fbpx
Ozzy Osbourne/FOTO: Promo

Kako je Ozzy pojeo šišmiša pre nego što je to bilo kul

6 minuta čitanja
Početak

Virus COVID 19, najnoviji iz porodice korona virusa, paralisao je planetu. Već sada najveća pandemija u poslednjih trideset-četrdeset godina počela je u Kini, u mestu Vuhan.

Kako stvari za sada stoje, izgleda da je izvesni tip pojeo supu od slepog miša i tom prilikom je mutirani virus skočio sa životinje na čoveka. Posledice osećamo i dalje i pitanje je do kada ćemo. 

Za razliku od pomenutog čoveka, Ozzy Osbourne legenda metala, nije izazvao baš ovakvu globalnu kataklizmu, ali njegov obračun sa slepim mišem bio je mnogo bizarniji i u muzičkim krugovima aktuelan je i posle gotovo 40 godina. Dobro, konkretno danas možda malo više nego inače. 

Takozvani šišmiš incident desio se 20. januara 1982. godine na koncertu u De Moenu, Ajova. 

Čak i bez ovog događaja, Ozzy je krajem sedamsedesetih, kao frontmen benda Black Sabbath, bio noćna mora mnogih roditelja. Muzika koju su stvarali bila je glasna, estetika je bila preteća i koketirala je sa satanizmom, a Ozzy je već tada nosio nadimak “Princ tame”

No, kada je 1979. godine izbačen iz benda zbog “nepredvidljivog ponašanja”, što je bio samo lep eufemizam za “pije i drogira se k’o stoka”, Ozzy je odlučio da se upusti u solo vode.

Te 1982. godine Ozzy je bio na turneji povodom albuma Diary of a Madman. Pevač se sporne večeri na bini pojavio sa rogovima i plaštom, dakle sve je izgledalo kao još jedna uobičajena noć, ali da to ne bude baš tako, pobrinuo se fan Mark Neal

On je došao na koncert i sa sobom poneo poklon za Ozzyja. Slepog miša. Mrtvog. Bog sveti zna (ili Sotona, šta god) kako ga je prošvercovao unutra, ali logično je zapitati se zašto baš slepog miša?

Tu pravimo malu digresiju i dolazimo do druge bizarne priče. Postoji, naime, ta legenda koja se pripoveda među fanovima, a koja kaže da je Ozzy na sastanku sa glavešinama izdavačke kuće odgrizao glave dvema živim golubicama kada je sastanak pošao naopako. Ili je pošao naopako baš zbog toga. 

Nije, na kraju krajeva, ni bitno. Važno je da je ta priča inspirisala Neila da ponese slepog miša nakoncert i da ga u jednom trenutku zavrljači ka stejdžu

“Pao je blizu Rudija Sarza, basiste. Pogledao ga je, a onda pokazao Ozzyju. Ostalo je istorija”, naveo je Neil pre par godina za list Des Moines Register.

Koncerti Ozzyja Osbornea u tom periodu odlikovali su se mamutskom produkcijom i uopšte nije bilo neuobičajeno da ljudi na stejdž bacaju stvari poput komada svežeg mesa, a da se Ozzy u nekom momentu katapultira negde iz topa na bini. 

Međutim, kada je reč o životinjama koje su fanovi bacali ka njemu, zmije, gušteri, škorpije i bube su obično bile gumene

Nažalost (ili na sreću), ne i ovaj slepi miš. Ozzy ga je, kada ga je primetio, zgrabio misleći da je u pitanju igračka, stavio glavu u usta i odgrizao je

“Odmah sam primetio da nešto nije u redu, da nešto vrlo nije u redu. Za početak, usta su mi se ispunila toplom tečnošću najgoreg ukusa koji možete da zamislite. Mogao sam da osetim kako mi preplavljuje zube i sliva se niz grlo. Glava u mojim ustima se trznula. Pomislio sam: Nisam valjda upravo pojeo slepog miša? Nisam, je l’ da?”, napisao je Ozzy Osbourne u svojim memoarima.

Bilo je, međutim, to upravo ono što je uradio. Neal je više puta naveo da je slepi miš bio mrtav, ali Ozzy je uvek insistirao da je “ta stvar bila živa”. Nakon koncerta otišao je da primi vakcinu protiv besnila, za svaki slučaj. 

“Narednih dana pola svog radnog vremena sam trošio da odgovaram na pitanja novinara. Medicinska sestra koja je dežurala na koncertu javila je novinarima šta se desilo. Danima sam odgovarao na pitanja koliko je koštalo da uradim to, da li je bolelo, koliko vakcina je morao da primi i slično”, naveo je Ozzy.

Osim što je postala jedna od najlegendarnijih bizarnost rock and rolla, ova epizoda poprimila je i komercijalni momenat. Nedavno se u prodaji pojavila plišana igračka slepog miša kojem se odvaja glava od tela. Košta oko 40 dolara i prodaja dobro ide, hvala na pitanju.

Novinar. Muzika kao prva strast i jedini porok. O muzici sam pisao za Butcherian Vibe, Popboks, M@n! magazin, BalkanRock i druge medije. Ne mislim da više nema dobre muzike, naprotiv, ima je i previše.

1 Comment

Napiši komentar

Your email address will not be published.

Prethodna priča

KREATOR: Album po album (druga faza)

Sledeća priča

ALBUM PO ALBUM: Cannibal Corpse – Sinonim za brutalnost

Najnovije iz rubrike Članci i analize