oni su uspeli da stvore svoj univerzum, nešto što bi se krajnje uslovno moglo nazvati dark rock/metalom. Činjenično stanje govori da ta odrednica na Night is The New Day uključuje neke sjajne rifove, odlične clean vokale, uglavnom spore pesme, inteligentno korišćenu elektroniku, ali i tragičan nedostatak suštine, jedne niti koja bi sve to objedinila.
Uticaj Opetha na ovom albumu je toliko očigledan, da pojedine pesme do granice neukusa podsećaju na komade iz njihovog opusa. Tesna, gotovo organska povezanost ova dva benda (kojima treba pridodati i Porcupine Tree) nikada nije ni bila sporna, i do sada je uvek bila u službi unapređivanja stvaralaštva svakog benda ponaosob.
Sada, međutim, kada Katatonia dozvoljava sebi da maltene plagira zvuk Opetha (pomenuta numera Idle Blood), teško je oteti se utisku da to nije tek omaž zemljacima, već jedan krajnje nepotreban potez (čak i ako u obzir uzmemo glasine da Mikael Akerfeldt iz Opetha zaista jeste napisao ovu pesmu, ali nije želeo da bude potpisan kao autor).
Pored pesama koje oživljavaju duh The Great Cold Distancea, ima i onih u kojima Katatonia u izvesnoj meri produbljuje svoj zvuk (The Promise of Deceit, recimo, koja ima odličnu melodijsku liniju). Sve to, međutim, nije dovoljno da bismo konstovali da je TGCD dobio dostojnog naslednika.
Naprotiv. Pomenuti elementi deluju nepovezano, a jedino što ih koliko-toliko drži na okupu su produkcija prepisana sa TGCD-a, Jonasov ubedljiv vokal i, najviše, jedinstvena atmosfera.
Dok je Jonas Renkse nekada pevao u „mučeničkom“ maniru a la Robert Smith, danas to čini znatno bolje, onako kako i priliči njegovoj reputaciji jednog od najboljih pevača u žanru. Kao i na albumima Viva Emptiness i TGCD, Jonas na Night is the New Day pripoveda o melanholiji i mračnim sentimentima u maniru čoveka kojeg je toliko toga pogodilo i emotivno ruiniralo, da mu je sada potpuno svejedno.
Odmereno, a opet vrlo emotivno, Jonas tera slušaocu žmarce niz kičmu i uspeva da ga dotakne kao retko koji pevač u modernom rocku/metalu, što je ujedno i najvažniji kvalitet ovog albuma i njegova verovatno najsvetlija tačka.
Na kraju treba reći da su momci omanuli možda baš zbog prejake želje da potvrde autentičnost, kao i zbog osećaja da se to od njih očekuje. Nije da očekivanja publike nisu bila velika, ali Katatonia će ubuduće morati da nađe način da ih kako-tako amortizuje i oslobodi sebe pritska, jer u suprotnom rizikuje da snimi još jedan loš album.
To bi već bio luksuz koji sebi ne mogu da dozvole jer su na ovom albumu već potrošili dovoljno kredita iz prošlosti. N. M.
OCENA: 0.0 out of 5.0 stars
*Recenzija je ranije objavljena na sajtu Popboks
